Dani na Zemlji više nisu ono što su nekada bili. Naša planeta se sve sporije okre\u0107e, pa dan postaje sve du\u017ei. Nau\u010dnici pretpostavljaju da se u ovom trenutku rotacija usporava za tri do \u010detiri centimetra dnevno. <\/p>\n
Za to postoje brojni "krivci". Smenjivanje plime i oseke, na primer, usporava zemaljski \u010dasovnik zato što se voda iz okeana tare o Zemlju, postepeno usporavaju\u0107i njenu rotaciju. Me\u0111unarodni tim nau\u010dnika pokušava da utvrdi koliko je to odstupanje. Pomo\u0107u telskopa oni mere polo\u017eaj najudaljenijih zvezda i njegovu promenu tokom nekoliko nedelja. U tome im poma\u017ee takozvani korelator, kompjuter veli\u010dine \u010doveka koji prikuplja i analizira podatke. Podaci do korelatora sti\u017eu iz Vetcela u Bavarskoj, iz norveškog dela Arktika i iz Japana, gde su postavljeni radio-teleskopi uz \u010diju se pomo\u0107 sada prvi put precizno meri okretanje Zemlje oko njene ose. <\/p>\n
"Potrebna su nam me\u0111usobno veoma udaljena mesta, jer nam ona obezbe\u0111uju rezoluciju neophodnu za precizna merenja", objašnjava Valter Alef sa Maks-Plankovog instituta za radioastronomiju u Bonu. Što su ta\u010dke, koje se posmatraju, udaljenije, to su merenja preciznija. "Na taj na\u010din simuliramo jedan jedini, ogroman teleskop, \u010dija veli\u010dina odgovara udaljenosti izme\u0111u pojedina\u010dnih teleskopa, to jest, polovini Zemlje", ka\u017ee ovaj astronom. <\/p>\n
Radioteleskopi jedan sat nedeljno mere udaljenost izme\u0111u zvezda, a ti podaci se posle du\u017eeg vremena upore\u0111uju. Na taj na\u010din dobijaju se informacije o Zemljinoj rotaciji u satu kada se vrši merenje, a na osnovu njih se izra\u010dunavaju promene tokom jednog dana. "Ovi teleskopi su toliko precizni da nam omogu\u0107avaju da ta\u010dno odredimo konstelaciju na nebu, a samim tim i polo\u017eaj Zemlje", objašnjava Valter Alef. Na osnovu promena na posmatranom segmentu neba, koje se doga\u0111aju iz nedelje u nedelju, geodete izvode zaklju\u010dak o usporenom kretanju Zemlje, odnosno, o odstupanjima u stepenima ili santimetrima. <\/p>\n
"Nebo posmatramo svakog ponedeljka, ta\u010dno jedan sat", ka\u017ee geodeta Arno Miskens. Teleskopi su tada usmereni ka udaljenim radioizvorima, "koji su toliko daleko da ne mo\u017eemo da ih vidimo golim okom." Pošto neprekidno svetle, oni slu\u017ee kao referentne ta\u010dke, na osnovu kojih mo\u017ee da se izra\u010duna rotacija Zemlje. <\/p>\n
Zemaljsko vreme zaostaje za fizi\u010dkim atomskim vremenom, koje se odre\u0111uje na osnovu frekvencije atoma cezijuma. Da bi se ta dva vremena povezala, od 1956. godine uveden je UTC (koordinisano univerzalno vreme), neka vrsta standardnog svetskog vremena. Ono zvani\u010dno odre\u0111uje koliko je sati u kom trenutku na kojoj ta\u010dki na Zemlji. Da bi se to vreme uskladilo sa astronomskim vremenom, neophodno je da se svakih nekoliko godina doda jedna sekunda. <\/p>\n
Me\u0111utim, u vremenu visoke tehnologije tra\u017ei se ve\u0107a preciznost. "\u017delimo svakodnevno da odre\u0111ujemo rotaciju Zemlje", ka\u017ee Arno Miskens. Kako isti\u010de, to je veoma va\u017eno zato što je nauka u me\u0111uvremenu upu\u0107ena na visokoprecizne podatke, na primer, za navigacioni sistem GPS. Minimalno odstupanje bi uzrokovalo pogrešne prora\u010dune. Geodete i astronomi procenjuju da se Zemljina rotacija trenutno dnevno usporava za tri do \u010detiri centimetara, što otprilike odgovara jednoj milisekundi. Precizne podatke na du\u017ei rok omogu\u0107i\u0107e merenja umre\u017eenih radioteleskopa raspore\u0111enih širom sveta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dani na Zemlji više nisu ono što su nekada bili. Naša planeta se sve sporije okre\u0107e, pa dan postaje sve du\u017ei. Nau\u010dnici pretpostavljaju da se u ovom trenutku rotacija usporava za tri do \u010detiri centimetra dnevno. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49269","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49269","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49269"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49269\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49269"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49269"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49269"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}