Srbi i Kelti imaju više od 4.000 zajedni\u010dkih rije\u010di, koje su, ili potpuno iste, ili veoma podsje\u0107aju jedne na druge. Melodijske forme i muzi\u010dki instrumenti su im gotovo identi\u010dni. <\/p>\n
Muzi\u010dar Aleksandar Petrovi\u0107, lider grupe Ortodoks Kelts, spada u one koji su se najviše anga\u017eovali da prou\u010davanju bliskosti dva naroda, naro\u010dito muzi\u010dkih dodirnih ta\u010daka izme\u0111u nas i Kelta.<\/p>\n
"Profesor slavistike u Kardifu Ranka Kui\u0107 bila je najstrastveniji prou\u010davalac ovog fenomena. Njena \u017eivotna opsesija bila je veza Srba i Kelta. Samo sa lingvisti\u010dkog stanovišta napisala je više od 5.000 strana studija, koje govore o tome da su Kelti isti narod kao i mi, odnosno da u najmanju ruku poti\u010demo iz istog korena", ka\u017ee Petrovi\u0107. <\/p>\n
Kelti su naseljavali i naše podneblje još u vreme koje je prethodilo rimskoj imperiji. Na mestu današnjeg Beograda pleme Mali Skordisci formiralo je grad Singi Dun. Taj naziv je potom romanizovan u – Singidunum. Prema istra\u017eivanjima Petrovi\u0107a, veliki deo tog plemena sa\u010dinjavali su Gali, a samim tim i Velšani. Tako bismo mogli da ka\u017eemo da su legendarni Asteriks i Obeliks Kelti i da imaju zajedni\u010dki koren kao i Kraljevi\u0107 Marko. Od Kelta nastaju i Bohemi i Moravci u \u010ceškoj, Belovuci u Nema\u010dkoj, Lombardi u Italiji, Belgi, Bretonci, Irci, Velšani, Škoti…<\/p>\n
"Kelti nisu nestali sa istorijske scene. Oni su se ‘smešali’ sa našim stanovništvom. I danas je re\u010d ‘mališa’ identi\u010dna na našem i keltskom gejlik jeziku. Re\u010d pingvin je dvoslo\u017ena re\u010d i kod njih zna\u010di ‘pernato ševrdalo’. Mi imamo planinu Taru, a u Irskoj tako\u0111e postoji istoimena planina i na njoj su krunisani svi irski kraljevi. U Srbiji U\u017ei\u010dane zovu Ere, dok je staro, izvorno ime Irske tako\u0111e – Era…<\/p>\n
Srpski i narodni instrumenti su frula i gajde. Truba na naše podneblje sti\u017ee tek u 19. veku, iako danas pokušavamo da je tretiramo kao tradicionalni instrument. Sa harmonikom je sli\u010dno", tvrdi Petrovi\u0107. <\/p>\n
On dodaje da su ovi instrumenti identi\u010dni u Irskoj: "Pijanista Vlada Mari\u010di\u0107, koji se ozbiljno bavi etnomuzikom našeg podneblja, sla\u017ee se sa mnom da su kompletni melodijski sklopovi srpskog i irskog etnosa isti ili sli\u010dni u najmanje 70 odsto slu\u010dajeva! ‘Triler’, koji je svojstven srpskom melosu, gotovo na identi\u010dan na\u010din postoji u irskom, samo je druga\u010dije pozicioniran u okviru kompozicije. U nauci danas postoje teze da na genetskom nivou imamo zapisanu zajedni\u010dku informaciju o našem zajedni\u010dkom pretku, jer su se naša dva naroda, odnosno Kelti sa našeg podneblja, spojili u jedan, identi\u010dan narod".<\/p>\n
"Prema podacima do kojih sam došao kroz razli\u010dite keltske izvore, beogradska Karaburma je najve\u0107e anti\u010dko keltsko groblje u Evropi. \u010cak su postojale i precizne karte koje to potvr\u0111uju", nastavlja Petrovi\u0107. On ka\u017ee da postoji još bezbroj neobi\u010dnih dokaza o našoj me\u0111usobnoj isprepletenosti.<\/p>\n
Tako, na primer, u Srbiji dugo postoji legenda o \u010detiri keltska konjanika, koja su ujahala u planinu Juhor i nikada nisu izašla iz nje. Do pre nekoliko godina ova pri\u010da bila je tretirana kao obi\u010dna legenda. Narodno predanje kao da je dobilo potvrdu za vreme jedne hajke grupe lovaca na lisicu.<\/p>\n
"Tada je unezverena \u017eivotinja iznela u \u010deljusti deo keltske uzengije, koja je bila u jazbini. Arheolozi su uskoro dokazali da je ovaj deo konjani\u010dke opreme zaista autenti\u010dan, a legenda o \u010detvorici konjanika je dobila sasvim druga\u010diji oblik", pri\u010da Petrovi\u0107. <\/p>\n
Iz li\u010dnog iskustva, i kroz komunikaciju sa mnogobrojnim muzi\u010darima, Petrovi\u0107 ka\u017ee da smo karakterom i obi\u010dajima veoma sli\u010dni Ircima. Sa njima, najlakše komuniciramo, najlepše se dru\u017eimo.<\/p>\n
"Svojevremeno, tokom posete Krfu, upoznao sam jednog Irca, koji je zaklju\u010dio da smo apsolutno isti. Kada sam ga upitao kako to tuma\u010di, odnovorio mi je – volimo iste stvari: da dobro pojedemo, dobro popijemo, i damo tri boda u gostima!", prepri\u010dava Petrovi\u0107.<\/p>\n
Ve\u010dernje Novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Srbi i Kelti imaju više od 4.000 zajedni\u010dkih rije\u010di, koje su, ili potpuno iste, ili veoma podsje\u0107aju jedne na druge. Melodijske forme i muzi\u010dki instrumenti su im gotovo identi\u010dni. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49412","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49412","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49412"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49412\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49412"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49412"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49412"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}