Da li je nadaleko \u010duvena engleska jabuka Isaka Njutna bila, u stvari, indijski mango?<\/p>\n
Malo koga \u0107ete ko je jedino pohadjao osnovnu školu ubediti da slavnom engleskom fizi\u010daru i matemati\u010daru nije pala jabuka na glavu, a on u tom trenu osmislio zakon gravitacije. Kako li biste se tek proveli da pokušate da uverite, \u010dak i u\u010dene ljude, da je to bila neka druga vo\u0107ka? <\/p>\n
Ni za prvu zgodu, pišu u zanimljivom štivu Meri i D\u017eon Gribin "Stvaranje budu\u0107nosti – nau\u010dnici koji su promenili svet" (u izdanju "Lagune" iz Beograda), ne postoji opipljiv dokaz; naprotiv nenadmašni mislilac je "posmatrao jabuku kako pada s drveta i, što je jednako va\u017eno, video je mesec na nebu iznad jabukovog drveta".<\/p>\n
Druga \u0107e, nema sumnje, uzburkati nau\u010dni\u010dke duhove, jer se poziva na malo poznatu matemati\u010dko-astronomsku školu iz Kerale, na jugozapadu Indije, u kojoj su – prema tuma\u010denju dr D\u017eord\u017ea Gevergesea D\u017eosefa sa Univerziteta Man\u010dester – oko 1350. godine smišljeni beskrajni nizovi u ra\u010dunanju (calculus nastao od latinskog ra\u010dunanja kami\u010dcima), jedan od temeljaca savremene matematike. <\/p>\n
Dva i po stole\u0107a pre proslavljenog Isaka Njutna izvedeni su, mo\u017eemo re\u0107i, pripremni radovi! U pojednostavljenom smislu, on je osmislio matemati\u010dki postupak koji obuhvata i diferencijalni i integralni ra\u010dun, piše "Politika".<\/p>\n
D\u017eord\u017e Gevergese D\u017eosef u svojoj knjizi „Paunova perjanica: neevropski koreni matematike" (izdava\u010d "Prinston pres") navodi da su keralske ra\u010dund\u017eije izra\u010duvalae vrednost broja "pi" (3,14 i tako redom) najpre do devete i desete, a kasnije do sedamnaeste decimale.<\/p>\n
I za jedno i drugo, smatra on, ima jakih posrednih potvrda u izjavama jeuzitskih misionara iz 15. stole\u0107a, kojima je novootkriveno znanje preneto. Na taj na\u010din je, verovatno, stiglo i do samog Isaka Njutna. Man\u010dsterski istra\u017eiva\u010d je to otkrio tragaju\u0107i za nepoznatim indijskim spisima za tre\u0107e izdanje pomenutog rukopisa. Po\u010deci savremene matematike se uobi\u010dajeno pripisuju Evropljanima, naglašava D\u017eord\u017e Gevergese D\u017eosef, a ostvarenja iz srednjevekovne Indije, od 14. do 16. veka, nipodaštavaju se ili zaboravljaju, što ne umanjuje sjaj postignu\u0107a Isaka Njutna na izmaku 17. stole\u0107a –naro\u010dito algoritma za svoj ra\u010dun.<\/p>\n
Ali druga imena iz keralske škole, osobito Madhava i Nilakanta, stoje rame uz rame sa engleskim velikanom zato što su otkrili glavne \u010dinioce istog ra\u010duna – beskona\u010dne nizove.<\/p>\n
Na to su uticali mnogi povodi, a prevashodni je taj što su u\u010dene misli iz neevropskog sveta zanemarivane – što je nasledje evropskoh kolonijalizma i potonjih zbivanja. U isto vreme malo ko je znao jezik jednog kraja Indije (malajalam), na kojem su napisani izvorni tekstovi. Iz nedoku\u010divih razloga merila u prenošenju saznanja sa Istoka na Zapad bila su stro\u017ea nego u obratnom smeru.<\/p>\n
Danas je gotovo nezamislivo da su se zapadnjaci pet vekova odricali saznanja i knjiga iz Indije i islamskog sveta, a tek da su potpuno zapostavili šta su sve jezuiti sakupili i doneli. Poznato je da su propovednici hriš\u0107anstva imali valjano matemati\u010dko znanje i da su bili upu\u0107eni u jezike podru\u010dja u kojima su boravili. I što je najbitnije: imali su podršku pape Grgura XIII koji je uspostavio odbor za osavremenjivanje julijanskog kalendara. A u tom u\u010denom bratstvu bio je nema\u010dki jezuita i matemati\u010dar Klavijus koji je u više navrata tra\u017eio objašnjenja kako su ih narodi u ostalim delovima sveta sastavljali.<\/p>\n
Keralska škola je, nema spora, u tom pogledu prednja\u010dila.<\/p>\n
Sli\u010dno tome, u to vreme je rasla potra\u017enja za moreplova\u010dkim veštinama, neophodnim u usmeravanju brodova ka malo poznatim i nepoznatim predelima, zbog \u010dega su matemati\u010darima upi\u0107enim u astronomiju nudjene bogate nagrade. U Evropi su, naprosto, opsedali jezuite, a keralski metamati\u010dari su va\u017eili za veoma vi\u010dne u ovim prora\u010dunima.<\/p>\n
Istorija ra\u010duna (ra\u010dunanje) se\u017ee u daleku prošlost, prvi tragovi nadjeni su na staroegipatskom papirusu iz 1800. godine pre Hrista s pokušajima izra\u010dunavanja zapremine piramide.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li je nadaleko \u010duvena engleska jabuka Isaka Njutna bila, u stvari, indijski mango?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49352","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49352","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49352"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49352\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49352"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49352"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49352"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}