Neke rije\u010di se u jezik unose, neke iz jezika nestaju, neke mijenjaju zna\u010denje, a oko nekih ostaju vje\u010dite nedoumice…<\/p>\n
Lingvisti koji izu\u010davaju engleski jezik utvrdili su ta\u010dnu godinu kad su pojedine re\u010di po\u010dele da se u tom jeziku upotrebljavaju sa istim zna\u010denjem kao u narodu koji ih je smislio. Na primer, re\u010d mokasine preneta je u engleski iz Severne Amerike 1612. godine, a re\u010d tomahavk 1634. Iz Persije je preneta re\u010d jasmin (1548), iz Turske re\u010di turban (1561), kavijar (1591), jogurt (1625). Iz Indije su stigle re\u010di joga (1820) i nirvana (1836), a iz Afrike re\u010di banana (1597), zebra (1600), šimpanza (1738), gorila (1853). <\/p>\n
Kad su te re\u010di potrebne, narodi ih jednostavno preuzmu i po\u010dnu da ih upotrebljavaju. Ali, ne\u0107e ih preuzeti iz engleskog jezika ako su ih najpre \u010duli od naroda koji je te re\u010di prvi smislio. Naš narod je, bi\u0107e, naziv cveta jasmin preuzeo iz persijskog preko turskog jezika i nije \u010dekao da stigne iz Persije preko engleskog jezika.<\/p>\n
Za zamenu jedne re\u010di koja ozna\u010dava nešto što i dalje postoji, ali se sad druga\u010dije "zove" najbolji je primer kavijar. Ko još danas zna da su Srbi nekad, pre samo sto pedeset godina, kavijar nazivali ajvar? Retko ko, mo\u017eda niko. Kavijar je riblja ikra, a ajvar zna\u010di salatu od mlevenih upr\u017eenih paprika spremljenu s jeseni za zimu. I zašto je re\u010d \u010dislo tako\u0111e svima poznata pre sto pedeset godina, posle izba\u010dena iz upotrebe i zamenjena re\u010dju broj? Ne zna se. <\/p>\n
Be\u0107ar, re\u010d koja ozna\u010dava momka, pomalo veseljaka, nekad je zna\u010dila – samac. Šta da se ka\u017ee za re\u010d mangup? Pa svi znaju šta je mangup. A nekad kad se ka\u017ee mangup stoka to je zna\u010dilo stoku, pravu stoku – krave, koze, ovce – koja luta bez vlasnika. <\/p>\n
Mele(n)tije<\/strong><\/p>\n Neke re\u010di u našem jeziku sasvim malo su promenjene i zna\u010de isto što i nekad. Takva je re\u010d smrt – nekad se kazalo smert, i re\u010d ljubav – nekad se kazalo ljubov. Menjaju se i imena. Na primer, mitropolit iz 19. veka zvao se Meletije (umro 1833. godine), a retko ko u njegovo ime ne\u0107e dodati jedno n pa \u0107e ga izgovarati Melentije. To je, valjda, zato što je u našem jeziku lakše izgovoriti Melentije nego Meletije. <\/p>\n Mnoge re\u010di iz Srpskog rje\u010dnika Vuka Karad\u017ei\u0107a danas se uopšte ne koriste i niko ne zna šta zna\u010de. Ali, šta \u0107emo kad \u010ditamo neki malo stariji tekst ili pri\u010du pa ne znamo šta zna\u010de neke re\u010di? Tada Vukov re\u010dnik zatreba i pomogne. <\/p>\n Da li bismo razumeli šta govori knez Miloš? Kneza Miloša sigurno bismo razumeli, jer to je gotovo isti jezik kojim se mi danas slu\u017eimo. Kad bi rekao objavljenije mo\u017eda ne bismo odmah pogodili da se radi o objavi, naredbi, ali bismo se nekako snašli. Ali knez Miloš bi imao ve\u0107e teško\u0107e da razume nas: kako bi on mogao znati šta zna\u010de re\u010di struja, telefon, televizor, ra\u010dunar, farmerke? <\/p>\n A da li bismo razumeli Miloša Obili\u0107a (poginuo 1389. godine) ili Miloš Obili\u0107 nas? Teško, jedva i pomalo. Sigurno bismo znali da Miloš Obili\u0107 govori srpski jezik, ali to bi bio neki starovremski srpski iz 14. veka koji pomalo li\u010di na staroslovenski, to jest na ruski jezik. Zato, da bismo razumeli, \u010dak se i slavna pesma "Slovo ljubve", napisana u 15. veku, danas prevodi na savremeni govorni srpski jezik. <\/p>\n \u010cudna je ta re\u010d bre<\/strong><\/p>\n Jedna re\u010d, više kao uzre\u010dica, osobena je za Srbe. Njeno zna\u010denje razli\u010dito se tuma\u010di i upotrebljava se u razli\u010ditim prilikama. Šta \u0107e zna\u010diti pomalo zavisi od tona kojim se izgovara. To je re\u010d bre. <\/p>\n Gra\u0111ani, uopšte, smatraju da ova re\u010d ne zna\u010di ništa, da je to samo jedna uzre\u010dica i to neu\u010dtiva uzre\u010dica pa je treba izbegavati, štaviše, da je treba izbaciti iz svog re\u010dnika. Poneki misle da bre zna\u010di magarac, ali su ti i takvi, u stvari, neobavešteni. To da bre zna\u010di magarac rekla im je majka u pokušaju da ih odvrati da koriste tu \u010dudnu re\u010d. <\/p>\n Evo kako se tuma\u010di zna\u010denje re\u010di bre. U Vukovom re\u010dniku iz 1852. godine re\u010d bre tuma\u010di se primerima: Daj bre! Kamo bre! Ajde bre!, i ka\u017ee se da je naredbodavnog zna\u010denja. Poreklo ove re\u010di Vuk ne navodi. <\/p>\n U Re\u010dniku srpskohrvatskog knji\u017eevnog i narodnog jezika SANU iz 1962. godine navode se \u010dak \u010detiri zna\u010denja ove re\u010di. Na primer, da je re\u010d bre uzvik kojim se isti\u010de nešto što se kazalo, da se poja\u010da ono što se kazalo. <\/p>\n Re\u010dnik srpskohrvatskog jezika Matice srpske iz 1967. godine za re\u010d bre ka\u017ee da je uzvik za skretanje pa\u017enje, \u010desto uz pretnju, ali i za \u010du\u0111enje. Daje slede\u0107e primere: Sviraj bre!, ili, kad se nekoliko puta ponovi Bre! Bre! Bre!, izra\u017eava \u010du\u0111enje. <\/p>\n U oba ova velika re\u010dnika za re\u010d bre se ka\u017ee da je turskog porekla, zna\u010di, stigla je u srpski iz turskog jezika. Me\u0111utim, u re\u010dniku Turcizmi u srpskohrvatskom – hrvatskosrpskom jeziku ka\u017ee se nešto drugo, to jest da je re\u010d bre preuzeta iz gr\u010dkog jezika. <\/p>\n Put ove re\u010di mo\u017ee biti ovakav: re\u010d je najpre iz gr\u010dkog preuzeta u turski, pa iz turskog u srpski jezik. A moglo je biti i ovako – re\u010d je iz gr\u010dkog preuzeta u srpski jezik, pa su je od Srba Turci preuzeli u vekovima dok su vladali srpskim zemljama.<\/p>\n Zabavnik<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Neke rije\u010di se u jezik unose, neke iz jezika nestaju, neke mijenjaju zna\u010denje, a oko nekih ostaju vje\u010dite nedoumice…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49488","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49488","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49488"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49488\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49488"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49488"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49488"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}