Jurišom \u017eena na Svetu goru, svetilište na sjeveru Gr\u010dke, nakratko je srušena hiljadugodišnja zabrana svemu što je \u017eenskog roda da nogom stupi na teritoriju tzv. monaške republike. <\/p>\n
Pet stotina demonstranata, medju njima i ve\u0107i broj \u017eena, prodrli su na manastirsku teritoriju u znak protesta zbog navodnog prisvajanja javnih površina.<\/p>\n
Sve se desilo brzo i neo\u010dekivano, ali ne iz prvog pokušaja. Razjareni demonstranti su u ponedeljak ujutru, 7. januara, nasilno prodrli nekoliko metara na manastirsku teritoriju smatraju\u0107i da imaju pravo na ovakvo ponašanje jer se monasi, po njihovim re\u010dima, ne dr\u017ee pravila i stavljaju se iznad zakona. Stanovnici nekoliko okolnih sela su, naime, ve\u0107 odavno nezadovoljni jer smatraju da su manastiri na Svetoj gori lokalnom stanovništvu nezakonito oduzeli oko 8.300 hektara šume i zemljišta. <\/p>\n
Da izazov bude ve\u0107i, u gomili demonstranata koji su prodrli na "svetu zemlju" bilo je i desetak \u017eena. Iako je policija odmah intervenisala, iako nije bilo nasilja, iako su nezadovoljne ljude uz mnogo galame uspeli da primoraju da se povuku, ostaje \u010dinjenica koju su monasi najte\u017ee primili: na teritoriju Svete gore kro\u010dile su \u017eene, \u010dime je prekršena hiljadugodišnja zabrana. Naime, prema crkvenom propisu iz 1045. godine, svim \u017eenama, svemu što je \u017eenskog roda, \u010dak i \u017eivotinjama, zabranjen je pristup na teritoriju "manastirske republike".<\/p>\n
Srpska carska lavra Hilandar nije bio na meti protesta nezadovoljnih gr\u010dkih meštana koji su prodrli na teritoriju monaške republike. Gr\u010dka štampa isti\u010de da su se demonstranti bunili protiv manastira Kutlumuš, Vatoped, Ksenofont i Dionizijat, koji su su im, kako ka\u017eu, nezakonito prisvojili zemlju. Ina\u010de, po gr\u010dkom ustavu broj pravoslavnih manastira na Atosu ograni\u010den je na 20 u kojima danas \u017eivi oko 1.500 monaha.<\/p>\n
Pristup \u017eenama na Svetu goru zvani\u010dno je zabranio vizantijski car Konstantin Monomah 1046. godine. U hrisovulji (carskoj povelji) koja se do danas poštuje na Svetu goru je zabranjen pristup "…bilo kojoj \u017eeni ili \u017eenki \u017eivotinjske vrste, de\u010dacima i evnusima, bilo kome ko je golobrad…" To je u\u010dinjeno i iz prakti\u010dnih razloga kako bi se monasima koji su svoj \u017eivot posvetili Bogu obezbedio neophodan molitveni mir sa što manje iskušenja.<\/p>\n
Ipak, ovo strogo pravilo kroz istoriju je više puta kršeno, naj\u010deš\u0107e u vreme velikih epidemija, ali i tokom gr\u010dkog ustanka kada su se mnogobrojne \u017eene i deca krili po svetogorskim gudurama. <\/p>\n
Po pravoslavnom predanju Presveta Bogorodica je zbog bure umesto na Kipar ladjom pristala na isto\u010dnu obalu Svete gore gde se danas nalazi manastir Iviron. Ona je svojim boravkom blagoslovila ovo mesto i poru\u010dila: "Blagodat Bo\u017eija neka bude na mestu ovom i na onima koji ovde borave s verom i pobo\u017enoš\u0107u \u010duvaju\u0107i zapovesti Sina i Boga mojega…"<\/p>\n
Od tada se Sveta gora naziva još i "Bogorodi\u010din vrt ili perivoj" i na ovom poluostrvu su po\u010deli da se podvizavaju monasi i da se otvaraju manastiri. Zvani\u010dno prvi muški manastir, Veliku lavru, na Atosu osnovao je sveti Atanasije Atonski 963. godine.<\/p>\n
Ina\u010de, Sveta gora nije jedina pravoslavna svetinja na koju \u017eene nemaju pristup. U pravoslavni manastir Svetog Save Osve\u0107enog, nedaleko od Jerusalima, u kojem je Sveti Sava srpski dobio na dar velike svetinje patericu i dve ikone "Trojeru\u010dicu" i "Mlekopitateljnicu", \u017eene i dan-danas ne mogu da udju.<\/p>\n
Istorija Svete gore, ipak, bele\u017ei posete \u017eena. Zna se da je u zimu 1347-1348. godine zbog kuge u Hilandaru boravila Jelena, \u017eena cara Dušana. Jedina \u017eena koja je dobila dozvolu da stupi na Atos bila je Mara Brankovi\u0107, \u0107erka srpskog despota Djurdja Brankovi\u0107a, \u017eena sultana Murata. Zbog dobro\u010dinstva prema Crkvi njoj je bilo omogu\u0107eno da obidje manastire Svetog Pavla, Zograf i Hilandar.<\/p>\n
U hronikama hilandarskog igumana Danila Drugog, koji je branio manastir od opsade odmetnutih katalonskih pla\u0107enika od 1307. do 1310. godine, piše "da je glad na Svetoj gori bila tolika da su deca umirala majkama na grudima". <\/p>\n
Takodje, u vreme gradjanskog rata u Gr\u010dkoj u sastavu partizanskih jedinica koje su ušle na Svetu goru bilo je \u017eena. Za otvaranje Svete gore \u017eenama svojevremeno se zalagala i gr\u010dka ministarka kulture Melina Merkuri, ali njen predlog nije prošao u parlamentu.<\/p>\n
Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jurišom \u017eena na Svetu goru, svetilište na sjeveru Gr\u010dke, nakratko je srušena hiljadugodišnja zabrana svemu što je \u017eenskog roda da nogom stupi na teritoriju tzv. monaške republike. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49355","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49355","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49355"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49355\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49355"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49355"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49355"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}