Autor knjige "Pretnje, otmice i udesi jugoslovenskih aviona" dr Vukosav Balevi\u0107 skida veo tajni sa brojnih padova civilnih vazduhoplova.<\/p>\n
"Od pedesetih godina prošlog do po\u010detka ovoga veka jugoslovensko civilno vazduhoplovstvo izgubio je 12 velikih aviona. Kao da smo bilo u ratu. "Adrija ervejz" izgubila je veliku "devetku" na Korzici sa 112 putnika. Jedan naš avion se iznad Zagreba sudario sa engleskim vazduhoplovom, sa velikim brojem \u017ertava. JAT je izgubio putnike i posadu u iznajmljenom avionu turske avio-kompanije. Mo\u0107na kompanija "Aviogeneks" izgubila je tri-\u010detiri aviona u Obali Slonova\u010de gde je u to vreme bilo veoma rizi\u010dno leteti, ka\u017ee doktor vazduhoplovne kriminalistike, Vukosav Balevi\u0107 autor knjige "Pretnje, otmice i udesi jugoslovenskih aviona".<\/p>\n
Ovo zna\u010dajno delo osvetljava malo poznati segment istorije našeg vazduhoplovstva i rezultat je dugogodišnjih Balevi\u0107evih istra\u017eivanja koji je najve\u0107i deo karijere proveo u jugoslovenskim diplomatskim predstavništvima u svetu i aerodromima kao savetnik za bezbednost. Sa ve\u0107ine dokumentacione gra\u0111e skinut je embargo tajnosti i ona je zahvaljuju\u0107i upornosti Balevi\u0107a prvi put ugledala svetlo dana.<\/p>\n
Takav je slu\u010daj sa mo\u017eda i naj\u010duvenijim avionskim nesre\u0107ama u nas. One u kojoj je 1977. godine posle pada slu\u017ebenog "lir d\u017eeta" stradao predsednik SIV-a D\u017eemal Bijedi\u0107, ili one 26. januara 1972. godine u \u010ceškoj Kamenici kada je nakon pada JAT-ovog "boinga" poginulo 25 putnika i pet \u010dlanova posade, a pad sa 3.000 metara \u010dudom pre\u017eivela stjuardesa Vesna Vulovi\u0107.<\/p>\n
– Slu\u010daj Bijedi\u0107 je karakteristi\u010dan jer se tu name\u0107u mnoge politi\u010dke konotacije. To više nije tabu tema, ali bih \u017eeleo da me posle izlaska moje knjige neko demantuje ili polemiše sa mnom. Razlog pada aviona bila su sna\u017ena politi\u010dka podmetanja i trvenja koja su usmrtila tadašnjeg predsednika SIV-a, D\u017eemala Bijedi\u0107a – ka\u017ee Balevi\u0107.<\/p>\n
O slu\u010daju pada aviona u \u010ceškoj postoje dve zvani\u010dne, ali još nepotvr\u0111ene verzije. Prva je da su eksplozivnu napravu u avionu podmetnuli ekstremisti tadašnje hrvatske ili albanske emigracije, a druga verovatnija da je jugoslovenski avion bio u prikrivenoj špijunskoj misiji iznad ruskih raketnih baza u \u010ceškoj, pa da je zbog toga oboren.<\/p>\n
Balevi\u0107, koji je profesionalnu karijeru zapo\u010deo krajem pedesetih godina kao dopisnik "Politike" iz Bosne i sa Kosmeta, tvrdi da su naj\u010deš\u0107i uzroci avionskih nesre\u0107a kod nas bili "nedovoljna saradnja vazduhoplovnog osoblja, tehni\u010dke slu\u017ebe, operativaca, leta\u010dkog osoblja i slu\u017ebenika policije". U delu o avionskim nesre\u0107ama dr Balevi\u0107 posebno apostrofira dve široj javnosti nepoznate avionske nesre\u0107e koje su se tokom prošlog veka desile na tlu Crne Gore. Vazduhoplov jugoslovensko-ruske avio-kompanije "Justa" koja je jedina tada imala pravo da obavlja avio-prevoz na podru\u010dju Jugoslavije, 27. novembra 1947. godine udario je u sam vrh Rumije. Adaptirani vojni avion "Li 2" leteo je sa dvadesetak putnika prema Crnoj Gori na nepristupa\u010dnoj maršruti i nije imao odgovaraju\u0107e instrumente i ure\u0111aje.<\/p>\n
– Jedan od vitezova jugoslovenskog vazduhoplovstva Vasa Vra\u010devi\u0107 pilotirao je tim avionom sa pet \u010dlanova posade. Krenuli su iz Beograda, stigli do primorja, pilot je \u017eeleo da nastavi ka Titogradu odakle je u po\u010detku dobijao signale, koji su kasnije nestali. Ustru\u010davao se da preduzme poslednju alternativu i vrati se u Beograd nego je samovoljno, plaše\u0107i se prekora kolega, nastavio let ka Titogradu kroz gustu maglu uprkos jakim udarima vetra. Udario je u vrh Rumije na visini od 1.400 metara. Svih 22 putnika su poginuli. Ni danas nakon 16 godina nemamo spomen-obele\u017eje kojim bi se ozna\u010dilo mesto pogibije putnika koji su ve\u0107inom bili iz Crne Gore – ka\u017ee Balevi\u0107.<\/p>\n
Slu\u010daj udesa JAT-ove "karavele" na Maganiku bio je nešto druga\u010diji. Njom je upravljao iskusni kapetan \u017divojin Magli\u0107, koji je ranije bio Titov pilot.<\/p>\n
– Toga 11. septembra 1973. avion je imao šest rotacija na liniji Sarajevo – Titograd – Priština – Skoplje i prilikom povratka iz Skoplja negde blizu Prištine, kapetan je primetio da je njegov \u017eirometar neispravan. Neispravna je bila i radio-stanica u "karaveli" pa nije mogla da se uspostavi stalna radio-veza sa kontrolom u Titogradu. Poslednje uputstvo iz Titograda bilo je da se smanji visina poniranja pre sletanja na aerodrom što je bilo kobno. Kod Mojkovca je postajao tzv. "vor" oblasne kontrole leta titogradskog aerodroma koji je avion prošao bez ikakve identifikacije. Avion je brzinom od 400 kilometara na \u010das sa svojih stotinu tona udario u sam vrh Maganika, Bablji zub na visini od 1.600 metara i prelomio se na dva dela. Niko od \u010detrdeset putnika i \u010dlanova posade nije pre\u017eiveo – otkriva Balevi\u0107 delove svoje knjige.<\/p>\n
Tokom rada na knjizi došao je i do neverovatnih podataka o otmicama aviona jugoslovenskih kompanija. U jednoj se govori i da je \u010dak i naš jedini nobelovac Ivo Andri\u0107 bio otet na JAT-ovoj liniji Zagreb – Pula 27. juna 1952. godine.<\/p>\n
– Trojica napada\u010da su avion preusmerili ka italijanskoj obali. Posle sletanja, italijanske vlasti su ostalim putnicima ponudili azil što su oni odbili. Me\u0111u putnicima su, pored Andri\u0107a, bili i naši poznati nau\u010dnici dr Siniša Stankovi\u0107 i dr Aleksandar Beli\u0107 – pri\u010da dr Vukosav Balevi\u0107, autor knjige "Pretnje, otmice i udesi jugoslovenskih aviona".<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Autor knjige "Pretnje, otmice i udesi jugoslovenskih aviona" dr Vukosav Balevi\u0107 skida veo tajni sa brojnih padova civilnih vazduhoplova.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49435","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49435","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49435"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49435\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49435"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49435"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49435"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}