Muškarci i \u017eene koriste razli\u010dite djelove mozga za razmišljanje <\/p>\n
U tre\u0107em smo milenijumu, ali i dalje se smatra da postoje „muške" i „\u017eenske" profesije. Takav stav posebno va\u017ei za matematiku. Za tvrdnju da su muškarci sposobniji od \u017eena i da se polovi me\u0111usobno intelektualno razlikuju nekad je koriš\u0107en argument da je muški mozak ve\u0107i od \u017eenskog. Samim tim \u017eene su smatrane manje inteligentnim. Zbog toga je ne\u017eniji pol dugo „bio" glas da su manje sposobne da se bave matematikom i da „mentalna gimnastika" pripada muškom svetu.<\/p>\n
Me\u0111utim, tek danas su nau\u010dnici u mogu\u0107nosti da bolje objasne ljudski mozak, pa samim tim i muški i \u017eenski na\u010din mišljenja. Ta razlika izme\u0111u polova veoma je osetljiva i izaziva brojne kontroverzne rasprave.<\/p>\n
Tokom godina, zahvaljuju\u0107i brojnim ispitivanjima, poznavanju anatomije i testovima koji su vršeni na \u017eivotinjama, nau\u010dnici sa sigurnoš\u0107u mogu da tvrde da su mozgovi muškaraca i \u017eena jedva primetno, ali – razli\u010diti. <\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i magnetnoj rezonanci, danas ljudski mozak mo\u017ee lako da se prou\u010dava. Tako je otkriveno da \u017eenski i muški mozak razli\u010dito funkcionišu tokom razmišljanja. Ipak, nau\u010dnici iz ovog otkri\u0107a ne izvode nikakve zaklju\u010dke: „Ovo zna\u010di da kona\u010dno imamo alat u rukama da po\u010dnemo da tra\u017eimo odgovore na brojna pitanja", rekla je dr Sali Šajvi\u010d, nau\u010dnik Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl. „Treba biti veoma obazriv i stalno imati na umu da smo tek na po\u010detku", dodala je. <\/p>\n
Dr Sali Šajvi\u010d i njen suprug Benet Šajvi\u010d, neurolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, sa timom svojih kolega, pomo\u0107u magnetne rezonance posmatrali su mozgove 19 muškaraca i \u017eena kojima je dat zadatak da \u010ditaju i pokušaju da rimuju re\u010di bez zna\u010denja. Tada su otkrili da su muškarci i \u017eene koristili razli\u010dite delove mozga tokom razmišljanja. <\/p>\n
Drugu studiju je nedavno obavio dr Ruven Gur sa kolegama sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Pensilvanija. Oni su zaklju\u010dili da se mozgovi muškaraca i \u017eena ne razlikuju dok se odmaraju, osim dela mozga koji reguliše ose\u0107anja. Taj deo kod muškaraca ima ja\u010du aktivnost nego što je to slu\u010daj kod \u017eena, kod kojih reaguje tek simboli\u010dno. <\/p>\n
Daljim ispitivanjima je dokazano da ve\u017ebe kojima se razvija znanje mogu uticati na strukturalne promene u mozgu. Nau\u010dnici su to zaklju\u010dili ispituju\u0107i dvadesetšestogodišnjeg matemati\u010dara. Raznim testovima su otkrili da je njegova siva mo\u017edana masa u levom prednjem i ni\u017eem parijetalnom delu mozga zna\u010dajno uve\u0107ana u odnosu na osobe sa kojima je pore\u0111en. Pored toga, morfometrijskom analizom pokazalo se da je razvijenost sive mo\u017edane mase povezana sa matemati\u010dkim razmišljanjem. <\/p>\n
Bilo bi veoma interesantno, ali mozgove anti\u010dkih Grka sa mozgovima Rimljana ne mo\u017eemo da uporedimo. Stari Grci su imali \u010ditav niz matemati\u010dara i filozofa, a njenim za\u010detnikom mo\u017ee se smatrati Pitagora. Za razliku od njih, Rimljani nisu pokazivali nikakvo interesovanje za ovu oblast. Matematika je razvijana dalje u helenizmu, a zatim u Aleksandriji. Ovaj grad, koji je sazidan u roku od nekoliko godina, podignut je 331. godine. Sagra\u0111en je u obliku pravougaonika i sve ulice u ovom gradu sekle su se pod pravim uglom. Takav oblik je zapravo imitirao hlamidu – purpurni ogrta\u010d koji je nosio Aleksandar Veliki, tokom svojih osvajanja, pa i u pohodu na Egipat. <\/p>\n
Iz ovog grada poti\u010de i prva \u017eena matemati\u010dar – Hipatija, koja je \u017eivela od 370. do 415. godine. Bila je k\u0107i Teona, koji je smatran naju\u010denijim \u010dovekom svog doba. Hipatija je bila dobar filozof koliko i matemati\u010dar, a uz o\u010devu pomo\u0107 postala je i vrstan govornik. Ljudi su dolazili iz drugih gradova da je slušaju i u\u010de od nje. Mnogi istori\u010dari Hipatiju smatraju ne samo odli\u010dnom matemati\u010darkom i nau\u010dnikom, ve\u0107 i \u017eenom od velikog znanja. Pisala je brojne radove, a predavala je i filozofiju i matematiku. Brojni slušaoci su dolazili na njena predavanja zaintrigirani njenim znanjem, ali i – lepotom. <\/p>\n
Hipatija je bila prva \u017eena koja je imala sna\u017ean uticaj na matematiku. Me\u0111utim, slobodna i nezavisna nikako nije odgovarala ondašnjem novom moralnom poretku koji je sve više zaokupljao Aleksandriju. Hriš\u0107anstvo se u to doba sve više širilo, a u poslednjoj deceniji \u010detvrtog veka izbio je sukob izme\u0111u dve religije. Godine 415, dok se vra\u0107ala ku\u0107i, masa ljudi, huškana od aleksandrijskog patrijarha, napala je njena kola, izvukla je iz njih i bacila na zemlju. Svukavši sa nje ode\u0107u, odvukli su je u neko svetilište. Mu\u010dili su je školjkama naoštrenim kao \u017eilet i na kraju je spalili. Ipak, posle 17 vekova njeni radovi su ostali upam\u0107eni, mada ne i sa\u010duvani. <\/p>\n
Godine 1971. godine osnovano je me\u0111unarodno Udru\u017eenje \u017eena u matematici. Cilj ove neprofitne organizacije je da ohrabri dame koje \u017eele da se bave ovom naukom. Udru\u017eenje ima oko 4.100 \u010dlanova, ali, iako je namenjeno prvenstveno lepšem polu, prima i muške \u010dlanove.<\/p>\n
Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Muškarci i \u017eene koriste razli\u010dite djelove mozga za razmišljanje <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49343","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49343","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49343"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49343\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49343"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49343"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49343"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}