Godina na izmaku je najtoplija u istoriji naše planete, mada se to, na prvi pogled, ne bi moglo tako lako zaklju\u010diti u ovom mjesecu, kada mraz i snijeg obavijaju i Evropu i Sjevernu Ameriku.<\/p>\n
<\/p>\n
Na po\u010detku godine, bila je prava vru\u0107ina pa su stru\u010dnjaci konstatovali da je to bio najtopliji januar u istoriji Zemlje, s temperaturom u proseku za 0,85 stepeni Celzijusa iznad normalne za to doba godine.<\/p>\n
Ovo je prvi put od 1880. godine, kada su po\u010deli da se bele\u017ee rekordi, da je prose\u010dna planetarna temperatura bila toliko iznad normale za svaki mesec pa su meteorolozi ocenili da je 2007. bila dosad najtoplija godina na severnoj hemisferi.<\/p>\n
Prema analizi meteoroloških podataka u SAD, koju je napravila agencija Asošijeted Pres, ameri\u010dke meteorološke stanice su ove godine zabele\u017eile 263 rekorda visokih temperatura. Tako je Velika Britanija imala najtopliji april za poslednjih 348 godina, premašivši za 0,61 stepen Celzijusa rekord postignut 1865. godine.<\/p>\n
Medjutim, nisu samo temperature bile neobi\u010dne ove godine. Bilo je i drugih retkih meteoroloških pojava. Tornado je u avgustu pogodio Njujork, a u junu je ciklon harao Bliskim Istokom. Najve\u0107a ameri\u010dka jezera su presušila pa je Atlanta morala da brine o zalihama vode za pi\u0107e, u Ju\u017enoj Africi je pao prvi veliki sneg za poslednjih 25 godina, a na francuskom ostrvu Reunion u Pacifiku, 600 kilometara isto\u010dno od Afrike, za samo tri dana je palo 393,7 cm kiše po kvadratnom metru, što je svetski rekord.<\/p>\n
Nau\u010dnici smatraju da se individualni vremenski rekordi ne mogu pripisati globalnom zagrevanju, a najpoznatiji evropski ekspert za klimatske promene, Fil D\u017eouns, direktor centra za klimatska istra\u017eivanja na Univerzitetu Ist Anglija u Velikoj Britaniji procenjuje da se uticaj \u010doveka na klimatske promene najbolje vidi u na\u010dinu na koji do njih dolazi i na kojim lokacijama.<\/p>\n
Nau\u010dnici procenjuju da je najgora i najzabrinjavaju\u0107a stvar u 2007. godini dramati\u010dno zagrevanje Arktika, svetskog "fri\u017eidera", što je dovelo do za sada nevidjenih koli\u010dina otopljenog snega.<\/p>\n
Izgleda da je 2007. upravo godina u kojoj su klimatske promene potresale termometre, a oni koji su upozoravali da to po\u010dinje da se dešava su iznenada postali priznati i hvaljeni. Tako je bivši ameri\u010dki podpredsednik Al Gor dobio Oskara za svoj dokumentarni film "Neprijatna istina", a Nobelovu nagradu za mir je podelio sa Medjuvladinim panelom o klimatskim promenama – medjunarodna organizacija koja okuplja više hiljada nau\u010dnika.<\/p>\n
Proteklog leta, talas visokih temperatura je pogodio celu Evropu i odneo više desetina \u017eivota. Što se kiše, pak, ti\u010de – nje je bilo ili premalo ili previše.<\/p>\n
U avgustu je više od 60 odsto teritorije SAD bilo pogodjeno sušom. Presušivanje glavnih ameri\u010dkih jezera dovelo je do toga da je u novembru Atlanta imala probleme sa vodom za pi\u0107e, u maju ju\u017ena Florida, dok je Los Andjeles zabele\u017eio najsuvlju godinu u svojoj istoriji. Australija, ionako suv kontinent, takodje je zabele\u017eila najte\u017eu sušu za poslednjih 100 godina, pa je globalno zagrevanje postalo pitanje izborne kampanje. Suprotno tome, rekordna koli\u010dina kiše je pala u Kini i Velikoj Britaniji.<\/p>\n
Ameri\u010dka savezna dr\u017eava Minesota je prošla gore od ostalih. Prvo je ispaštala tokom juna i jula zbog suše da bi u avgustu pala nezapam\u0107eno visoka koli\u010dina kiše. U samo jednom martovskom danu, ju\u017ena Kalifornija je pogodjena olujnom kišom, gradom i snegom, uz izuzetno jak vetar.<\/p>\n
Kasnije, minule jeseni, ista ameri\u010dka savezna dr\u017eava je pogodjena serijom po\u017eara apokalipti\u010dnih razmera. <\/p>\n
AP\/Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Godina na izmaku je najtoplija u istoriji naše planete, mada se to, na prvi pogled, ne bi moglo tako lako zaklju\u010diti u ovom mjesecu, kada mraz i snijeg obavijaju i Evropu i Sjevernu Ameriku.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49346","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49346","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49346"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49346\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49346"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49346"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49346"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}