Kako bi svijet izgledao kada bi \u010dovje\u010danstvo iz nekog razloga bilo izbrisano sa planete Zemlje? Koliko bi potrajalo dok ostaci naše civilizacije ne iš\u010deznu? Šta bismo ostavili za sobom?<\/p>\n
Šta bi posetilac iz svemira o nama mogao da sazna ako bi se ne našu planetu spustio sto ili više godina nakon što smo mi sa nje nesatli?<\/p>\n
Zapanjuju\u010di odgovor glasi: gotovo ništa.<\/p>\n
U roku od sto godina ve\u0107inu tragova našeg savremenog \u017eivota toliko bi uništile vremenske nepogode, korozija, zemljotresi, divlje \u017eivotinje, insekti i bakterije, da bi spomenici i hijeroglifi drevnih civilizacija bili bolje o\u010duvani od naših zgrada i od milijardi naših knjiga i elektronskih zapisa.<\/p>\n
Vanzemaljac koji poseti Zemlju mogao bi da pomisli da je poslednja civilizacija na našoj planeti bila ona drevnog Egipta. To nije samo puko nagadjanje.<\/p>\n
Uz pomo\u0107 nau\u010dne ekpertize i razumevanja istorije radi predvidjanja budu\u0107nosti, ekipa koja je istra\u017eivala za dokumentarac "\u017divot posle ljudi" došla je do slede\u0107ih zaklju\u010daka: svetla bi širom planete gotovo odmah po\u010dela da se gase. <\/p>\n
Poslednju struju proizvele bi turbine na vetar, ali nakon nekoliko nedelja planeta bi utonula u dubok mrak, kakav nije do\u017eivela još od kako su primitivni ljudi \u010du\u010dali oko svojih vatri. <\/p>\n
Posle samo šest meseci gradske oblasti bi ponovo po\u010dele da sti\u010du stanovnike – divlje i podivljale doma\u0107e \u017eivotinje. Kroz 20 godina glavne vrste bi bile vukovi i medvedi, koji bi krstarili ulicama.<\/p>\n
Sve gradjevine od drveta po\u010dele bi da se ruše, naro\u010dito tamo gde ima puno termita.. ali ni betonske i \u010deli\u010dne konstrukcije ne bi ostale poštedjene. Kroz 40 ili 50 godina, korozija \u010delika, prodor korenja biljaka i klimatski efekti u\u010dinili bi da savremene zgrade po\u010dnu da se ruše.<\/p>\n
Za oko sto godina gotovo svi automobili bi istrulili od rdje. Ne kraju bi se staklene zgrade strovalile, kamene zgrade bi se urušile; naizmeni\u010dno smrzavanje i otopljavanje pretvorilo bi ulice u gomile šuta.<\/p>\n
Nivo podzemnih voda bi narastao, tuneli podzermnih \u017eeleznica bili bi poplavljeni, kanalizacija bi popucala, a munje bi palile visoku travu, tako da bi gradove gutao plamen. Bez grejanja u zgradama "neuništive" bubašvabe bi uginule od hladno\u0107e, a pacovi bi pomrli od gladi ili bi postali plen ptica grabljivica. <\/p>\n
Naposletku, zemljom bi ponovo zavladale velike \u017eivotinje.<\/p>\n
U medjuvremenu bi iš\u010dezla i ve\u0107ina dragocenih zapisa o našoj idtoriji i kulturi, koji su sada pohra njeni u arhivama sa kontrlisanom temperaturom i vla\u017enoš\u0107u. Knjige, fotografije, elektronski podaci – sve bi to poalko nestalo, ne ostavljaju\u0107i nikakvog traga o našem postojanju.<\/p>\n
Svaka civilizacija je imala svoje pri\u010de o armagedonu, odnsno apokalipsi, ali mi smo prva generacija koja bi mogla da izazove svoju propast sopstvenom namernom aktivnoš\u0107u", ka\u017ee o ovoj apokalipti\u010dnoj prognozi astrofizi\u010dar i knji\u017eevnik Dejvid Brin.<\/p>\n
Blic<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako bi svijet izgledao kada bi \u010dovje\u010danstvo iz nekog razloga bilo izbrisano sa planete Zemlje? Koliko bi potrajalo dok ostaci naše civilizacije ne iš\u010deznu? Šta bismo ostavili za sobom?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49455","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49455","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49455"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49455\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49455"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49455"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49455"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}