Tehnika koju su autori "Britanskog \u017eurnala za psihijatriju" proglasili efikasnijom od najprodavanijeg antidepresiva na svijetu<\/p>\n
Kada govore o traumi, psiholozi su skloni da koriste metaforu o psihološkom zlo\u0107udnom "tumoru" koji je \u010dvrsto u\u010dauren u mo\u017edanim strukturama i u polje svesti stalno izbacuje zastrašuju\u0107e slike se\u0107anja i bombarduje osobu košmarnim snovima. Sve do pronalaska neuobi\u010dajene terapeutske tehnike u \u010dijoj se osnovi nalazi ritmi\u010dno kretanje o\u010diju koje "imitira" pomeranje o\u010diju tokom sna, nauka o duši nije imala odgovor na pitanje – kako prona\u0107i put u središte bolnih uspomena i izvesti operaciju "uklanjanja" ovog psihološkog "tumora". A suština tog odgovora i ovog terapeutskog pristupa se svodi na – ritmi\u010dne pokrete o\u010dima kojima se mozgu poma\u017ee da "obradi" traumatsko iskustvo. <\/p>\n
Ovaj mali uvod u anatomiju je, prema re\u010dima dr Zorana Ili\u0107a, psihijatra i psihoterapeuta, neophodan da bismo razumeli revolucionarnost terapeutske tehnike, zahvaljuju\u0107i kojoj je hiljade veterana vijetnamskog rata, koji su imali dijagnostikovan posttraumatski stresni poreme\u0107aj, dobilo definitivnu otpusnu listu iz bolnica širom Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Tehnika koju su autori "Britanskog \u017eurnala za psihijatriju" proglasili efikasnijom od "prozaka" – najprodavanijeg antidepresiva na svetu – nedavno je promovisana i u našoj stru\u010dnoj javnosti, a prva generacija srpskih psihologa, psihijatara i psihoterapeuta tokom protekle nedelje dobila je sertifikat o završenoj edukaciji iz EMDR pristupa.<\/p>\n
Objašnjavaju\u0107i mehanizam delovanja traume, dr Rod\u017eer Solomon, psiholog i psihoterapeut, internacionalni trener EMDR Instituta u SAD i edukator na ovom seminaru u Beogradu, traumu poredi s negativnim psihološkim "pejsmejkerom", koji je \u010dvrsto u\u010dauren u centralnom nervnom sistemu. <\/p>\n
– Kad se dogodi traumati\u010dan doga\u0111aj, on mo\u017ee ostati "zaklju\u010dan" u memoriji u svojoj originalnoj formi – u slici, zvuku ili telesnoj senzaciji. Ova tehnika omogu\u0107ava da se se\u0107anje "odblokira" i da osoba do\u0111e u kontakt sa svim ose\u0107anjima koja je ta trauma izazvala. A to je prvi korak ka izle\u010denju – objašnjava dr Solomon.<\/p>\n
Potrebno je razumeti, naglašava naš sagovornik, da je mozak vrlo sofisticiran organ koji ima kapacitet za samoizle\u010denje. Me\u0111utim, ako je trauma veoma intenzivna, ona ostaje u\u010daurena u mozgu i stalno nam šalje zastrašuju\u0107e fleš-bekove i u velikoj meri uti\u010de na ponašanje \u010doveka – mi postajemo taoci zastrašuju\u0107ih uspomena i slika i izbegavamo sve \u017eivotne situacije koje su na bilo koji na\u010din asocijativno povezane s traumom. <\/p>\n
"Sloboda je kada znamo šta da u\u010dinimo sa onim šta su nam u\u010dinili, a ova tehnika dala nam je odgovor na pitanje – kako to da u\u010dinimo", dodaje dr Zoran Ili\u0107, psihijatar i do sada jedini edukovani EMDR psihoterapeut u našoj zemlji. On objašnjava da je ovaj terapeutski pristup otkriven potpun slu\u010dajno – njegova autorka, psiholog Frensin Šapiro bila je koncentrisana na razmišljanje o sopstvenom traumatskom doga\u0111aju i po\u010dela je sasvim spontano da pomera o\u010di levo-desno. Nakon samo nekoliko trenutaka, ona se ose\u0107ala znatno bolje.<\/p>\n
– Prva hipoteza Frensin Šapiro bila je da provociranje ritmi\u010dnih o\u010dnih pokreta "resetuje" mozak i omogu\u0107ava u\u010denje novih materijala. Druga pretpostavka bila je da se uz pomo\u0107 ove "šetnje" o\u010dima poboljšava komunikacija izme\u0111u mo\u017edanih hemisfera, tako da se "zamrznuta" trauma uspešno obra\u0111uje. Laici bi se ovde verovatno našalili opaskom da cela ova pri\u010da deluje pomalo šašavo, ali statistika koja govori o 80 odsto izle\u010denih slu\u010dajeva definitivno nas uverava da ova tehnika deluje – objašnjava dr Zoran Ili\u0107.<\/p>\n
Zna\u010daj edukacije naših psihologa i psihoterapeuta mo\u017ee se najbolje razumeti ako se ima na umu da podaci Instituta za mentalno zdravlje govore da više od 300.000 osoba u našoj zemlji pati od mentalnih poreme\u0107aja, a da su anksiozno-depresivni poreme\u0107aji naj\u010deš\u0107i u opštoj populaciji. Podaci jedne me\u0111unarodne studije svedo\u010de da osam godina nakon bombardovanja 27,3 odsto naše populacije još ima posttraumatski stresni sindrom i da je tzv. vijetnamski sindrom ustanovljen i kod jedanaest odsto studenata medicine, koji pripadaju mentalno i fizi\u010dki najzdravijem delu naše populacije. <\/p>\n
Ova tehnika primenljiva je i za le\u010denje traume, pani\u010dnih napada, fobija, posttraumatskog stresnog poreme\u0107aja, depresije i poreme\u0107aja ishrane. Danas se više od 80.000 psihijatara u svetu bavi ovom metodom, a organizator edukacije naših psihologa i psihoterapeuta bila je italijanska EMDR asocijacija koja ima više od 850 \u010dlanova.<\/p>\n
Katarina \u0110or\u0111evi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tehnika koju su autori "Britanskog \u017eurnala za psihijatriju" proglasili efikasnijom od najprodavanijeg antidepresiva na svijetu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49108","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49108","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49108"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49108\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49108"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49108"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49108"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}