Lubenica i dinja spadaju u povr\u0107e, ali se zbog na\u010dina na koji se koriste smatraju vo\u0107em. Zbog malog broja kalorija i velike koli\u010dine vode, lubenice i dinje mogu da vam pomognu da se riješite viška kilograma. <\/p>\n
DINJA <\/p>\n
Dinja sadr\u017ei veliki procenat vode, skoro 90 procenata, a vrlo malo še\u0107era, oko 10 procenata. Tako\u0111e, sadr\u017ei dosta minerala i vitamina. Sto grama dinje ima 29 kalorija, što je svrstava u niskokalori\u010dno vo\u0107e. Sadr\u017ei mnogo kalijuma, zbog znatnog sadr\u017eaja vitamina A, a budu\u0107i da nudi i vitamin C, kalcijum, magnezijum, fosfor, biotin i inozitol, dinju treba konzumirati u velikim koli\u010dinama. Kalijum, koga ima 300 miligramprocenata, poma\u017ee organizmu da se oslobodi viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Naro\u010dito su na ceni ananas dinje, koje su aromati\u010dnog mirisa i slatkog ukusa. <\/p>\n
Biber za dinju <\/p>\n
Dinja je osve\u017eavaju\u0107a, ali i korisna poslastica, koja mo\u017ee da se jede i na po\u010detku obroka, i to sa dodatkom malo soli i bibera, što je \u010dini svarljivijom. Jedan svetski gastronom je govorio da dinju ne treba jesti poše\u0107erenu ve\u0107 pobiberenu i posle toga popiti \u010dašu dobrog vina. <\/p>\n
Ipak budite oprezni ukoliko imate osetljiv stomak jer dinja mo\u017ee da deluje nadra\u017eajno na stomak. Naime, nakon konzumacije dinje dolazi do rastvaranja digestivnih sokova, pa voda posle dinje mo\u017ee da ubrza varenje i izazove dijareju. Sumpor u dinji mo\u017ee da nadra\u017ei sluznicu digestivnih organa. Da bi se ti problemi izbegli, birajte zrelu dinju i jedite je više puta dnevno u manjim koli\u010dinama. Za olakšanje varenja, dinja se mo\u017ee obmotati folijom i zape\u0107i 20 minuta u rerni. <\/p>\n
Zbog svoje niske nutritivne vrednosti i malog sadr\u017eaja ugljenih hidrata, dinja ulazi u sastav mnogih dijeta za mršavljenje. Pored toga, koristi se za pripremanje maski i tonika za \u010diš\u0107enje i osve\u017eavanje lica, kao i za negu masne ko\u017ee. <\/p>\n
LUBENICA <\/p>\n
Kada je sadr\u017eaj vode u pitanju, lubenica sadr\u017ei i više od 90 procenata vode na 100 grama. Veoma je niskokalori\u010dna – 29 kalorija na 100 grama (isto kao dinja). Me\u0111utim, razlikuju se po tome što lubenica ima manje dijetnih vlakana, a više še\u0107era. Lubenica sadr\u017ei minerale i vitamine, vo\u0107ne kiseline i boje koje joj daju osve\u017eavaju\u0107i ukus i aromu. <\/p>\n
\u010cista\u010d bubrega <\/p>\n
Konzumiranjem lubenice tokom vru\u0107ih letnjih meseci pomo\u0107i \u0107ete svom telu da se osve\u017ei i hidratizuje, jer ovo vo\u0107e sadr\u017ei oko 90 odsto vode. Lubenica se još u drevnim vremenima upotrebljavala kao namirnica koja štiti telo od prevelikog gubitka te\u010dnosti. <\/p>\n
Velika koli\u010dina vode koju sadr\u017ei lubenica \u010dini je jednom od najpo\u017eeljnijih namirnica na jelovniku onih koji \u017eele da smršaju, jer daje ose\u0107aj sitosti, ali sadr\u017ei vrlo malo kalorija. Osim vode, lubenica sadr\u017ei vitamine A, C, betakaroten, likopen, gvo\u017e\u0111e, cink, kalijum… <\/p>\n
Zbog velike koli\u010dine vode, lubenice se \u010desto upotrebljavaju za detoksifikacijske procese organizma, jer \u010diste telo od štetnih sastojaka koji se izlu\u010duju urinom, što doprinosi i \u010diš\u0107enju bubrega. Konzumiranje lubenice va\u017eno je za o\u010duvanje zdravlja – naime, lubenica sadr\u017ei gvo\u017e\u0111e u istoj koli\u010dini kao i spana\u0107, zbog \u010dega je veoma dobra ako bolujete od anemije. <\/p>\n
Stru\u010dnjaci su otkrili da je, osim paradajza, lubenica jedan od najve\u0107ih izvora likopena – prirodnog crvenog pigmenta u biljkama koji ima veliko antioksidacijsko i antikancerogeno delovanje. Likopen tako\u0111e uti\u010de na poboljšanje dugoro\u010dnog i kratkotrajnog pam\u0107enja, štiti i spre\u010dava pojavu sr\u010danih oboljenja i nekih oblika raka. Vrlo je delotvoran protiv raka prostate, testisa, raka ko\u017ee, dojke i materice. <\/p>\n
Lubenica sadr\u017ei još jedan va\u017ean antioksidans – vitamin C, koji je vrlo va\u017ean za normalno funkcionisanje organizma, a omogu\u0107ava i bolju apsorpciju gvo\u017e\u0111a. <\/p>\n
Vitamin A i betakaroten zastupljeni su u vrlo velikim koli\u010dinama, a korisni su za o\u010duvanje vida, u isto vreme spre\u010davaju i razna o\u010dna oboljenja. Ova dva sastojka vrlo su usko povezana, a osim o\u010duvanja zdravlja o\u010diju, poma\u017eu normalan rad srca, ja\u010daju imunitet, spre\u010davaju pojavu raka, prevremeno starenje i pojavu bora na ko\u017ei. <\/p>\n
Vo\u0107e štiti srce i krvne sudove <\/p>\n
Zna se da odre\u0111ene biljne supstance iz crnog vina, tzv. flavonoidi, štite kardiovaskularni sistem. Švedski nau\u010dnici su, me\u0111utim, otkrili da flavonoidi iz vo\u0107a imaju isto dejstvo. Rezultati njihove studije su pokazali da su \u017eene koje su svaki dan jele jednu-dve jabuke, kruške ili porcije jagoda smanjile rizik od ovih bolesti za najmanje deset odsto. <\/p>\n
Manje soli za zdravije srce <\/p>\n
Jedna britanska studija je pokazala da se kod osoba koje unose manje soli rizik od oboljenja kardio-vaskularnog sistema smanjuje do 25 odsto. Nasuprot tome, svakodnevno unošenje više od 5 grama soli mo\u017ee da uzrokuje povišen krvni pritisak. On podsti\u010de arteriosklerozu, a mogu\u0107e posledice su infarkt i mo\u017edani udar. <\/p>\n
Blic<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Lubenica i dinja spadaju u povr\u0107e, ali se zbog na\u010dina na koji se koriste smatraju vo\u0107em. Zbog malog broja kalorija i velike koli\u010dine vode, lubenice i dinje mogu da vam pomognu da se riješite viška kilograma. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49196","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49196","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49196"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49196\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49196"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49196"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49196"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}