Ima raznih objašnjenja za prolivanje suza, ali bi se za plakanje moglo re\u0107i da je, u stvari, pokretanje rashladnog sistema za pregrijane \u017eivce <\/p>\n
Pogrešno su nas vaspitavali, pogotovo muškarce. Kao, treba biti "jak", "\u010dvrst", ne treba pokazivati svoju tugu. Devoj\u010dica, kasnije devojka, pa odrasla \u017eena, još i mo\u017ee tu i tamo da zapla\u010de, ali muškarac nikako!<\/p>\n
Psiholozi ka\u017eu da su suze najbolji dokaz da je naš emocionalni sistem u redu. Da smo ljudi! Jer samo ljudi pla\u010du, \u017eivotinje – ne (osim izuzetno), a dejstvo suza na naš organizam, na dušu i telo, neosporno je: suze su u stvari rashladni sistem za pregrejane \u017eivce, jer ih brzo hlade i smiruju. <\/p>\n
U mnogim zemljama, na mnogim jezicima rado se navodi poslovica: Smej se i svet \u0107e se smejati s tobom, pla\u010di i bi\u0107eš sam. Ipak, to baš nije sasvim ta\u010dno: kad pla\u010demo, nikada nismo sasvim sami jer gotovo uvek zamišljamo da nas neko sluša i nadamo se da \u0107e nam od toga biti bolje. Suze su uvek vapaj za pomo\u0107 koji se svugde u svetu \u010duje! <\/p>\n
Kada pla\u010demo, mnogo te\u010dnosti se sliva niz naše obraze. Ovaj "tuš" je lek za telo i dušu. Suze sadr\u017ee proteine koji moraju da se izlu\u010de iz organizma, jer, ina\u010de, u koncentrovanom obliku, mogu dovesti do \u010dira na \u017eelucu ili do depresije. Opojna sredstva u organizmu (endorfini), koja se proizvode prilikom stresa, štite ga od jakih bolova. Da organizam ne bi bio preplavljen sopstvenim opojnim sredstvima, on mora da ih izlu\u010di \u010dim su ona odradila posao. Prilikom plakanja, krvni pritisak se sni\u017eava, a mozak je ja\u010de prokrvljen, pa bi se moglo re\u0107i da ko \u010desto pla\u010de, \u017eivi zdravije! Ko ne pla\u010de, ne mo\u017ee dobro da otkloni ili razgradi stres, što mo\u017ee da odvede u nesanicu, a kasnije \u010dak i u mnogo ozbiljnije zdravstvene probleme. <\/p>\n
I na kraju, još jedna pretpostavka: mnogi nau\u010dnici smatraju da je \u010dove\u010danstvo opstalo samo zahvaljuju\u0107i suzama. U pore\u0111enju sa \u017eivotinjama, bebe i deca su dugo potpuno bespomo\u0107na i plakanje je jedini na\u010din da skrenu pa\u017enju na sebe. Ukoliko bi samo vrištali, bez suza, osušila bi im se sluzoko\u017ea nosa i bili bi podlo\u017eni raznim infekcijama. I zahvaljuju\u0107i suzama ljudska vrsta pre\u017eivljava.<\/p>\n
Ko i koliko pla\u010de<\/p>\n
\u017dene pla\u010du oko pet puta mese\u010dno, u proseku. Muškarci najviše nekoliko puta godišnje. Mnogi od njih (oko 20 odsto) tvrde da nikad ne pla\u010du. Mo\u017eda je to razlog što su \u017eene, bar u proseku, zdravije nego muškarci. Njihova sklonost plakanju u vezi je i sa hormonima. \u017denske suze su druk\u010dijeg sastava: "centar suza" u mozgu je kod njih osetljiviji.<\/p>\n
Mladi ljudi pla\u010du više nego stariji, a \u017eene u klimakterijumu su poznate po \u010destom i neobuzdanom pla\u010du. Posle ove faze \u017eene pla\u010du manje, štaviše, ponekad im je teško da puste suzu. Starenjem, "proizvodnja" suza se smanjuje kod svih ljudi: sa 65 godina proizvodi se samo 60 odsto, sa 80 godina 30 odsto one koli\u010dine suza koje je neko prolivao u mla\u0111im danima \u017eivota.<\/p>\n
Zašto pla\u010demo<\/p>\n
Zbog tuge: više od 30 procenata
Zbog besa: 16 procenata
Zbog velike radosti: 8 procenata
Zbog straha: 4 procenta
Iz sa\u017ealjenja: 6 procenata<\/p>\n
Naj\u010deš\u0107e vreme plakanja je ve\u010de, izme\u0111u 19 i 22 sata.<\/p>\n
Sastojci suza<\/p>\n
Suzna \u017elezda svakog dana proizvede oko tri mililitra sekreta za normalnu upotrebu, dakle, da bi oko odr\u017eala vla\u017enim i zdravim. Za plakanje se – u zavisnosti od trajanja i ja\u010dine – proizvede mnogo više te\u010dnosti.<\/p>\n
Jedna suza sastoji se iz tri sloja: obavijena je masnim slojem koji spre\u010dava da dragocena te\u010dnost u unutrašnjosti odmah ispari. Vodeni sloj u unutrašnjosti mo\u017ee da deluje lekovito. On se sastoji od vode, neorganskih soli, proteina, glukoze, mokra\u0107ne te\u010dnosti i lizocima koji predstavlja odbranu od bakterija. <\/p>\n
Dok pla\u010demo, suzna \u017elezda sadr\u017ei dodatno i hormon prolaktin i enkepalin, supstancu koju proizvodi telo za prirodnu zaštitu od bola. Suze u o\u010dima imaju još jednu va\u017enu funkciju: sluzav sloj omogu\u0107ava da i ro\u017enja\u010da bude prekrivena zaštitom koja je \u010duva od viška te\u010dnosti.<\/p>\n
Prava mera plakanja<\/p>\n
Šta \u017eene misle o muškarcima koji pla\u010du?<\/p>\n
Prema jednoj anketi sprovedenoj u Nema\u010dkoj, muškarci koji ponekad zapla\u010du "simpati\u010dni su i dragi". Drugim re\u010dima, "ja\u010di" pol u o\u010dima "slabijeg" ne gubi ni ugled ni snagu zbog suza.<\/p>\n
Šta misle muškarci o \u017eenskim suzama?<\/p>\n
Ako pla\u010du na poslu, va\u017ee za bespomo\u0107ne i slabe. Mo\u017eda ove "radne" suze mogu zakratko i da pobude pa\u017enju, ali ako potraju ili se \u010desto ponavljaju, gube svaki smisao.<\/p>\n
Filmovi uz koje se najviše pla\u010de<\/p>\n
Prohujalo s vihorom (1939)
Kazablanka (1942)
Doktor \u017divago (1965)
Ljubavna pri\u010da (1969)
Vreme ne\u017enosti (1983)
Moja Afrika (1986)
Engleski pacijent (1996)
Titanik (1997)
U potrazi za sre\u0107om (2006) <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ima raznih objašnjenja za prolivanje suza, ali bi se za plakanje moglo re\u0107i da je, u stvari, pokretanje rashladnog sistema za pregrijane \u017eivce <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49289","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49289","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49289"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49289\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49289"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49289"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49289"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}