\u017dene reaguju na oštar i neprijateljski ton mu\u017ea, dok je muškarac izlo\u017een kardiovaskularnim oboljenjima ukoliko je uvu\u010den u bitku za kontrolu<\/p>\n
Nesuglasice i rasprave su nezaobilazan deo zajedni\u010dkog \u017eivota i, u odre\u0111enim slu\u010dajevima, mogu biti "okida\u010d" za zdravstvene probleme. U nedavno završenoj studiji, u kojoj je ispitivano oko 4.000 muškaraca i \u017eena, došlo se do zaklju\u010dka da nije va\u017eno koliko \u010desto se jedan par raspravlja, niti oko \u010dega. Ono što bitno uti\u010de na brak i zdravlje jeste na\u010din na koji muškarac i \u017eena reaguju u \u010darki i kako razrešavaju konflikt. <\/p>\n
Prema dobijenim podacima, 32 odsto muškaraca i 23 odsto \u017eena reklo je da obuzdavaju svoja ose\u0107anja tokom bra\u010dnih rasprava. Suzdr\u017eavanje od rasprave tokom konflikata ne uti\u010de na zdravlje muškarca, ali po \u017eene je ono pogubno. <\/p>\n
Dana Krouli D\u017eek, profesor interdisciplinarnih studija na Zapadnom univerzitetu Vašington u Belingamu, dovodi u vezu osobinu samou\u0107utkivanja sa brojnim fiziološkim i fizi\u010dkim zdravstvenim rizicima, uklju\u010duju\u0107i i depresiju, probleme sa ishranom, pa \u010dak i sr\u010dana oboljenja. <\/p>\n
Svi mi ponekad moramo da o\u0107utimo, ali ovde je re\u010d o osobama koje to ekstremno \u010dine, rekla je dr D\u017eek. <\/p>\n
Na zdravlje uti\u010du i ose\u0107anja koja bra\u010dni par unosi u raspravu. <\/p>\n
Timoti Smit, profesor fiziologije na Univerzitetu Utah, predstavio je studiju u kojoj je ispitano 150 parova koji su u šestoj deceniji \u017eivota, a u braku su više od 30 godina. Zadate su im stresne teme o kojima je trebalo da raspravljaju, poput novca ili odr\u017eavanja ku\u0107e, a argumenti koje su koristili ocenjeni su kao oštri, neprijateljski, kontrolišu\u0107i ili pokoravaju\u0107i. Ovi parovi su tokom rasprava bili podvrgnuti i merenju nivoa kalcijuma u koronarnoj arteriji, pokazatelja rizika od sr\u010danog oboljenja. <\/p>\n
Profesor Smit je zaklju\u010dio da je na\u010din na koji se u raspravama muškarac i \u017eena odnose jedno prema drugom isto onoliko opasan za zdravlje srca koliko su to cigarete ili visok nivo holesterola. Na primer, \u017eensko srce je izuzetno osetljivo na oštar i neprijateljski ton mu\u017ea, dok je muškarac izlo\u017een kardiovaskularnim oboljenjima ukoliko je u neslaganje sa njegovom \u017eenom uklju\u010dena bitka za kontrolu. <\/p>\n
\u017dene se posebno vre\u0111aju na komentare tipa: "Da li si savladala matematiku u osnovnoj školi?", ili "Nisi dobra sa \u010dekovnom knji\u017eicom, ali valjaš u drugim stvarima". Muškarci su pod rizikom sr\u010danih oboljenja onog momenta kad do\u0111u u situaciju da se bore za kontrolu i ka\u017eu \u017eeni: "Zaista bi trebalo da me u ovom poslušaš". <\/p>\n
– Neslaganja u braku su neizbe\u017ena, ali problem je u samokontroli. Mo\u017ee li se to u\u010diniti tako da budete pravilno shva\u0107eni i da vama ne šteti? Neki parovi to ne posti\u017eu lako – zaklju\u010dio je profesor Smit. <\/p>\n
Serotonin glavni "krivac"<\/p>\n
Hormon serotonin, koji se nalazi u \u017eenskim genima, glavni je krivac za bra\u010dne razmirice, raskide i sva\u0111e, preneo je \u010dasopis "Mondo" tvrdnje nau\u010dnika. Ovaj hormon igra va\u017enu ulogu u regulisanju ponašanja kod ljudi i \u017eivotinja. Osobe koje imaju nizak nivo serotonina agresivnije su i pokazuju ve\u0107u sklonost ka nasilni\u010dkom ponašanju. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u017dene reaguju na oštar i neprijateljski ton mu\u017ea, dok je muškarac izlo\u017een kardiovaskularnim oboljenjima ukoliko je uvu\u010den u bitku za kontrolu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49283","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49283","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49283"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49283\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49283"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49283"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49283"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}