Dugotrajan rad u teškim uslovima na Sjevernom i Ju\u017enom polu \u010desto dovodi do "polarnog ludila". <\/p>\n
Stru\u010dnjaci su istra\u017eivali kakve psihološke posledice po ljude ima višemese\u010dni mukotrpan rad u zaba\u010denim, izolovanim stanicama, i prikupili podatke koji bi mogli da pomognu u pripremama za budu\u0107e dugotrajne kosmi\u010dke letove sa posadom, kao što je put na Mars. <\/p>\n
Dok neki ljudi koji idu u polarne ekspedicije ose\u0107aju ponos što su toliko vremena proveli u teškim uslovima, nau\u010dnici tvrde da izmedju 40 i 60 odsto njih pati od negativnih posledica kao što su depresija, poreme\u0107aj sna, bes, razdra\u017eljivost ili konflikt sa kolegama. <\/p>\n
Oko pet odsto tih ljudi trpi psihološke poreme\u0107aje koji su tako jaki da ih treba ozbiljno le\u010diti, prenose Rojters i Frans pres. <\/p>\n
"Polarno ludilo" mo\u017ee da ima više oblika, ka\u017ee Lorens Palinkas, antropolog sa Univerziteta Ju\u017ena Kalifornija i koautor \u010dlanka u "Lanset medikal d\u017eornalu". <\/p>\n
U zavisnosti od doba godine, polarna podru\u010dja mogu da budu mesecima u mraku ili pak obdanica traje mesecima, na šta se ljudi teško navikavaju, pa \u010desto pate od poreme\u0107aja sna. <\/p>\n
Mnogi pate od klini\u010dke depresije. Neki jednostavno ne mogu da podnesu zatvoren prostor i svakodnevne susrete sa istim ljudima tokom du\u017eeg perioda. <\/p>\n
Nau\u010dnici su razgovarali sa ljudima koji su bili u polarnim ekspedicijama, \u010ditali dnevnike prvih istra\u017eiva\u010da Severnog i Ju\u017enog pola i uporedjivali podatke zemalja koje imaju stalne polarne istra\u017eiva\u010dke stanice. <\/p>\n
Malo toga je, medjutim, dokumentovano o psihološkim problemima sa kojima se ljudi u polarnim ekspedicijama suo\u010davaju dok rade u ledenim i opasnim uslovima, okru\u017eeni istom su\u017eenom grupom ljudi i udaljeni od porodice i prijatelja. <\/p>\n
Poznato je ipak da se negativni simptomi javljuju otprilike na polovini boravka, kada \u010dlanovi ekspedicija shvate da im je ostalo da na istom mestu provedu još toliko vremena. Njihovo psihi\u010dko stanje se obi\u010dno poboljša posle tog kriznog perioda. <\/p>\n
"To je kao kad sa nekim idete na ru\u010dak i ne prime\u0107ujete kako ta osoba jede. Ali ako sa tom istom osobom jedete svakog dana i to šest meseci, odjednom \u0107e vas izludeti na\u010din na koji ona \u017eva\u0107e", ka\u017ee Palinkas, koji je na Antarktik išao sedam puta. <\/p>\n
On je u \u010dlanku opisao i slu\u010dajeve neuspešnih polarnih ekspedicija, uklju\u010duju\u0107i i ekspediciju na Severnom polu 1880-ih godina, koja se pretvorila u pobunu, ludilo, samoubistvo i kanibalizam. Od 25 muškaraca iz te ekipe, pre\u017eivela su samo šestorica. <\/p>\n
Nau\u010dnici su utvrdili i više drugih simptoma u polarnim ekspedicijama, kao što su gubitak pam\u0107enja, uznemirenost, smanjen oprez, glavobolja, dosada, umor, izostanak brige o li\u010dnoj higijeni, smanjenje intelektualnih sposobnosti i prejedanje. <\/p>\n
Postoje, medjutim, i pozitivni efekti polarnih ekspedicija na psihu ljudi, ka\u017eu nau\u010dnici. Mnogi od njih su ponosni i presre\u0107ni zbog iskustva u polarnim uslovima, neki se dive lepoti pejza\u017ea, u\u017eivaju u bliskosti koju pru\u017ea \u017eivot u grupi. Mnogi \u017eele da se vrate u takve uslove, što, kako ka\u017eu stru\u010dnjaci, pokazuje da su bili zadovoljni. <\/p>\n
Nau\u010dnici smatraju da je od klju\u010dnog zna\u010daja da kandidati pred odlazak u polarne uslove prodju preventivni psihološki i psihijatrijski test, kao i da se obu\u010de za suo\u010davanje sa stresnim situacijama. <\/p>\n
Na Antarktiku 20 zemalja ima ukupno 47 stalnih istra\u017eiva\u010dkih stanica koje su naseljene tokom cele godine i u kojima stotine ljudi ostaju mesecima.<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dugotrajan rad u teškim uslovima na Sjevernom i Ju\u017enom polu \u010desto dovodi do "polarnog ludila". <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49222","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49222","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49222"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49222\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49222"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49222"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49222"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}