Misteriozni špijun 007 dobro je poznat širom sveta, ali se mnogo manje zna o \u010doveku koji ga je stvorio. Izlo\u017eba je aktuelizovala pitanje koliko toga su D\u017eejms Bond i Ijan Fleming imali zajedni\u010dkog.<\/p>\n
U londonskom Imperijalnom ratnom muzeju otvorena je izlo\u017eba posve\u0107ena tajnom agentu D\u017eejmsu Bondu i njegovom tvorcu, britanskom piscu Ijanu Flemingu.<\/p>\n
Misteriozni špijun 007 dobro je poznat širom sveta, ali se mnogo manje zna o \u010doveku koji ga je stvorio. Izlo\u017eba je aktuelizovala pitanje koliko toga su D\u017eejms Bond i Ijan Fleming imali zajedni\u010dkog.Kao i Bond, i Fleming je imao bogato iskustvo sa tajnim slu\u017ebama. Za vreme Drugog svetskog rata bio je, pored ostalog, i li\u010dni asistent komandanta obaveštajne slu\u017ebe britanske ratne mornarice.<\/p>\n
Upravo taj posao mu je obezbedio dosta materijala za špijunske romane. Ben Makintajer, autor upravo objavljene knjige o Flemingu, ka\u017ee za BBC da je pisac voleo da se poistove\u0107uje sa D\u017eejmsom Bondom.<\/p>\n
"Fleming je znao da vrlo vešto nagovesti kako on i D\u017eejms Bond imaju mnogo više zajedni\u010dkog nego što sme da prizna – naro\u010dito ako se obra\u0107ao nekoj lepoj \u017eeni na ve\u010dernjoj zabavi. Voleo je da misteriozno mrmlja o tome šta je radio za vreme Drugog svetskog rata", ka\u017ee Makintajer.<\/p>\n
Njegove knjige o D\u017eejmsu Bondu u odredjenoj meri jesu autobiografske i Fleming je nekoliko likova u svojim knjigama vrlo direktno gradio po uzoru na ljude koji su radili u njegovoj obaveštajnoj jedinici.<\/p>\n
Sam Fleming je, medjutim, za razliku od D\u017eejmsa Bonda, vrlo retko bio u akciji. Dok je bio u obaveštajnoj slu\u017ebi, uglavnom je radio za kancelarijskim stolom. Makintajer piše da je Fleming zbog toga bio prili\u010dno nezadovoljan.<\/p>\n
"Fleming zapravo nije imao izbora. Goreo od \u017eelje da ode na prvu liniju fronta, ali previše toga je znao da bi ga pustili da izadje na teren".<\/p>\n
Izlo\u017eba u londonskom muzeju pokazuje gde je i kako Fleming nalazio inspiraciju za svoje knjige. <\/p>\n
Posetioci mogu da vide dokumente koji govore o najneverovatnijim idejama za borbu protiv nacista koje su tokom rata potekle upravo iz Flemingove kancelarije.<\/p>\n
Istori\u010dar Teri Karmen ka\u017ee da jedna od operacija isplaniranih u Flemingovoj obaveštajnoj jedinici, pod nazivom "Mleveno meso", kao da je potekla iz Flemingovih špijunskih romana.<\/p>\n
"Bio je to plan prema kojem je izba\u010den leš sa britanske podmornice na špansku obalu, gde je delovao jedan nema\u010dki tajni agent. To je bilo telo majora britanske mornarice koji je poginuo u avionskoj nesre\u0107i iznad mora".<\/p>\n
"Oko njegove ruke bila je zavezana akten-tašna sa dokumentima koji govore da se Britanci ne\u0107e iskrcati na Siciliji, kao što su svi o\u010dekivali, nego na Sardiniji i na gr\u010dkoj obali. Ideja je bila da se tako navedu Nemci da povuku ljude sa Sicilije na Sardiniju i u Grcku, što se i desilo".<\/p>\n
Izlo\u017eeni eksponati iz \u017eivota Ijana Fleminga sruši\u0107e ipak iluzije \u010ditalaca i gledalaca o glamuru neustrašivog tajnog agenta 007, ka\u017ee istoricar Teri Karmen.<\/p>\n
"Bojim se da se izlo\u017ebom razbijaju mnoge iluzije o glamuru koji je jedan od najlepših elemenata romana i filmova o D\u017eemsu Bondu.<\/p>\n
Fleming je tajnog agenta stvorio u trenutku dok se Britanija oporavljala od ratnog siromaštva. <\/p>\n
\u010citaocima \u010diji je svakodnevni \u017eivot bio vrlo skroman, fantasti\u010dni svet D\u017eemsa Bonda bio je izuzetno privla\u010dan, sa svim tim luksuzom, egzoti\u010dnim mestima i hranom, sampanjcem i martinijem".<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Misteriozni špijun 007 dobro je poznat širom sveta, ali se mnogo manje zna o \u010doveku koji ga je stvorio. Izlo\u017eba je aktuelizovala pitanje koliko toga su D\u017eejms Bond i Ijan Fleming imali zajedni\u010dkog.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49434","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49434","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49434"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49434\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49434"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49434"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49434"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}