Napoleon Bonaparta nije usmr\u0107en arsenikom 1921. u britanskom kazamatu u ju\u017enom Atlantskom okeanu, nasuprot decenijama ispredanim govorkanjima. <\/p>\n
Veliki vojskovo\u0111a umro je u 51. godini od raka \u017eeluca, u kojem je prona\u0111ena znatna koli\u010dina smrtonosnog otrova, što je podgrejalo pretpostavke i naga\u0111anja da je tako spre\u010den da se ponovo preuzme vlast.<\/p>\n
Italijanski nau\u010dnici sa Univerziteta Pavija prou\u010dili su vlasi kose iz razli\u010ditih razdoblja \u017eivota francuskog cara, pa i iz de\u010da\u010dkih dana, sa\u010duvane u muzejima Italije i Francuske i otkrili su veoma mnogo arsenika. Dlake su stavili u naro\u010dite \u010daurice i ozra\u010dili ih u reaktoru Nacionalnog istituta za nuklearnu fiziku da bi verodostojno utvrdili iznos doti\u010dnog hemijskog elementa. Zavirili su kroz „nuklearno oko" koriste\u0107i postupak koji se stru\u010dno naziva neutronsko\u017ea aktivacija, a odlikuju ga dva peimu\u0107stva: ne ošte\u0107uje uzorak i pokazuje ta\u010dnu meru nekog sastojka, \u010dak i u najmanjim primesama.<\/p>\n
Uporedivši ih s nalazima nekolicine savremenika, uklju\u010duju\u0107i vladao\u010devu suprugu \u017dozefinu, ustanovili su znatno ve\u0107e koli\u010dine nego što je danas dozvoljeno.<\/p>\n
Zaklju\u010dak je jednostavan: ratnik koji je pokorio najve\u0107i deo Evrope nije otrovan, zato što su i drugi u to vreme imali u sebi isto toliko opasnog otrova. U uzorcima ljudi koji su \u017eiveli po\u010detkom 19. veka izmereni arsenik je, \u010dak, stotinu puta premašivao današnje prose\u010dne vrednosti, što se smatra veoma pogubnim! Stru\u010dnjaci za trovanje smatraju da poti\u010de iz boja i lepka koji su se tada svakodnevno koristili.<\/p>\n
Drugim re\u010dima, otrova je u pove\u0107anom iznosu bilo u okolini.<\/p>\n
Jedna pretpostavka upu\u0107ivala je da je slavni zato\u010denik na ostrvu Sveta Jelena nesre\u0107nim slu\u010dajem šest godina udisao otrovnu paru koju su ispuštale obojene zidne tapete, ali je najnovije istra\u017eivanje to opovrgnulo. U poslednjim danima Napolena Bonaparte, naime, nije zabele\u017eeno opipljivo pove\u0107anje arsenika.<\/p>\n
Sasvim je jasno da je namerno trovanje isklju\u010deno, za šta se okrivljuju Britanci, iako ga je ubilo višegodišnje udisanje otrova.<\/p>\n
Posle propalog pohodu na Rusiju proslavljeni francuski vladar i osvaja\u010d zato\u010den je 1813. na ostrvo Elba s kojeg je utekao i ponovo preuzeo tron. Poraz kod Vaterloa 1815. kona\u010dno mu je zape\u010datio sudbinu, a iz najve\u0107e predostro\u017enosti proteran je na udaljenu Svetu Jelenu na kojoj je preminuo.<\/p>\n
Zanimljivo je da su istra\u017eiva\u010di iz Univerzitetske bolnice u Briselu i iz Instituta za istoriju medicine u Cirihu pre tri godine, ispituju\u0107i preostale pantalone, ustanovili da je bivši francuski vladar naglo smršao, što je ukazivalo da je bolovao od raka. I oni su prstom uprli u arsenik, ali poreklom iz vina, zato što je pre dva veka koriš\u0107en u pranju ba\u010dvi.<\/p>\n
A godinu ranije ameri\u010dki nau\u010dnici su naveli da je uzrok smrti bezbojna so iz vinske vinske kiseline koju su mu lekari redovno davali kada je trebalo da povra\u0107a ili olakša creva. Pomenuto le\u010denje oborilo je iznose kalijuma u telu, a to je izazvalo pogubne sr\u010dane smetnje pra\u0107ene veoma brzim otkucajima i prekidom dotoka krvi u mozak.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Napoleon Bonaparta nije usmr\u0107en arsenikom 1921. u britanskom kazamatu u ju\u017enom Atlantskom okeanu, nasuprot decenijama ispredanim govorkanjima. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49392","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49392","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49392"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49392\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49392"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49392"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49392"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}