"Tursku" kafu, jaku, gorku i crnu, mnogi u svijetu do\u017eivljavaju kao simbol turske nacije. Tako je, mo\u017eda, nekad bilo, ali danas Turci mnogo više vole da piju uvozni kapu\u0107ino, mlije\u010dne napitke ili \u010daj.<\/p>\n
Tradicionalana kafa koja se priprema u specijalnoj d\u017eezvi i slu\u017ei u malim šoljama sa penom vezuje se za Tursku od 16. veka, ali mladi Turci, koji ujutru \u017eure na posao radije \u0107e na brzinu popiti kapu\u0107ino ili espreso. <\/p>\n
Pojedinci smatraju da je taj trend dokaz da se Turska sve više okre\u0107e Zapadu. Drugi, medjutim, misle da je danas crni, jako zasladjen \u010daj, serviran u uskim, visokim \u010dašama, više odlika Turske nego što je kafa ikad bila.<\/p>\n
Od vremena Otomanskog carstva, kada je kafa stigla u Istanbul iz Jemena, turska kafa se raširila po celoj Evropi. Klasi\u010dna turska kafa, povod za dru\u017eenje i razbibrigu kroz ‘gledanje’ u šolju, još se pije na Balkanu – u Srbiji i Gr\u010dkoj, na primer – i na Bliskom istoku. <\/p>\n
Za razliku od turske mlade\u017ei, Hamdi Akan, profesor medicine na Unevrzitetu u Ankari, još uvek je strastveni kafopija, pa je \u010dak iz ljubavi prema crnom napitku kreirao i sajt posve\u0107en kafi. <\/p>\n
"Ovo društvo se sve više amerikanizuje", izjavio je dr Akan Rojtersu dok ispija kafu uz \u010dašu vode i ratluk, još jedan od turskih tradicionalnih proizvoda. <\/p>\n
Rezultati ankete koju je postavio na svoj sajt, pokazuju da ve\u0107ina ljudi smatra da je \u010daj, a ne kafa odraz turske kulture. <\/p>\n
Koli\u010dina kafe koja se uvozi iz Brazila u poslednjih 45 godina nije se menjala i iznosi 9.000 tona godišnje, iako se za to vreme tursko stanovništvo više nego udvostru\u010dilo.<\/p>\n
S druge strane, prošle godine Turci su popili 220.000 tona \u010daja u odnosu na 150.000 tona koliko su trošili samo nekoliko godina ranije.<\/p>\n
"Tr\u017eište \u010daja stalno raste", ka\u017ee Husein Keles, menad\u017eer u kompaniji koja se bavi proizvodnjom \u010daja Kajkur. Turska godišnje proizvede 180.000 tona \u010daja, a uvozi još 40.000 tona.<\/p>\n
Kafa se sve \u010deš\u0107e pije samo u specijalnim prilikama. Na primer, kada roditelji \u017eele da iska\u017eu svoj stav prema budu\u0107oj snahi, ona skuva kafu i ako ka\u017eu da je kafa dobra to zna\u010di da odobravaju njeno ume\u0107e u kuhinji. Ako ka\u017eu da je kafa je odli\u010dna, to zna\u010di "mo\u017eeš da se udaš". <\/p>\n
U pokušaju da pove\u0107aju interesovanje Turaka za kafu, pojedini proizvodja\u010di se sve više u reklamama vra\u0107aju na starinski ritual \u010ditanja sudbine iz šoljice kafe pozivaju\u0107i ljude da prevrnu šolju i saznaju svoju budu\u0107nost. <\/p>\n
Mnoge kafeterije zapošljavaju ‘profesionalne’ gatare da bi privukle mušterije.<\/p>\n
Ajša ka\u017ee da dnevno ima oko 20 mušterija kojima gleda u šolju u kafi\u0107u Kafe Orti i da \u010deš\u0107e dolaze \u017eene od muškaraca. <\/p>\n
Haluk Tunkaj, direktor Kokatepe Kahve, proizvodja\u010da iz Ankare, navodi da mu je bojkot ameri\u010dkih proizvoda, nastao nakon što je Odbor za spoljne poslove u ameri\u010dkom Kongresu nazvao masakr.<\/p>\n
Jermena 1915. godine genocidom, pomogao da razradi biznis, ali da ljudi ve\u0107 godinama odbacuju svoju tradiciju – zato što \u017eiveti na turski na\u010din "nije u trendu". <\/p>\n
Rojters\/Tanjug<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" "Tursku" kafu, jaku, gorku i crnu, mnogi u svijetu do\u017eivljavaju kao simbol turske nacije. Tako je, mo\u017eda, nekad bilo, ali danas Turci mnogo više vole da piju uvozni kapu\u0107ino, mlije\u010dne napitke ili \u010daj.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49303","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49303","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49303"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49303\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}