Najnovije istra\u017eivanje u uglednom \u010dasopisu "Nauka" objelodanjuje da što više para date u dobrotvorne svrhe i prijateljima, sre\u0107niji ste. <\/p>\n
Evo zagonetke: nesre\u0107ni ste što ga nemate, ali kad ga dobijete, bi\u0107ete sre\u0107niji ako ga poklonite. Šta je to? Prema istra\u017eivanju koje je, upravo, objavio ugledni \u010dasopis "Nauka" (Science), odgovor je – novac. Što više para date u dobrotvorne svrhe i prijateljima, sre\u0107niji ste.<\/p>\n "Shvatili smo da sre\u0107a i novac idu ruku pod ruku", objašnjava Robert Bisvoz-Dajner, psiholog u Centru za primenjenu pozitivnu psihologiju u Koventriju (Velika Britanija), koji nije u\u010destvovao u ovom izu\u010davanju. Poznato je da što više stvore, ljudi su u proseku sre\u0107niji (mada je dejstvo izrazito malo, posebno me\u0111u onima koji imaju dovoljno novca da zadovolje svoje osnovne potrebe).<\/p>\n Slede\u0107i korak predstavlja: Koliko sre\u0107e kupuje? Kako bi mogao da kupi sre\u0107u?<\/p>\n Da bi se izišla nakraj s pomenutim uzvišenim pitanjima, Elizabet Dan, psiholog na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Vankuveru (Kanada), i dvoje saradnika upitali su izabrane u\u010desnike koliko zara\u0111uju, kako troše novac i da li su sre\u0107ni. U uzorku od 632 Amerikanca istra\u017eiva\u010di su našli da se, u proseku, blizu deset odsto mese\u010dnih prihoda troši na nešto što ona ozna\u010dava tzv. prosocijanim trošenjem ili poklonima drugima i davanjem u dobrotvorne svrhe.<\/p>\n Sre\u0107niji kad poklone<\/strong><\/p>\n Sveukupno trošenje nije bilo u vezi sa sre\u0107om, ali prosocijalno trošenje jeste. U\u010dinak dolara potrošenog na druge bio je sli\u010dan po va\u017enosti zara\u0111enom dodatnom dolaru u prihodima. Zatim su uporedili zadovoljstvo 16 zaposlenih u jednoj bostonskoj kompaniji pre i nakon što su dobili dodatne pare uz platu od svojih poslodavaca (od 3.000 do 8.000 dolara): ponovo su dobrovoljci koji su potrošili ve\u0107i deo svoje nagrade na druge bili sre\u0107niji.<\/p>\n Oba istra\u017eivanja nisu dokraja rastvetlila da li trošenje novca na prijatelje, zaista, \u010dini sre\u0107nim ili da li su sre\u0107ni oni izdvajaju više za svoje prijatelje.<\/p>\n Jednog jutra ispitiva\u010di su grupi od 46 visokoškolaca dali koverte sa pet ili 20 dolara sa zadatkom da ih potroše na sebe ili na prijatelje. Na kraju dana studenti koji su poklonili novac bili su sre\u0107niji od onih koji su ga utrošili na sebe. Ukupan zbir koji su primili i potrošili nije se odrazio na sre\u0107u.<\/p>\n Nije u pitanju Bil Gejts koji daruje milione dolara, u igri su prili\u010dno skromni iznosi novca, naglašava Elizabet Dan. Svako bi podneo da pokloni malo više novca nego što to, ina\u010de, \u010dini. Tu\u017ena poruga krije se u tome što, kada ljudi po\u010dnu da posmatraju pare kao put do sre\u0107e, manje je verovatno da \u0107e ih poklanjati.<\/p>\n Robert Bisvoz-Dajner isti\u010de, me\u0111utim, da ispitivanja kako ga je zamislila Elizabet Dan ne mo\u017ee odgovori na pitanje koliko još novca ljudi treba da potroše da bi unapredili svoju sre\u0107u. Da li to va\u017ei za siromašne, kao i za bogate?<\/p>\n Veli\u010danje \u010doveko\u010djublja<\/strong><\/p>\n Prou\u010davanje koje je krajem minule godine objavio Centar za prou\u010davanje \u010dovekoljublja na Univerzitetu Indijana (SAD) pokazuje da siromašni doprinose ve\u0107im postotkom svojih godišnjih primanja dobrotvornim ustanovama nego bogati, ali koliko ih to \u010dini sre\u0107nim još nije poznato.<\/p>\n Nacionalni pregledi (ispitivanja) obelodanjuju da dobrovoljno davanje, verovatno, nije odlu\u010duju\u0107i \u010dinilac sre\u0107e: Amerikanci su na vrhu svetske lestvice u izdvajanjima u dobrotvorne svrhe po stanovniku, ali zaostaju u sre\u0107i za škrtijim zemljama, kao što su Holandija i Velika Britanija.<\/p>\n Elizabet Dan, naprotiv, ka\u017ee da nalazi "potvr\u0111uju našu pretpostavku više nego što smo se usu\u0111ivali da sanjamo". U\u010dinak trošenja na druge je, po svemu sude\u0107i, sli\u010dan delovanju ve\u017ebanja koje se mo\u017ee iskazati istog trena i dugoro\u010dno. Kada jednom daruje, to mo\u017ee u\u010diniti \u010doveka sre\u0107nim jedan dan; ako mu postane na\u010din \u017eivota, moglo bi izazove trajne promene. Zato se ona nada se da \u0107e, mo\u017eda, jednog dana doti\u010dno razmišljanje podsta\u0107i politi\u010dare da veli\u010daju \u010dovekoljublje, što mo\u017ee da u\u010dini stanovništvo nesebi\u010dnim i sre\u0107nim.<\/p>\n Ekonomista Endru Osvald sa Univerziteta Vorvik (Velika Britanija) smatra da \u0107e rezultati Elizabet Dan iznenaditi ve\u0107inu poznavavaca ekonomije koji dr\u017ee da trošenje na sebe pru\u017ea najve\u0107u sre\u0107u. To je zagonetan ishod koji ne\u0107ete prona\u0107i u ud\u017ebenicima ekonomije, dodaje on, uz primedbu da se istra\u017eivanje mora u istovetnom obliku sprovesti na ve\u0107em uzorku, blizu hiljadu ispitanika, da bi bilo potpuno ubedljivo.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Najnovije istra\u017eivanje u uglednom \u010dasopisu "Nauka" objelodanjuje da što više para date u dobrotvorne svrhe i prijateljima, sre\u0107niji ste. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49446","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49446","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49446"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49446\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49446"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49446"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49446"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Psihologija<\/strong><\/p>\n