Endru Votson tvrdi da je razuman \u017eivot u\u017easavaju\u0107e rijetka pojava, i nema na\u010dina da se to potkrijepi. Nasuprot tome \u010duje se da je naša galaksija kosmi\u010dko stanište mnogih razumnih stvorenja, a to je podlo\u017eno dokazivanju.<\/p>\n
Veoma usavršeni svemirski i zemaljski teleskopi maltene svakog dana snime pokoju planetu oko zvezde koja se ne zove Sunce. Iako se ispostavi da ih je mnogo sli\u010dnih Zemlji, veoma su mali izgledi da tamo daleko prebivaju razumna stvorenja.<\/p>\n
U \u010dlanku objavljenom u poznatom \u010dasopisu "Astrobiologija" profesor Endru Votson sa Univerziteta Ist Anglija (Velika Britanija), oslanjaju\u0107i se na matemati\u010dki obrazac, dokazuje da je razvi\u0107e inteligentnog \u017eivota ishodište malog broja isprekidanih koraka.<\/p>\n
I ranije je evoluciono kretanje koriš\u0107eno u nau\u010dnim razmatranjima, sada ga doti\u010dni \u010dlan Kraljevskog društva, u\u010denik proslavljenog D\u017eejmsa Lavloka koji je smislio \u010duvenu pretpostavku da je naša planeta \u017eivi organizam (hipoteza Gaja), vidi kao ograni\u010davaju\u0107i \u010dinilac. Nastanjivanje Zemlje (i verovatno drugih \u017eivotodavnih svetova) okon\u010da\u0107e se s pove\u0107anjem Sun\u010devog isijavanja (bleštavilo). Kao i ve\u0107ina zvezda, s proticanjem svojeg trajanja u glavnom nizu zra\u010denje se poja\u010dava, otprilike, za 25 odsto u pore\u0111enju s vremenom nastanka naše planete.<\/p>\n
Nezavisni koraci<\/em><\/p>\n Za najviše milijardu godina prose\u010dna temperatura na Zemlji poraš\u0107e na 50 Celzijusovih stepeni, pretvaraju\u0107i je u nepodesnu za boravak.<\/p>\n Kada se ograni\u010deni vek opstajanja \u017eivota uklju\u010di u pretpostavku nazvanu "korak po korak", uo\u010dava se da su bila nu\u017ena pribli\u017eno \u010detiri glavna evoluciona iskoraka da bi se pojavila razumna stvorenja na našoj planeti.<\/p>\n Ove stepenice obuhvataju: nastanak jedno\u0107elijskih organizama otprilike pola milijarde godina posle uobli\u010denja planete, više\u0107elijskih milijardu ili milijardu i po kasnije, \u0107elije usavršene za odre\u0111ene zadatke iz kojih su se oblikovali slo\u017eeni oblici \u017eivota sa odgovaraju\u0107im organima milijardu godina nakon toga i ljudski jezik dodatnu milijardu godina docnije.<\/p>\n Svaka je u saglasju s klju\u010dnim prelazima opa\u017eenim u arheološkim nalazima.<\/p>\n Endru Votson procenjuje da je ukupna verovatno\u0107a da se razumni \u017eivot razvije posledica verovatno\u0107a svakog od neophodnih koraka, i on u svojem predvi\u0111anju dodeljuje deset ili manje postotaka izgledima da se evolucioni koraci dogode u nekom od razdoblja (epohe). Ispostavlja se da je verovatno\u0107a nastanka razumnog \u017eivota itekako skromna – ni\u017ea od 0,01 odsto u \u010detiri milijarde godina. \u010cak i ako se za\u010dne, potraja\u0107e veoma kratko u pore\u0111enju s dugove\u010dnoš\u0107u mati\u010dne planete. Iz matemati\u010dkih prora\u010duna koje je izveo proizilazi da je svaki evolucioni korak nezavistan od ostalih, što upu\u0107uje na pretpostavku da je svaki morao da se desi odvojeno.<\/p>\n Nedokazivo i dokazivo<\/em><\/p>\n Postupak je namerno pojednostavljen da bi se stekla pribli\u017ena matemati\u010dka predstava zbivanja koja se mo\u017ee naknadno raš\u010dlaniti.<\/p>\n Ugledni britanski nau\u010dnik ukazuje da su pojedini sudbonosni koraci mo\u017eda nepovratno promenili biosferu (sav \u017eivi svet), uzimaju\u0107i za primer da su biljke fotosintezom uticale na stvaranje vazdušnog omota\u010da s kiseonikom, a to je nu\u017ean uslov za razvi\u0107e slo\u017eenog kopnenog \u017eivota.<\/p>\n Kada se takav prelaz jednom zbio, svaki slede\u0107i evolucioni korak morao je da se odigra u prisustvu kiseonika ograni\u010davaju\u0107i povoljne prilike za nastanak \u017eivota bez sagoravanja ovog gasa.<\/p>\n Iz re\u010denog proisti\u010de da su veoma retke planete na kojima su se razvila slo\u017eena stvorenja kadra da se zapitaju šta se dešava sa evolucijom i da na to potra\u017ee odgovor. Mogu li udaljene napredne civilizacije da nad\u017eive poja\u010dano isijavanje (bleštavilo) svoje zvezda?<\/p>\n Endru Votson smatra da je takav ishod mogu\u0107: matemati\u010dki obrazac koji je on osmislio predskazuje da \u0107e takva bi\u0107a u\u010diniti sve da u kosmosu prona\u0111u novo stanište za vlastiti opstanak.<\/p>\n Nesvakidašnje promišljanje nije, svakako, prošlo bez opaski. Cenjeni astrobiolog Set Šestak iz SETI instituta (Potraga za vanzemaljskim civilizacijama) naglašava da mi zbilja znamo samo za jedan oblik razumnog \u017eivota. A to zna\u010di da nismo u stanju da na temelju te \u010dinjenice prosudimo kolika je verovatno\u0107a da on postoji na drugim planetama, ako nismo potpuno uvereni da razumemo sve bitne evolucione procese.<\/p>\n \u010cove\u010danstvo se suo\u010dava s dva opre\u010dna gledišta: Endru Votson tvrdi da je razuman \u017eivot u\u017easavaju\u0107e retka pojava, i nema na\u010dina da se to potkrepi; nasuprot tome \u010duje se da je naša galaksija kosmi\u010dko stanište mnogih razumnih stvorenja, a to je podlo\u017eno dokazivanju.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Endru Votson tvrdi da je razuman \u017eivot u\u017easavaju\u0107e rijetka pojava, i nema na\u010dina da se to potkrijepi. Nasuprot tome \u010duje se da je naša galaksija kosmi\u010dko stanište mnogih razumnih stvorenja, a to je podlo\u017eno dokazivanju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49468","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49468","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49468"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49468\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49468"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49468"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49468"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}