Nekoliko svetskih studija pokazalo je da 40 odsto ljudi ima neki stepen straha od letjenja avionom, a on se ispoljava i kod 11 odsto onih koji putuju ovim prevoznim sredstvom.<\/p>\n
Iako se avionske nesre\u0107e ne dešavaju svakog dana, medijska pa\u017enja kojom su propra\u0107ene i broj ljudi koji strada izazivaju dodatni strah kod putnika koji se ve\u0107 kolebaju da li da avionom odu na ljetovanje, zimovanje ili slu\u017ebeni put.<\/p>\n
Nekoliko svetskih studija pokazalo je da 40 odsto ljudi ima neki stepen straha od letenja avionom, a on se ispoljava i kod 11 odsto onih koji putuju ovim prevoznim sredstvom. <\/p>\n
Nasuprot tome, statistika pokazuje da je to, prema odnosu broja letova i broja nesre\u0107a, najbezbedniji vid saobra\u0107aja. Ipak, kod ovih nesre\u0107a posledice su fatalne, a novinski izveštaji naj\u010deš\u0107e po\u010dinju frazom „stradali svi putnici i \u010dlanovi posade", piše "Politika". <\/p>\n
Smilja Josipovi\u0107, psiholog u Zavodu za vazduhoplovnu medicinu, u kojem se obavlja selekcija i edukacija vazduhoplovnog osoblja, opisuje strah od letenja kao nisku ili ni\u017eu psiho-fiziološku toleranciju na rizik.<\/p>\n
"Nisu svi ljudi jednako spremni da rizikuju i zbog toga se ne boje svi. Odvajanje od \u010dvrste podloge predstavlja veliku promenu na koju nisu svi spremni. Voza\u010di ‘formule’, padobranci i ronioci imaju visok stepen otpornosti na rizik. Svakako, treba znati da onaj ko se boji vo\u017enje avionom nije bolestan, samo nije spreman na taj stepen rizika", napominje Josipovi\u0107eva. <\/p>\n
Statistika o bezbednosti ovog prevoznog sredstva, navodi ona, ne poma\u017ee u ubla\u017eavanju straha. Ona preporu\u010duje da za vreme leta treba zaokupiti pa\u017enju \u010ditanjem ili razgovorom budu\u0107i da boja\u017eljivi putnik obra\u0107a pa\u017enju na svaki zvuk. <\/p>\n
"Najbolja terapija je trening u kojem se putnik postepeno suo\u010dava sa svojim strahom. On najpre dolazi na aerodrom, gleda avione, uzletanje i sletanje, a kasnije ulazi u letelicu i tek posle nekog vremena kre\u0107e na probni let, uglavnom na kra\u0107im relacijama", objašnjava Smilja Josipovi\u0107. <\/p>\n
Vladimir Lazi\u0107, neuropsihijatar u Zavodu za vazduhoplovnu medicinu, isti\u010de da je strah prirodni mehanizam odbrane i da nije nikakav patološki znak. On ukazuje na to da pa\u017enja koju mediji posve\u0107uju avionskim nesre\u0107ama poja\u010dava bojazan.<\/p>\n
"Kad neko ima otpor prema letenju i vidi snimak aviona kojem se lomi krilo, teško da \u0107e poverovati u njegovu bezbednost. Onaj ko ima pravu fobiju, sigurno ne\u0107e u\u0107i u avion, a onaj ko se plaši, proba\u0107e da prevazidje strah", isti\u010de Lazi\u0107 i dodaje da se bojazan postepeno mo\u017ee prevazi\u0107i, s obzirom na to da je avio-saobra\u0107aj sve jeftiniji i dostupniji ve\u0107em broju ljudi. <\/p>\n
Kad je re\u010d o fiziološkim promenama u organizmu putnika kojima je pra\u0107en svaki let, on najpre navodi stres, odnosno prilagodjavanje na nove uslove, ubrzani rad srca, poja\u010dano disanje, znojenje, izoštravanje \u010dula. <\/p>\n
Prema re\u010dima stru\u010dnjaka, strah mo\u017ee biti i posttraumatski, posle lošeg iskustva. Ali, ako pre toga nije postojao, brzo \u0107e biti prevazidjen. <\/p>\n
Mirjana Zve\u010devac, stjuardesa u Jat ervejzu, ve\u0107 27 godina obavlja taj posao i ne zna za slu\u010daj da je neko zbog straha napustio let. <\/p>\n
"Oni koji se boje ve\u0107 na ulazu to ka\u017eu. Svi vole da im se objasni šta se dogadja, da im se ka\u017ee da to što se \u010duje jeste, na primer, uvla\u010denje to\u010dkova letelice. Osmeh i uniforma osoblja ulivaju im poverenje. Hrana i pi\u0107e slu\u017ee i za skretanje pa\u017enje. Ako je neko toliko uplašen, premestimo ga na drugo mesto na kojem osoblje mo\u017ee da mu se posveti i gde mo\u017eemo da ga dr\u017eimo na oku da ne bi uznemiravao druge", ka\u017ee Mirjana.<\/p>\n
Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nekoliko svetskih studija pokazalo je da 40 odsto ljudi ima neki stepen straha od letjenja avionom, a on se ispoljava i kod 11 odsto onih koji putuju ovim prevoznim sredstvom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49264","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49264","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49264"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49264\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49264"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49264"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49264"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}