Gotovo sve namirnice imaju svoje dobre i loše strane. Tako je \u010dokolada dobar antioksidant, ali zato mo\u017ee da izazove migrenu, a i kalori\u010dna je. <\/p>\n
Isto je i s jajima, crvenim mesom i kafom, koji tako\u0111e imaju svoje dobre i loše strane. Kod nekih bolesti preporu\u010dljivo je njihovo konzumiranje, druge pak pogoršavaju zdravlje. <\/p>\n
Pro\u010ditajte dobre i loše strane ovih namirnica, pa sami procenite šta mo\u017eete da jedete, a šta, svakako, morate da smanjite. <\/p>\n
\u010cokolada <\/strong><\/p>\n Dobre strane:<\/em> <\/p>\n – Prisutnost flavonoida u crnoj \u010dokoladi pozitivno uti\u010de na zdravlje kardiovaskularnog sistema. <\/p>\n – Odli\u010dan antioksidant je tamna (gorka) \u010dokolada, jer sadr\u017ei obilje polifenola. <\/p>\n – Popravlja raspolo\u017eenje. <\/p>\n – Smanjuje krvni pritisak. <\/p>\n – Ima visok procenat magnezijuma i kalijuma. <\/p>\n Loše strane:<\/em> <\/p>\n – Visok procenat masno\u0107a, še\u0107era i kalorija. <\/p>\n – Mo\u017ee da izazove migrene. <\/p>\n – Mo\u017ee da izazove \u017egaravicu kod osetljivih ljudi i svojim delovanjem uti\u010de na pove\u0107anje lu\u010denja urinarnih oksalata, koji mogu da ubrzaju stvaranje bubre\u017enog kamenca. <\/p>\n Orašasto vo\u0107e<\/strong> <\/p>\n Dobre strane:<\/em> <\/p>\n – Orašasto vo\u0107e je bogat izvor vitamina i minerala, poput vitamina E, B, kalcijuma, magnezijuma, gvo\u017e\u0111a, selena, bakra i fosfora. <\/p>\n – Ovo vo\u0107e sadr\u017ei najviše proteina. <\/p>\n – Bogato hranljivim materijama, poput prehrambenih vlakana i nezasi\u0107enim masnim kiselinama. Orah je bogat omega tri masnim kiselinama. <\/p>\n – Sni\u017eava holesterol u krvi jer je bogato nezasi\u0107enim masnim kiselinama. <\/p>\n – Orašasti plodovi štite od bubre\u017enog kamenca, a istra\u017eivanja su pokazala da \u010desto konzumiranje orašastih plodova smanjuje rizik od te bolesti. <\/p>\n – Osobe koje jedu orašaste plodove barem pet puta nedeljno imaju 35 odsto manje šanse da obole od sr\u010danih bolesti. <\/p>\n – Kikiriki sni\u017eava nivo holesterola u krvi, poma\u017ee u spre\u010davanju dijabetesa. Preporu\u010duje se neljušten, jer takav sadr\u017ei više vitamina i minerala. <\/p>\n – Dobri su za vid jer smanjuju rizik oboljenja od o\u010dnih bolesti. <\/p>\n Loše strane:<\/em> <\/p>\n – Sadr\u017ee masno\u0107e i vrlo su kalori\u010dni. <\/p>\n – Mnogo ljudi je alergi\u010dno na neke ili na sve orašaste plodove. Alergija na njih obi\u010dno traje \u010ditav \u017eivot, a alergijske reakcije mogu biti fatalne. <\/p>\n – Orašasto vo\u0107e sadr\u017ei oksalate koji se, ako su u velikim koli\u010dinama, mogu kristalizovati i pretvoriti u bubre\u017eni kamenac. <\/p>\n Crveno meso<\/strong> <\/p>\n Dobre strane:<\/em> <\/p>\n – Bogato mineralima poput cinka i gvo\u017e\u0111a. <\/p>\n – Bogato vitaminima, posebno vitaminom B i D. <\/p>\n – Odli\u010dan izvor proteina. <\/p>\n Loše strane:<\/em> <\/p>\n – Crveno meso je bogato zasi\u0107enim mastima koje se povezuju s kardiovaskularnim bolestima. <\/p>\n – Opasnost od karcinoma debelog creva. Konzumacija crvenog mesa i mesnih prera\u0111evina, poput kobasica, pove\u0107ava rizik od razvoja tumora na debelom crevu. <\/p>\n – Osobe \u010dija ishrana uklju\u010duje velike koli\u010dine crvenog mesa imaju pove\u0107an rizik od obolevanja od dijabetesa tipa 2. <\/p>\n Kafa <\/strong><\/p>\n Dobre strane:<\/em> <\/p>\n – Kafa sadr\u017ei antioksidante koji mogu da umanje stres. <\/p>\n – Postoje jaki dokazi da kafa umanjuje rizik oboljenja od Parkinsonove bolesti. <\/p>\n – Osobe koje piju kafu imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, za razliku od osoba koje ne piju kafu uopšte. <\/p>\n – Kafa ubla\u017eava negativan uticaj alkohola na jetru, odnosno štiti od ciroze jetre. <\/p>\n – Štiti od \u017eu\u010dnog i bubre\u017enog kamenca. <\/p>\n – Kafa razbu\u0111uje i poma\u017ee da lakše obra\u0111ujemo informacije. <\/p>\n Loše strane:<\/em> <\/p>\n – Takozvana turska kafa loše uti\u010de na nivo holesterola. <\/p>\n – Ljudi koji konzumiraju kafu, mokrenjem izlu\u010duju više kalcijuma nego oni koji ne piju ovaj napitak. Zato previše kafe mo\u017ee da izazove osteoporozu, posebno kod \u017eena koje ne uzimaju dovoljno hrane bogate kalcijumom. <\/p>\n – Kafa poja\u010dava izlu\u010divanje \u017eeluda\u010dne kiseline, što je \u010dini idealnim napitkom nakon jela. Ipak, nekim ljudima izaziva \u017egaravicu i ose\u0107aj te\u017eine u \u017eelucu. <\/p>\n – Kafa uti\u010de na središnji nervni sistem. Umerene koli\u010dine kafe razbudi\u0107e vas, dok \u0107e velike koli\u010dine kafe loše uticati na kvalitet spavanja. <\/p>\n – Kafa je dijuretik i mo\u017ee da poja\u010da izlu\u010divanje urina. <\/p>\n – Kod mnogih \u017eena konzumacija kafe poja\u010dava predmenstrualne bolove. <\/p>\n Jaja <\/strong><\/p>\n Dobre strane:<\/em> <\/p>\n – Jaja sadr\u017ee vitamine A, D, E, B1, B2, B6 i B12. Jedini vitamin kojeg nema u jajima je vitamin C. <\/p>\n – Sadr\u017ee minerale, gvo\u017e\u0111e, cink, kalcijum, selen i jod. <\/p>\n – Jedan su od najbogatijih izvora proteina. <\/p>\n – Dobra su za vid. <\/p>\n – Dobra su za mozak jer mogu da poboljšaju memoriju i kognitivne sposobnosti. <\/p>\n Loše strane:<\/em> <\/p>\n – Jaja su poznata kao bogat izvor masno\u0107a i holesterola, kojih u samo jednom jajetu ima oko 200 mg. Holesterol u jajima se nalazi isklju\u010divo u \u017eumancetu. <\/p>\n – Epidemiolozi smatraju da konzumiranje jaja nema zna\u010dajan u\u010dinak na bolesti krvnih sudova, ali se sla\u017eu da ve\u0107e konzumiranje jaja mo\u017ee da pove\u0107a rizik od bolesti krvnih sudova kod ljudi koji imaju dijabetes. <\/p>\n – Proteini iz jaja izazivaju alergiju na hranu. <\/p>\n – Sirova jaja mogu da sadr\u017ee salmonelu. Stru\u010dnjaci procenjuju da jedno od 20.000 jaja sadr\u017ei bakteriju salmonele. <\/p>\n Blic<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Gotovo sve namirnice imaju svoje dobre i loše strane. Tako je \u010dokolada dobar antioksidant, ali zato mo\u017ee da izazove migrenu, a i kalori\u010dna je. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49413","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49413","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49413"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49413\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49413"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49413"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49413"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}