Da li \u010dovjek stvarno koristi samo 10 odsto mozga? Da li je ve\u0107i mozak i inteligentniji? \u010cuju li slijepi bolje od onih koji vide? Zašto ne mo\u017eemo iz glave da izbacimo melodiju koja nas nervira?<\/p>\n
Britanski Dejli mejl<\/em> objavio je zanimljive delove iz knjige neurologa Sandre Amot i Sam Vanga koji razotkrivaju neke od uobi\u010dajenih zabluda. <\/p>\n – Iako polovina \u010dove\u010danstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. \u010cak i najmanji zadaci podsti\u010du aktivnost po celom mozgu. Ljudima se, me\u0111utim, mit više svi\u0111a jer nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90 odsto mozga. <\/p>\n – Zevanje povezujemo s pospanoš\u0107u i dosadom, ali ono zapravo poma\u017ee bu\u0111enju mo\u017edanih aktivnosti. Ulazak vazduha u plu\u0107a i kiseonika u krv \u010dini nas budnijima. <\/p>\n – Da slepi bolje \u010duju je mit, a \u010dinjenica je da slepi bolje pamte. Nakon testiranja slepih osoba, uo\u010deno je da nisu ništa bolji od ostalih u detektovanju slabih zvukova. <\/p>\n Slepi ljudi pak imaju bolju memoriju. Budu\u0107i da ne mogu da se oslone na vid, moraju neprestano da se oslanjaju na se\u0107anje, što izoštrava kapacitet mozga za memorisanje. <\/p>\n – Kompjuterske igrice pove\u0107avaju sposobnost ljudi da rade više stvari odjednom. Moderni svet pun je neprestane akcije – brzih poruka, imejla, videoigara, a sve kao da se zbiva odjednom. <\/p>\n Ako ste stariji od 30, mo\u017eda se pitate kako to da mladi nisu iznureni svim tim stimulacijama. Odgovor je da je njihov mozak jednostavno treniran da ih svlada. <\/p>\n Tokom jednog istra\u017eivanja sa studentima koji su igrali akcijske igrice uo\u010deno je da oni br\u017ee procesiraju informacije, mogu da prate više objekata istovremeno i bolje se prilago\u0111avaju na brzu izmenu poslova. <\/p>\n Neki istra\u017eiva\u010di ka\u017eu, me\u0111utim, da istovremeno obavljanje više poslova optere\u0107uje mozak. Ljudi koji istovremeno obavljaju više zadataka slabije rade svoj posao, prave više grešaka i \u010dak \u010deš\u0107e obolevaju. <\/p>\n – Ve\u0107i mozak nas \u010dini inteligentnijima. Zapravo veli\u010dina mozga ne odra\u017eava ne\u010diju inteligenciju. Anštajnov mozak nije bio ništa ve\u0107i od prose\u010dnog. <\/p>\n Inteligencija je, \u010dini se, zavisna od toga kada su stvorene sinapse mozga. One se formiraju tokom detinjstva i tinejd\u017eerskih godina, a na\u010din na koji se to zbiva mo\u017ee uticati na inteligenciju. <\/p>\n – Mozak odraslog \u010dovjeka ne proizvodi nove nervne \u0107elije. Decenijama se uzimalo kao "zdravo za gotovo" da se ljudi ra\u0111aju sa svim mo\u017edanim \u0107elijama koje \u0107e ikad imati. Poslednjih godina prikupljeno je mnogo dokaza da mozak ipak proizvodi nove \u0107elije i da je mogu\u0107e da se konstantno obnavlja. <\/p>\n – Fizi\u010dke ve\u017ebe odr\u017eavaju mozak u formi. Ta\u010dno je. Kako telo stari, tako te\u017ee dovodi kiseonik do mozga. Telesna aktivnost poboljšava krvotok, odnosno dotok kiseonika neuronima. <\/p>\n – Mozak troši manje elektriciteta od lampe u fri\u017eideru. Poruke izme\u0111u \u0107elija mozga i ostalih delova tela prenose se putem elektriciteta, ali sasvim male koli\u010dine. Mozak koristi tek 12 vati. <\/p>\n – Mozak i kompjuter rade na istom principu. Neta\u010dno, me\u0111u njima postoje zna\u010dajne razlike. Mozak je u osnovi hemijski, a ne elektri\u010dni sistem. <\/p>\n U svakoj mo\u017edanoj \u0107eliji odvijaju se brojne hemijske reakcije, a to je potpuno druga\u010dije od principa rada kompjutera. Osim toga, mozak niko ne programira, on sam predvi\u0111a i unapred rešava probleme, za razliku od kompjutera koji neko mora da programira. <\/p>\n – Glupe melodije teško zaboravljamo. Kad glupa pesmica po\u010dne neprestano da vam se vrti po glavi to je zbog sposobnosti vašeg mozga da pamti sekvence. <\/p>\n Ista sposobnost omogu\u0107ava pam\u0107enje pokreta za potpis vlastitog imena, spravljanja kafe ili korigovanja rute na putu ku\u0107i. Kako izbaciti iz glave iritantni zvuk? Prona\u0111ite drugu pesmu.<\/p>\n Beta <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li \u010dovjek stvarno koristi samo 10 odsto mozga? Da li je ve\u0107i mozak i inteligentniji? \u010cuju li slijepi bolje od onih koji vide? Zašto ne mo\u017eemo iz glave da izbacimo melodiju koja nas nervira?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49457","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49457","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49457"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49457\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49457"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49457"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49457"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}