Nekadašnji visoki oficir ruske obaveštajne slu\u017ebe – KGB, koji za sebe ka\u017ee da je to radio iz patriotizma, Sergej Tretjakov, navodi da je prebegao 2000. godine u SAD jer je izgubio veru u postsovjetsku Rusiju i da je sada spreman da po prvi put ispri\u010da svoju pri\u010du.<\/p>\n
U svojstvu zamenika šefa obaveštajne slu\u017ebe u ruskoj misiji pri Ujedinjenim Nacijama od 1995. do 2000. Tretjakov je rukovodio špijunskim operacijama u Njujorku i u UN. <\/p>\n
On tvrdi da je me\u0111u njegovim agentima bio jedan ambasador iz bivšeg sovjetskog bloka kao i visoki ruski zvani\u010dnik u ira\u010dkom programu "nafta za hranu".<\/p>\n
Prebeg Tretjakova sa suprugom i \u0107erkom 2000. godine izazvao je tek malu pometnju i obavijen je velom tajnosti.<\/p>\n
Nova knjiga, \u010diji je autor nekadašnji novinar "Vašington Posta" Pit Erli, otkriva da je on jedan on najviših ruskih agenata koji su prebegli u SAD, a da je pre 2000. bio dupli agent koji je odavao tajne Vašingtonu tokom \u010ditave tri godine.<\/p>\n
"Moj prebeg je bio najve\u0107i neuspeh ruske obaveštajne slu\u017ebe u SAD", rekao je Tretjakov u zajedni\u010dkom intervjuu sa Erlijem, \u010dija je knjiga "Drug D\u017e: Nespri\u010dane tajne najpoznatijeg ruskog špijuna u Americi posle kraja hladnog rata" izašla iz štampe prošle nedelje.<\/p>\n
Tretjakov (51) nije nikada do sada govorio u javnosti. Smestio se na tajnoj lokaciji gde \u017eivi povu\u010deno sa, kako Erli ka\u017ee, verovatno najve\u0107im finansijskim sredstvima ikada datim jednom stranom prebegu.<\/p>\n
Iz bezbednosnih razloga on izbegava da govori o privatnom \u017eivotu posle prebega. Njegova supruga Helen ka\u017ee da voli da slika, a on je priznao da voli da gleda neke ameri\u010dke televizijske emisije i serije kao na primer "Sajnfeld".<\/p>\n
Tretjakov ne daje detalje o onome što je radio za ameri\u010dku vladu ili o prebegu i ka\u017ee da ne \u017eeli da poma\u017ee svoje bivše gazde. Umesto toga knjiga se bavi njegovim \u017eivotom kao visoko kotiranom ruskom agentu od ranih 80-tih do 2000. godine.<\/p>\n
On je taj koji je tra\u017eio da se sretne sa Erlijem pre nekoliko godina zbog njegove dve ranije objavljene knjige o dva Amerikanca koja su špijunirala za ra\u010dun Rusa – D\u017eonu Vokeru D\u017eunioru i Aldrihu Ejmsu. <\/p>\n
Tretjakov i Erli su se dogovorili da Erli ima punu izdava\u010dku nezavisnost i obojica ka\u017eu da ameri\u010dka vlada nije na njih vršila pritisak ni na koji na\u010din uprkos \u010dinjenici što su ameri\u010dki zvani\u010dnici pomogli ugovaranje prvog susreta.<\/p>\n
Erli je razgovarao sa brojnim izvorima me\u0111u kojima i sa zvani\u010dnicima ameri\u010dke obaveštajne slu\u017ebe koji su mu ispri\u010dali da je Tretjakov radio za njih mnogo pre 2000. godine i da im je predao gotovo 5.000 tajnih ruskih dokumenata – tvrdnje koje Tretjakov nikada nije niti potvrdio niti demantovao.<\/p>\n
Erli podvla\u010di "mogu da vam ka\u017eem da ga Ef-Bi-Aj i ameri\u010dka vlada i dalje šalju u inostranstvo da razgovara sa drugim obaveštajnim agencijama, a "on je sa saveznicima veoma tih u zahtevima".<\/p>\n
Me\u0111u onima koje Erli pominje kao špijune ili kontakte su jedan kanadski parlamentarac, jedan ambasador u UN dr\u017eave bivšeg sovjetskog bloka i jedan ruski zvani\u010dnik imenovan na mesto u UN u okviru ira\u010dkog programa "nafta za hranu" 90-tih godina.<\/p>\n
Prema upravo objavljenoj knjizi, zvani\u010dnici su koristili njegovu funkciju da bi manipulisali sa cenom ira\u010dke nafte prodate u okviru programa, namenjene humanitarnim dobrima u vreme me\u0111unarodnih sankcija, a u korist ruskih interesa.<\/p>\n
Erli navodi da je proverio sve što je mogao od onoga što mu je ispri\u010dao Tretjakov i da ne prime\u0107uje da je ikada preterivao. Me\u0111utim, ve\u0107ina onih koji se pominju u knjizi i koje je Erli kontaktirao negiraju tvrdnje Tretjakova, što njega uopšte ne \u010dudi.<\/p>\n
On daje i kratak pregled na\u010dina na koji ruski špijuni dejstvuju u Njujorku – na primer javne govornice u robnoj ku\u0107i Blumingdejl su najviše koriš\u0107ene za zvanje kontakata jer nisu prisluškivane.<\/p>\n
Me\u0111u najalarmantnije pri\u010de spada tvrdnja ruskog biznismena koji tokom posete Otavi po\u010detkom 90-tih pri\u010da da ima nuklearnu bombu u da\u010di bli\u017eu Moskve, ali Tretjakov ponavlja da ne zna da li je to istina ili ne.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, ruska obaveštajna slu\u017eba je sada aktivna kao u sovjetskom periodu, "hladni rat se nikada nije završio ve\u0107 je samo mutirao kao neki virus", nada se da \u0107e ova knjiga biti "poziv na bu\u0111enje" Amerikancima.<\/p>\n
Tretjakov napominje da \u010dinjenica što je ruski predsednik Vladimir Putin bio pri kancelariji KGB-a u Lenjingradu, a ne u štabu u Moskvi pokazuje da je bio "KGB-ovac gubitnik".<\/p>\n
On komentariše Putinovog "naslednika" Dmitrija Medvedeva re\u010dju "marioneta" i misli da martovski izbori ne\u0107e doneti nikakvu promenu, a da on li\u010dno "ne vidi nikakvu svetlost na kraju tunela".<\/p>\n
Tretjakov se odlu\u010dio da prebegne tek nakon smrti majke 1997. koja je bila njegov poslednji bliski ro\u0111ak u Rusiji.<\/p>\n
On ne o\u010dekuje da do\u017eivi istu sudbinu kao nekadašnji ruski bezbednosni zvani\u010dnik Aleksandar Litvinjenko koji je ubijen 2006. u Londonu u napadu koji kriti\u010dari Putina povezuju sa ruskom vladom i zaklju\u010duje "ne mislimo da je u interesu ruske vlade da nas tra\u017ei".<\/p>\n
Rojters<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nekadašnji visoki oficir ruske obaveštajne slu\u017ebe – KGB, koji za sebe ka\u017ee da je to radio iz patriotizma, Sergej Tretjakov, navodi da je prebegao 2000. godine u SAD jer je izgubio veru u postsovjetsku Rusiju i da je sada spreman da po prvi put ispri\u010da svoju pri\u010du.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49371","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49371","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49371"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49371\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49371"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49371"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49371"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}