Istra\u017eiva\u010di iz Renselar politehni\u010dkog instituta i sa Rajs univerziteta na\u010dinili su najcrnju tvar na svijetu koja upija više od 99,9 odsto svjetlosti.<\/p>\n
Setite li se koliko je crn automobil marke "ševrolet", novo crnilo koje su osmislili ameri\u010dki nau\u010dnici stotinu puta je crnje! Istra\u017eiva\u010di iz Renselar politehni\u010dkog instituta i sa Rajs univerziteta na\u010dinili su najcrnju tvar na svetu koja upija više od 99,9 odsto svetlosti. Ako \u0107emo da idemo do poslednje cifre iza decimalnog zareza, odbija jedva 0,045 posto, što je trostruko tamnije od prethodne sa istim pridevom.<\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu da se crno\u0107a samerava prema merilima Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) u Gejtersbergu, 30 puta je mrklija od ugljenikovog materijala koji je va\u017ee\u0107a jedinica. Da biste lakše uporedili: obi\u010dna crna boja odrazi samo pet do deset postotaka.<\/p>\n
\u010cisti ugljenik je jedan od najtamnijih hemijskih elemenata u prirodi, dovoljno je da pogledate ugarke sagorelog drveta ili nanose \u010da\u0111i u dimnjacima. Zamislite sada da ste znati\u017eeljni ili primorani da stvorite nešto zagasitije, tako da usisava ili naokolo rasejava maltene sve svetlosne zrake kojima je izlo\u017eeno.<\/p>\n
U jednom filmu vode\u0107i gitarista Najd\u017eel Tafnel ka\u017ee da crni omot albuma koji je snimio sa svojim drugarima "izgleda najcrnje što je moglo da bude". I nije, naravno, bio u pravu. Postoji najcrnje od najcrnjeg, nau\u010dni\u010dkim o\u010dima vi\u0111eno.<\/p>\n
Tepih si\u0107ušnih cev\u010dica<\/p>\n
Šta su to stru\u010dnjaci postigli zbog \u010dega \u0107e, kako se nadaju, uskoro biti upisani u "Ginisovu knjigu rekorda"?<\/p>\n
Materija je svojevrsni majušni tepih ili premaz, sa\u010dinjen od mnoštva gusto na\u010di\u010dkanih si\u0107ušnih dla\u010dica – uspravljenih nanocev\u010dica (nano je milioniti deo milimetra) – 400 puta tanjih od ljudske vlasi. Upravo to nevidljivo tkanje upija toliko mnogo, a odbacuje tako malo uobi\u010dajenog svetla.<\/p>\n
Suština novog otkri\u0107a ogleda se u tome kako su izraditi malecne ugljeni\u010dne dla\u010dice, iznutra šuplje, koje \u0107e kad se nasumi\u010dno pore\u0111aju na nekoj površini istovremeno u najve\u0107oj meri upijati i u najmanjoj odbijati elektromagnetsko zra\u010denje. Svi materijali – hartija, voda, vazduh ili plastika – odra\u017eavaju manje ili ve\u0107e koli\u010dine svetlosti. Istra\u017eiva\u010di su odavno zamislili savršenu crnu tvar koja guta sve boje iz sun\u010deve svetlosne lepeze (spektar), ne odvra\u0107aju\u0107i nijednu. Ali nisu imali uspeha u izradi baš takvog koji takore\u0107i ne\u0107e imati ikakav odraz.<\/p>\n
U prethodnom pokušaju koji je predvodio Šon-Ju Lin, profesor fizike u Renselar institutu i \u010dlan dru\u017eine za osmišljavanje budu\u0107ih \u010dipova, pohvalili su se ukupnim odbleskom od 0,16 do 0,18 odsto s nanosom legure (mešavina) nikla i fosfora. Novi ishod je trostruko nadmašio prethodni – 0,045!<\/p>\n
Na prvi pogled rastresita šumica ugljeni\u010dnih nanocev\u010dica, s potpunim rasponom (skala) majušnih (nano) praznina i majušnih (nano) rupica, usisavala je i zarobljavala gotovo sve svetlosne zrake, što je doti\u010dnom materijalu pribavilo jedinstveno svojstvo. Takav raspored je jedva odra\u017eavao, a neizmerno gutao svetlost. I na osnovu toga ve\u0107 se iskazao takmacem za pravljenje gotovo stopostotnih crnih predmeta.<\/p>\n
Profesor in\u017eenjerstva Pulikel A\u0111ajan, koji je vodio u\u010desnike u ovom poduhvatu sa Rajs univerziteta, isti\u010de tri klju\u010dne \u010dinjenice. Prvo, uvijene nanocev\u010dice su 400 u\u017ee u pre\u010dniku od \u010dovekove dlake, a ugljenik sam po sebi olakšava da se utope prili\u010dni iznosi svetlosti. Drugo, golim okom nevidljive dla\u010dice su pobodene nalik vlatima sve\u017ee ošišane trave, izme\u0111u kojih svetlost bude jednostavno uhva\u0107ena u klopku. I tre\u0107e, površina malecnog prekriva\u010da je neravna, a to sni\u017eava postotak odbleska.<\/p>\n
Nevidljivo za neprijatelja<\/p>\n
Re\u010deni nau\u010dnik je sa svojim saradnicima 2003. godine, upravo, smislio mešavinu nikla i fosfora koja je do nedavno bila najcrnja na svetu, pohitavši da je upiše u neizbe\u017enu "Ginisovu knjigu", uz opasku da je to bilo lakše nego da je neko morao da za minut proguta 36 bubašvaba!<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su najcrnju vešta\u010dku materiju, svakako, ispitali obasjavaju\u0107i je vidljivom svetloš\u0107u svih talasnih du\u017eina, pokazavši su da su polja (\u0107ilim\u010di\u0107i) nanocev\u010dica zadr\u017eala nenadmašan postotak odbijanja. Pri tome je za dva reda veli\u010dine, kako se stru\u010dno ka\u017ee, manje isijavalo od staklenog ugljenika, od kojeg su – što je itekako zanimljivo – izvla\u010dene pomenute si\u0107ušne cev\u010dice. U slede\u0107im proverama obasu\u0107e ga infracrvenom i ultraljubi\u010dastom svetloš\u0107u, a i zra\u010denjem na ostalim talasnim du\u017einama da bi odgonetnuli mo\u017ee li se iskoristiti za izradu komunikacionih naprava.<\/p>\n
\u010cemu nova tvar mo\u017ee da poslu\u017ei?<\/p>\n
U ovom \u010dasu pominju se sun\u010dane plo\u010de za pretvaranje zra\u010denja naše zvezde u struju (elektri\u010dno napajanje na Zemlji i u kosmosu), napredniji infracrveni senzori za otkrivanje nevidljivog zra\u010denja, delotvorniji teleskopi za astronomska osmatranja i ostale sprave koje iziskuju izvanredne opti\u010dke odlike. Na samom kraju, iako nije najmanje va\u017eno, razmišlja se da se novim materijalom presvla\u010de letelice, brodovi, tenkovi i druge vojne skalamerija koje bi, zaista, bila nevidljive za neprijatelja.<\/p>\n
Dostignu\u0107e je potanko opisano u \u010duvenom nau\u010dno-stru\u010dnom \u010dasopisu "Nano pisma".<\/p>\n
Stanko Stojiljkovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istra\u017eiva\u010di iz Renselar politehni\u010dkog instituta i sa Rajs univerziteta na\u010dinili su najcrnju tvar na svijetu koja upija više od 99,9 odsto svjetlosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49393","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49393","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49393"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49393\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49393"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49393"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49393"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}