remek-dela jarkih boja<\/a>.<\/p>\nTo je obi\u010daj novijeg datuma, koji se prepli\u0107e sa drevnim afri\u010dkim verovanjima, obredima i narodnim obi\u010dajima.<\/p>\n
Uglavnom, postalo je bitno i u kakvom sanduku \u0107e vas otpremiti sa ovog sveta, a originalna rešenja prevazilaze i najbujniju maštu.<\/p>\n
Ata Oko Ado, zanatlija iz varošice La, napravio je prvi neobi\u010dan kov\u010deg 1947. godine. "To je bio sanduk u obliku krokodila za \u017eenu jednog plemenskog poglavice. Nije postojala nikakva veza izmedju \u017eene i krokodila, ve\u0107 je Ata Oko sanjao tog gmizavca i narednog dana je odlu\u010dio da napravi takav sanduk", objašnjava švajcarski etnolog Regula \u010cumi, koji ve\u0107 godinama prou\u010dava tradicionalne obi\u010daje ovog plemena. "Njegova porodica nije bila nimalo oduševljena tom idejom, strahovala je da \u0107e kov\u010deg u obliku \u017eivotinje naljutiti duhove koji \u0107e se vratiti da ubiju Atu Oka."<\/p>\n
On je, me\u0111utim, bio odva\u017ean \u010dovek i nije odustao od svoje namere. Iako ima 88 godina, i dan-danas pravi neobi\u010dne mrtva\u010dke sanduke, ali sada ima nekoliko mladih pomo\u0107nika koje uvodi u tajne svog ume\u0107a. On sam bi voleo da bude sahranjen u sanduku u obliku lokomotiv, ali \u0107e ga sam napraviti, pošto nema poverenja u konkurenciju.<\/p>\n
Ata Oko nije, me\u0111utim, najpoznatiji umetnik koji pravi mrtva\u010dke sanduke i verovatno ne\u0107e uspeti da u\u0111e u legendu, kao što je to bio slu\u010daj sa Kaneo Kveijem, koji je umro 1992. godine. On je svoj prvi sanduk u obliku ribe napravio 1951. godine za jednu \u017eenu iz Tešija, koja je prodavala ribu i plodove mora na pijaci. O\u010dajan zbog maj\u010dine smrti, njen sin Onkel Kodi je odmah i za sebe naru\u010dio kov\u010deg u obliku kanua. Umro je nekoliko sati nakon što je majstor završio posao. Pripadnici plemena Ga veruju da se njih dvoje i na onom svetu bave poslom kojim su se bavili i za \u017eivota. Onkel Kodi u svom \u010damcu mre\u017eom lovi ribu, u nadi da \u0107e se u nju jednog dana uhvatiti riba u koj je njegova majka. Na njegovoj sahrani svi su bili fascinirani kov\u010degom, pošto on nikada nije imao tako lep \u010damac.<\/p>\n
"Kov\u010dega raznih oblika naru\u010duju prvenstveno porodice koje neguju tradiciju i nisu prihvatile hriš\u0107anstvo", objašnjava \u010cumijeva. "Ali ima i hriš\u0107ana koji naru\u010duju neobi\u010dne kov\u010dege, recimo u obliku Biblije. Umetnici, koji \u010desto potpisuju svoja dela, ponekad se inspirišu igra\u010dkama i reklamnim lecima."<\/p>\n
Objašnjenje za ovu pojavu le\u017ei u \u010dinjenici da kult pokojnika ima centralno mesto u tradiciji plemena Ga, koja je prepuna simbola i misterija. "Preci imaju klju\u010dnu ulogu u \u017eivotu porodice", objašnjava \u010cumijeva. "Nesre\u0107e i problemi su znak da se oni ose\u0107aju zanemareno. Kad neko umre u kolevci, daleko od ku\u0107e ili strada u nekoj nesre\u0107i, postaje nemiran i osvetni\u010dki duh, koji mo\u017ee da izazove bolest, pa \u010dak i smrt svojih ro\u0111aka." U prvo vreme umetnici su na kov\u010deg pri\u010dvrš\u0107ivali drvene statue pokojnikovih ro\u0111aka, ali se taj obi\u010daj vremenom izgubio, pošto je to mukotrpan posao i znatno podi\u017ee cenu kov\u010dega. "Verovatno su te statue imale simboli\u010dnu ulogu: pratile su pokojnika na putu na onaj svet", ka\u017ee švajcarski stru\u010dnjak.<\/p>\n
Jedan ovakav kov\u010deg, za koji je potrebno dve-tri nedelje rada, mo\u017ee da košta 400-500 evra, što je velika suma u zemlji u kojoj se \u017eivi sa 450 dolara godišnje. Zato svi koji prisustvuju sahrani u\u010destvuju u pokrivanju troškova koji, kada se sve ura\u010duna, mogu da dostignu i do 2,000 evra.<\/p>\n
Kov\u010dezi plemena Ga privukli su pa\u017enju kolekcionara umetni\u010dkih dela iz Evrope, Amerike i Japana. Muzej u Bernu je svojevremeno kupio osam modela, od kojih suz neki delo Ate Oka. Oni su trenutno izlo\u017eeni u Nema\u010dkom muzeju higijene u Drezdenu.<\/p>\n
Blic<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Neobi\u010dni modeli mrtva\u010dkih kov\u010dega postali su stvar presti\u017ea u Gani. Ribari biraju sanduke u obliku kanua, biznismeni u obliku "mercedesa", a prave se i kao kamioni, avioni… Pijetao i oru\u017eje su rezervisani za muškarce, a kokoške za \u017eene, ali samo pod uslovom da imaju mnogo djece.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49291","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49291","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49291"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49291\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49291"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49291"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49291"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}