Britanski nau\u010dnici svakodnevno pokušavaju da otkriju i objasne šta ljude \u010dini sre\u0107nima i zašto, pa su univerziteti poput Oksforda i Kembrid\u017ea postali pravi istra\u017eiva\u010dki centri za to pitanje.<\/p>\n
"Kao što vam istra\u017eiva\u010di tr\u017eišta poma\u017eu pri kupovini odredjenih proizvoda, tako vam nau\u010dnici koji se bave prou\u010davanjem sre\u0107e, poma\u017eu da napravite najbolji izbor u \u017eivotu", izjavio je Asošijeted presu Rut Fenhofen, koji je 1999. godine osnovao Svetsku bazu podataka o sre\u0107i.<\/p>\n
Fenhofen je po\u010deo da prou\u010dava parametre sre\u0107e u deceniji 60-ih i to na osnovu podataka koje su prikupljale socijalne ustanove. To su, u stvari, bili odgovori gradjana na pitanje koliko su sre\u0107ni.
Ocenjivanje sopstvene sre\u0107e, medjutim, mo\u017ee biti diskutabilno. Zavisnici od droge, na primer, su stalno "sre\u0107ni", ka\u017ee Sabina Alkire sa Oksfordskog instituta.<\/p>\n
Nove studije pokazuju da postoji \u010ditav niz faktora koji uti\u010du na našu sre\u0107u: obrazovanje, hrana, oslobodjenost od straha i nasilja, polna ravnopravnost i – mo\u017eda najva\u017enije – sloboda izbora.<\/p>\n
Nekada su stanovnici Butana smatrani materijalno najsre\u0107nijim ljudima na svetu pa je i sam kralj te male dr\u017eave na Himalajima naredio narodu da više stremi duhovnoj sre\u0107i nego gomilanju materijalnih dobara.<\/p>\n
Danas, pak – ako je verovati Fenhofenovoj listi – na prvom mestu su Danci s indeksom 8,2, a prate ih Švajcarci, Austrijanci, Islandjani i Finci. Na dnu liste su mnogo siromašnije zemlje Tanzanija, Zimbabve, Moldavija, Ukrajina i Jermenija sa indeksima sre\u0107e ispod \u010detiri. <\/p>\n
SAD su se, sa indeksom 7,4, jedva probile medju prvih 15 od ukupno 95 zemalja. Sloboda izbora jeste velika u toj zemlji, ali stvari daleko gore stoje kad je re\u010do ishrani i nasilju, ka\u017eu istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n
Bogatstvo igra ulogu, ali – prema ve\u0107ini studija – va\u017enije od bogatstva je razlika u prihodima i, prema tome, u bogatstvu. Zanimljivo je da stanovnici zemalja koje imaju jaku socijalnu dr\u017eavu nisu nimalo sre\u0107niji od onih koji \u017eive u zemljama koje imaju najbrutalniju "ekonomiju slobodnog tr\u017eišta".<\/p>\n
"To me je toliko iznenadilo da nisam mogao da verujem svojim o\u010dima", ka\u017ee Fenhofen i dodaje da su Islandjani sre\u0107ni koliko i Švajcarci, mada troše duplo manje od njih na socijalno blagostanje. <\/p>\n
Alkire je, isti\u010du\u0107i li\u010dnu slobodu kao najzna\u010dajniji uslov za sre\u0107u, navela podatak da su u Kerali, na jugu Indije, \u017eene koje same odlu\u010duju o svom \u017eivotu, sre\u0107nije od onih koje imaju stroge o\u010deve ili mu\u017eeve.<\/p>\n
Adrijan G. Vajt sa Univerziteta u Lesteru je, takodje, napravio "listu sre\u0107e" na kojoj prva tri mesta zauzimaju Danci, Švajcarci i Austrijanci.<\/p>\n
Butan, u kome nešto manje od 50 odsto stanovnika znaju da \u010ditaju i pišu i gde 90 odsto stanovnika \u010dine seljaci, nalazi se na osmom mestu njegove liste. <\/p>\n
Ameri\u010dki nau\u010dnici su pronašli još neke faktore koji uti\u010du na sre\u0107u. O\u017eenjeni su sre\u0107niji od neo\u017eenjenih, ali to ne zna\u010di da deca uti\u010du na njihov ose\u0107aj sre\u0107e.<\/p>\n
Oni ka\u017eu da obrazovanje i koeficijent inteligencije malo uti\u010du na sre\u0107u, ali da su lepi ljudi, ipak, malo sre\u0107niji od ru\u017enih.<\/p>\n
Zanimljiv je i podatak do koje su došli nau\u010dnici da su stariji ljudi, oni iznad 65 godina, zadovoljniji svojim \u017eivotom od mladjih.<\/p>\n
Mnogi nau\u010dnici, medjutim, ka\u017eu da sre\u0107a zavisi i od genetike. Sa sre\u0107om je, ka\u017eu nau\u010dnici, kao i sa te\u017einom – neki su skloni te\u017eini, a neki nisu ma koliko jeli. Sve zavisi od genetskog nasledja. <\/p>\n
Odgovaraju\u0107i na pitanje šta \u010dovek mo\u017ee da sam uradi da bi bio sre\u0107an, nau\u010dnici ka\u017eu – mo\u017ee dosta. <\/p>\n
"Ljudi mogu da se nau\u010de da budu emotivno ja\u010di i otporniji, da sami sebe kontrolišu, da budu optimisti, da se bore protiv negativnih misli", ka\u017ee Antoni Seldon, direktor Velington koled\u017ea, jedne od najrenomiranijih privatnih srednjih škola u Britaniji, i biograf bivšeg britanskog premijera Tonija Blera. <\/p>\n
AP<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Britanski nau\u010dnici svakodnevno pokušavaju da otkriju i objasne šta ljude \u010dini sre\u0107nima i zašto, pa su univerziteti poput Oksforda i Kembrid\u017ea postali pravi istra\u017eiva\u010dki centri za to pitanje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49257","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49257","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49257"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49257\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49257"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49257"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49257"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}