Karl Loter, zatvorenik koji je radio u bolnici u koncentracionom logoru Mathauzen nije imao problem da se seti kada je prvi put video doktora Ariberta Hajma da ubija \u010doveka.<\/p>\n
To je bilo 1941. godine, kada je jedan osamnaestogodišnji Jevrejin poslat u logorsku bolnicu zbog infekcije stopala.<\/p>\n
Hajm je zatvoreniku, umesto da se pozabavi njegovim stopalom, dao anesteziju, otvorio ga, kastrirao, odvojio jedan bubreg, a drugi odstranio, ispri\u010dao je Loter. Doktor je, tako\u0111e, \u017ertvi odsekao glavu i sterilisao je, "kako bi mogao da je pokazuje".<\/p>\n
"Glava mu je bila potrebna zbog \u017ertvinih savršenih zuba", prisetio se Loter i dodao da je "od svih doktora u Mathauzenu, Hajm bio naju\u017easniji".<\/p>\n
Uprkos svim strahotama koje je u\u010dinio, Hajm je uspeo da izbegne su\u0111enje, a iz njegovog dosijea je misteriozno nestao deo koji se bavi vremenom u Mathauzenu. Hajm je danas jedan od najtra\u017eenijih nacista, optu\u017eenih za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n
Loter, svedok Hajmovih zverstava, bio je u Mathauzenu zbog svoje borbe na strani komunista u Španskom gra\u0111anskom ratu. On je prvi put svedo\u010dio protiv Hajma 1950. godine i ta izjava je bila deo naloga za Hajmovo hapšenje, u koji je agencija AP imala uvid.<\/p>\n
Austrijske vlasti su te godine poslale nalog za njegovo hapšenje ameri\u010dkim vlastima u Nemackoj, koje su se isprva slo\u017eile da ga predaju, ali su nakon toga Austrijancima rekle da ne mogu da mu u\u0111u u trag.<\/p>\n
Šta se kasnije desilo nije poznato, ali se 1958. Hajm, o\u010digledno, osetio dovoljno sigurnim da kupi stambeni blok u Berlinu, koji se sastojao od 42 jedinice i koji je iznajmljivao. Nakon toga se preselio u Baden-Baden i otvorio ginekološku kliniku i to na svoje ime. Hajm je nastavio da \u017eivi od rente od berlinskih stanova sve dok 1979. njegove zgrade nisu konfiskovale nema\u010dke vlasti.<\/p>\n
Hajm je pristupio lokalnoj nacisti\u010dkoj partiji 1935, tri godine pre nego što je Nema\u010dka anektirala Austriju. Kasnije se pridru\u017eio Vafen SS-u, borbenom ogranku zaštitnog odreda SS Štucštafela i raspore\u0111en je u oktobru 1941. u Mathauzen.<\/p>\n
Kako su svedoci potvrdili u istrazi, Hajm je u to vreme blisko sara\u0111ivao sa SS farmaceutom Erihom Vasickim na "groznim eksperimentima kao što je ubrizgavanje raznih supstanci u srca jevrejskih zatvorenika da bi videli koja \u0107e ih najbr\u017ee ubiti".<\/p>\n
Me\u0111utim, dok je Vasicki priveden pred lice pravde 1946. i osu\u0111en na smrt, zajedno sa ostalim logorskim medicinskim osobljem i komandantima, Hajm nije bio me\u0111u njima.<\/p>\n
Nema\u010dka je 1961. pokrenula istragu protiv njega, ali kada su vlasti kona\u010dno došle da ga uhapse u septembru 1962. godine, nisu u tome uspele, jer je on, verovatno tajno obavešten o tome, pobegao.<\/p>\n
Hajm bi danas imao 93 godine i "mi imamo dobar razlog da verujemo da je još \u017eiv", rekao je direktor jerusalimskog Centra Simon Vizental, koji je ovih dana obajvio listu najtra\u017eenijih nacista. Dokaz za to je i \u010dinjenica da niko nije tra\u017eio nasledno pravo na njegovu imovinu.<\/p>\n
Hajmov advokat u Frankfurtu Fric Štajnaker rekao je da i dalje zastupa "begunca", ali da se "s njim nije \u010duo poslednjih 20 godina". Upitan da li misli da je Hajm mrtav, on je samo odgovorio: "Ne znam."<\/p>\n
Vizentalov centar, tako\u0111e, planira da ovog leta, zajedno sa Nema\u010dkom i Austrijom, sprovede kampanju u Ju\u017enoj Americi, tokom koje bi ponudio 310.000 evra nagrade za hapšenje Hajma.<\/p>\n
AP\/Beta<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Karl Loter, zatvorenik koji je radio u bolnici u koncentracionom logoru Mathauzen nije imao problem da se seti kada je prvi put video doktora Ariberta Hajma da ubija \u010doveka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49445","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49445","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49445"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49445\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49445"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49445"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49445"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}