Hormoni koji se tokom seksualne aktivnosti aktiviraju u našem telu najbolji su lek koji podsti\u010de varenje, poja\u010dava krvotok i isceljuje celo telo. <\/p>\n
A ritmi\u010dke kretnje tokom seksa poboljšavaju tonus miši\u0107a, pogotovo u podru\u010dju abdomena, objašnjava dr spec. Slavica Vasiljevi\u0107, ginekolog. <\/p>\n
Apstinencija nije u modi <\/em><\/p>\n Apstinencija je odavno izašla ih mode, a brojni nau\u010dni eksperimenti i sve ja\u010da propaganda isti\u010du va\u017enost redovnih seksualnih odnosa radi o\u010duvanja zdravlja. Da li je ova tvrdnja precenjena? Sude\u0107i prema izjavama Aleksandra Polejeva, profesora sa Instituta za psihoanalizu na Moskovskom univerzitetu, seks u svakom smislu radi u našu korist. <\/p>\n Seksualne aktivnosti štite i ja\u010daju sr\u010dane miši\u0107e – tvrdi dr Polejev. – To su dokazale i naše kolege sa Britanskog kraljevskog univerziteta nakon što su pregledali grupu \u017eena koje su vodile uredan i redovan seksualani \u017eivot. Ispostavilo se da je kod njih mnogo manji rizik od sr\u010danog ili mo\u017edanog udara zahvaljuju\u0107i hormonima koji se izlu\u010duju prilikom odnosa. Zato su lekari svima koji pate od pove\u0107anog rizika infarkta kao preventivu preporu\u010dili redovan seksualani \u017eivot – isti\u010de on. <\/p>\n Tokom nedavnog istra\u017eivanja koje su sproveli ruski na\u010dnici potvr\u0111en je i uticaj seksualne aktivnosti na opšte zdravstveno stanje organizma. Nau\u010dnici su analizirali stopu smrtnosti me\u0111u populacijom od 1.000 prose\u010dno starih \u017eena u desetogodišnjem periodu. Ispostavilo se da su one \u017eene koje su imale više orgazama re\u0111e umirale od onih koji nisu imali seksualni \u017eivot. Ustanovljeno je da redovan koitus smanjuje rizik od raka dojke kod \u017eena i raka prostate kod muškaraca. Razlog je jednostavan, hormoni su najbolji lek koji podsti\u010de varenje, poja\u010dava krvotok i isceljuje celo telo, koji spojeni sa ritmi\u010dkim kretnjama tokom seksa poboljšavaju tonus miši\u0107a, pogotovo u podru\u010dju abdomena. <\/p>\n Istra\u017eivanje ruskih stru\u010dnjaka potvrdilo je i istra\u017eivanje stru\u010dnjaka sa univerziteta Vilkes u Pensilvaniji. Oni su zaklju\u010dili da redovnim vo\u0111enjem ljubavi telo proizvodi 30 odsto više imunoglobulina, materije koja poja\u010dava imunitet i tako štiti organizam od zaraznih bolesti. Ovo istra\u017eivanje je potvrdio i ruski fiziolog Malahov, koji tvrdi da sli\u010dne materije sadr\u017ei i sperma muškarca koja štiti grli\u0107 materice partnerke od infekcija i bolesti (pod uslovom da se radi o stalnom dugogodišnjem partneru). Pored svih gorenavedenih dobrobiti, profesor Aleksejev isti\u010de i slede\u0107e prednosti seksa.<\/p>\n Smanjenje telesne te\u017eine <\/em><\/p>\n Koitus prose\u010dno traje oko \u010detiri do pet minuta, a u tom periodu telo izgara istu koli\u010dinu kalorija kao da tr\u010dite 15 minuta. S druge strane, ve\u0107ina ljudi odmah nakon seksa pose\u017ee za fri\u017eiderom, što je greška ako \u017eelite da smršate. Nakon odnosa izbegavajte hranu, a rezultati \u0107e biti vidljivi ve\u0107 kroz nedelju dana. <\/p>\n Seks otklanja bol <\/em><\/p>\n To je veoma ta\u010dno. Pre orgazma nivo hormona oksitocina povisi se \u010dak pet puta iznad normalnog nivoa. Oksitocin iz mozga prelazi u krv gde kontroliše telesnu temperaturu, krvni pritisak i umanjuje bol. Ovaj proces je 1970. godine otkrila slavna doktorka Beverly Whipple koja je tako\u0111e pronašla i G ta\u010dku. Whipple je dokazala da odre\u0111ena ja\u010dina pritiska G ta\u010dke podi\u017ee nivo hormona koja smanjuje bol za 40 odsto. <\/p>\n Kamasutra smanjuje povrede <\/em><\/p>\n Švedski stru\u010dnjaci su dokazali da seksualni odnosi pove\u0107avaju nivo oksitocina u telu \u010dime se smanjuje bol. <\/p>\n Nadglasavanjem do orgazma <\/em><\/p>\n Statistike pokazuju da ve\u0107ina \u017eena ipak ne do\u017eivljava orgazam. Zna\u010di li to da su zakinute u pogledu zdravlja? <\/p>\n \u017dene koje ne do\u017eivljavaju orgazam mogu da poboljšavaju svoje zdravlje aktivnim i glasnim seksom. \u017dene koje su glasne u krevetu, odnosno one koje praktikuju vrištanje re\u0111e obolevaju od plu\u0107nih bolesti, pa slede\u0107i put kad vam se pru\u017ei prilika da se nadglasavate s partnerom ili da povisite oktavu, ne bi trebalo da oklevate. <\/p>\n Grlite se, zdravo je <\/em><\/p>\n Jedna od izuzetno va\u017enih stvari je i zagrljaj. On je biološka potreba jer naš ko\u017ea sadr\u017ei preko pet miliona taktilnih receptora koji su najizra\u017eeniji na vrhovima prstiju i usnama. Gla\u0111enje i diranje ko\u017ee podsti\u010de promene koje se odvijaju na biološkom nivou. Impulsi dodira putuju do hipotalamusa gde uzrokuju stimulaciju i ispuštanje hormona prolaktina koji suzbija agresiju i endorfina koji olakšava stres. Zato ne postoji bolje sredstvo za opuštanje ili preventivu protiv lošeg raspolo\u017eenja ili zdravlja od ljudskog dodira ili seksa. <\/p>\n Blic<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Hormoni koji se tokom seksualne aktivnosti aktiviraju u našem telu najbolji su lek koji podsti\u010de varenje, poja\u010dava krvotok i isceljuje celo telo. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49410","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49410","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49410"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49410\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49410"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49410"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49410"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}