\u010cajna ceremonija, kakva se praktijuje u Japanu, prema pisanju japanologa Lafkadija Herna (1850-1904) "zahtijeva višegodišnje u\u010denje i praksu", jer se taj \u010din "mora izvesti na najsavršeniji, najuljudniji, najgraciozniji i najšarmantniji mogu\u0107i na\u010din.<\/p>\n
Svaki pokret ruke je unapred propisan, kao i sam pribor. Dok doma\u0107ica u kimonu pravi \u010daj pred malom grupom gostiju, oni sede na tatamiju odeveni propisno, ispijaju\u0107i ga shodno nau\u010denim pravilima, u savršenom zen-budisti\u010dkom abijentu. Cela ceremonija traje oko dva sata.<\/p>\n
\u010caj je u Japan iz Kine doneo budisti\u010dki sveštenik u devetom veku, dok se on tamo, kako ka\u017ee legenda, ispijao više hiljada godina. Danas je ceremonija \u010daja u Japanu popularan hobi, a mnogi Japanci, zainteresovani za sopstvenu kulturu, zajedno sa strancima idu na \u010dasove spravljanja \u010daja kod obu\u010denih u\u010ditelja.<\/p>\n
"Nemam vremena, a ni odgovaraju\u0107u kulturu … Više me zanima da nau\u010dim kako da prijateljima skuvam kafu", izjavila je Rojtersu studentkinja Beka Liju (25), kojoj je "problem da sa\u010deka 10 minuta" dok na prokuva voda za \u010daj.<\/p>\n
U medjuvremenu, odlu\u010dni da "vrate status" \u010daju, kako "\u010darobni zlatni napitak" ne bi bio zaboravljen, prodavci i ljubitelji \u010daja u Aziji nastoje da ga pakuju u što atraktivnije kutije koje privla\u010de kupce mladje generacije.<\/p>\n
Njima je cilj da privuku baš one koji su skloniji da u sekundi "sru\u010de" u sebe konzervu vešta\u010dki namirisanog konzervisanog pi\u0107a, nego da sr\u010du u malim gutljajima zdrav tradicionalni napitak.<\/p>\n
Tajvanski ekspert za \u010daj Jang Hai-\u010duan prodaje mešani ulong i zeleni \u010daj u listovima i tako posti\u017ee aromu za 21. vek, razli\u010ditu od one za koju se znalo vekovima.<\/p>\n
Na ceni je sada i ju\u017enokorejska smeša "17 vrsta \u010daja" koja le\u010di gotovo sve boljke…<\/p>\n
"Potrošnja tradicionalnog \u010daja opada", ka\u017ee Jang zbog nedostaka reklame i pritisaka proizvodja\u010da kafe.<\/p>\n
U Japanu se, na primer, medju mladima, sve više konzumira tzv. zdrav \u010daj koji smanjuje holesterol, napisala je ovih dana autoru ovog teksta njena prijateljica iz Tokija, Ikue, koja se, kad je oktobra pretprošle godine gostovala u Beogradu, oduševila srpskim \u010dajem od šumskog vo\u0107a.<\/p>\n
Kineska legenda ka\u017ee da je \u010daj otkrio pre 5.000 godina legendarni kineski car Šenong, koji je ispijao šolju tople vode ispod \u010dajnog drveta kada se nadigao vetar i ubacio u tu vodu listi\u0107 \u010daja. Od tada je u Aziji \u010daj postao deo kulture, dok je taj obi\u010daj prenet u Evropu u 17. veku.<\/p>\n
Pravi ljubitelji \u010daja u Aziji gnušaju se kesica kakve se koriste gotovo svuda na Zapadu i spravljaju napitak tako što vrelom vodom iz zemljanog \u010dajnika prekrivaju skupe listi\u0107e.<\/p>\n
Mladi se opredeljuju za \u010daj u prahu, onaj s dodatkom cimeta, za instant kafu i za druge slatke napitke, a tradicionalni \u010daj za koji je potrebna ta\u010dno odredjena temperatura da bi razvio pravu aromu, obi\u010dno nazivaju "napitkom starih", što podse\u0107a na onu našu uzre\u010dicu koja se mo\u017ee \u010duti u \u010da\u010dansko-u\u017ei\u010dkom kraju, a koja glasi: "Nisam boles'an da bih pio \u010daj!"<\/p>\n
"Naša deca ne\u0107e da prenose tradiciju našim unucima i sve ovo \u0107e ubudu\u0107e biti zaboravljeno", \u017eale se stru\u010dnjaci za \u010daj u mnogim azijskim metropolama.<\/p>\n
Minoru Takanu, direktor Japanskog udru\u017eenja za proizvodnju \u010daja, isti\u010de da je \u010daj s dodatkom cimeta i drugih aroma pomogao da se u Japanu odr\u017ei potra\u017enja za tradicionalnim napitkom.<\/p>\n
"Pokušavamo da uverimo ljude da se \u010daj spravlja u \u010dajniku i da je to jedini na\u010din da se tradicija i kultura \u010daja odr\u017ee", dodaje on.<\/p>\n
I zaista, Japanci su u tome posebni. Kad du\u017ee borave u Evropi, oni obavezno ponesu u svom prtljagu i svoj omiljeni \u010daj.<\/p>\n
Rojters\/Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cajna ceremonija, kakva se praktijuje u Japanu, prema pisanju japanologa Lafkadija Herna (1850-1904) "zahtijeva višegodišnje u\u010denje i praksu", jer se taj \u010din "mora izvesti na najsavršeniji, najuljudniji, najgraciozniji i najšarmantniji mogu\u0107i na\u010din.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49285","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49285","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49285"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49285\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49285"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49285"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49285"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}