U Banatu je po\u010detkom 18. vijeka postojao obi\u010daj da se pokojnik nakon sahranjivanja ponovo otkopa, pa da se zatim opet vrati u zemlju kako bi se sprije\u010dilo da se povampiri, objelodanio je jedan zapis pronadjen u be\u010dkim arhivima. <\/p>\n
U selu Radojevo, jednom od najstarijih srpskih naselja na granici sa Rumunijom, u 18. veku zabele\u017eena je "borba sa vampirima". Re\u010d je o zvani\u010dnom izveštaju koji je carskom vojnom odseku u Beogradu, oktobra 1732. godine predao major saniteta, Jo\u017eef Faredi Tamarski. <\/p>\n
Jula 1732. godine, Tamarski je po naredjenju princa od Virtemberga poslat u Radojevo, tadašnju Peterdu, da ispita smrt 11 meštana koji su umrli u januaru i februaru te godine. <\/p>\n
U njegovom izveštaju, koji se danas nalazi u Be\u010dkim arhivima, navodi se da su meštani tvrdili da su svi umrli \u017ertve vampira po imenu Miloš. <\/p>\n
Vampir Miloš, kojem se ne zna prezime, za \u017eivota je, saopštava u svom izveštaju Tamarski, va\u017eio za neku vrstu vra\u010da. Imao je pticu koju je nau\u010dio da govori i pripitomljenog vuka, što je po tvrdnji seljana, bila potvrda njegovih magi\u010dnih mo\u0107i. <\/p>\n
Tamarski je pokušao da ubedi meštane da vampiri ne postoje, medjutim, posle nekoliko rasprava zaklju\u010dio je da nisu spremni da prihvate njegove argumente, pa je odlu\u010dio da ekshumira nekoliko pokojnika. <\/p>\n
Prvo je iskopan Miloš, koji je bio sahranjen 15 meseci ranije (aprila 1731.). Kada je uklonjena zemlja i podignuta drvena plo\u010da koja je pokrivala mrtvaca, Milošev leš je izgledao potpuno netaknut, a o\u010di su mu bile širom otvorene, uprkos tome što mu ih je njegova \u017eena zatvorila nakon smrti. <\/p>\n
Tanak mlaz krvi mu se lagano slivao iz usta, a krvi je bilo i na drvenoj plo\u010di ispod leša, kao i na zemlji ispod plo\u010de, zapisao je Tamarski. <\/p>\n
Vlada u Be\u010du zainteresovala se za taj fenomen, a izveštaj majora Tamarskog je unikatni zapis, sa\u010duvan u be\u010dkoj arhivi kao originalni dokument tog vremena. <\/p>\n
U izveštaju se takodje navodi da je, pošto su to meštani zahtevali, major Tamarski naredio da se Milošev leš probode kocem, a zatim je, iz straha da \u0107e meštani opet iskopati "vampira" po njegovom odlasku, naredio da se leš prelije ugašenim kre\u010dom, pre nego što se ponovo zatrpa grob. <\/p>\n
Na saslušanju rodjaka 11 \u017ertava, saznao je da su umirali u roku od šest do deset dana kopne\u0107i; no\u0107u su imali strašne košmare, a nekoliko njih imalo je plavkaste belege na vratu. <\/p>\n
Tamarski je odlu\u010dio da otkopa i grobove \u017ertava. Osam leševa je bilo u stanju raspadanja, a tela dva pokojnika su bila dobro o\u010duvana.<\/p>\n
Medjutim, poslednja otkopana \u017ertva, jedna \u017eena, delovala je kao da spava, a njeni udovi su bili savršeno pokretljivi. <\/p>\n
Tamarski je na osnovu izgleda ta tri leša dozvolio meštanima da i sa njima urade isto što i sa prvim "vampirom" – Milošem. <\/p>\n
Ta pri\u010da je \u017eivela u se\u0107anju meštana, to se\u0107anje je izbledelo, a i to groblje nije sa\u010duvano, pa je dokument dvorske kancelarije u Be\u010du dragocen kao nezaobilazna literatura u prou\u010davanju fenomena vampira, ka\u017ee novinar Slavko Popov, hroni\u010dar ovog dela Banata.<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Banatu je po\u010detkom 18. vijeka postojao obi\u010daj da se pokojnik nakon sahranjivanja ponovo otkopa, pa da se zatim opet vrati u zemlju kako bi se sprije\u010dilo da se povampiri, objelodanio je jedan zapis pronadjen u be\u010dkim arhivima. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49198","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49198"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49198\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49198"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49198"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}