Da li \u0107e asteroid Apofis 2036. uništiti ljudski rod kao što je nebeski udar prije 65 miliona godina zauvijek istrijebio dinosaure? Kolika je vjerovatno\u0107a da Zemlju zadesi "kosmi\u010dka Katrina"? <\/p>\n
Asteroid Apofis mogao bi da se stropošta bilo gde izme\u0111u Kam\u010datke i Venecuele, najviše razloga za brigu imaju \u017eitelji Kalifornije. Ukoliko se sjuri u Tihi okean, stvori\u0107e cunami koji \u0107e opustošiti zapadnu obalu SAD!<\/p>\n
Da li \u0107e ovaj "zli duh tame" (ime iz gr\u010dke mitologije) izazvati pomor na Zemlji, sli\u010dan istrebljenju dinosaura pre 65 miliona godina? Za sada je izvesno da je šest puta ve\u0107i od nebeskog tela koje je 1908. u Sibiru, u oblasti Tunguska, sravnilo 2.100 kvadratnih kilometara šume i pet puta od onog koje je Arizoni pre 50.000 godina izdubilo krater širok 1.200 metara.<\/p>\n
Ukratko smo do\u010darali jedan od raspleta posle udara "kosmi\u010dke stene" od 20 miliona tona, koja u pre\u010dniku iznosi 250 metara, 13. aprila 2036. godine. Nau\u010dnici su isprva procenili da verovatno\u0107a takvog ishoda iznosi 1:40 da bi je, br\u017ee-bolje, uve\u0107ali na 1:45.000. Uz prora\u010dune da mo\u017ee da se sruši bilo gde u uskom pojasu koji se prote\u017ee isto\u010dno od Sibira do zapadne obale Afrike.<\/p>\n
U pore\u0111enju s ranijim predvi\u0111anjima novo predstavlja umanjenje, ali je pretnja stvarna, upozoravaju stru\u010dnjaci i preporu\u010duju da se ovim pozabave Ujedinjene nacije.<\/p>\n
\u010cak 127 prete\u0107ih<\/em><\/p>\n Nije ovo jedina strepnja: od 1988. pod okriljem programa "Svemirska stra\u017ea" NASA je pronašla i popisala kosmi\u010dko kamenje ve\u0107e od kilometra u pre\u010dniku. "Do kraja slede\u0107e godine na spisku \u0107e se na\u0107i oko hiljadu", poru\u010duje astronom Stiven \u010cisli iz Laboratorije za mlazne pogone u Pasadeni. "Kasnije \u0107emo snimiti i razvrstati preostalih milion, širih od 40 metara, dovoljno krupnih da prodru u Zemljin vazdušni omota\u010d.<\/p>\n Neko mora da donese odluku", ka\u017ee Rasel Švejkart, bivši astronaut iz programa "Apolo" i osniva\u010d Udru\u017eenja istra\u017eiva\u010da svemira. Svaki poduhvat za skretanja "nebeskog nezvanca" što dalje od Zemlje valja osmisliti znatno ranije nego što se pouzdano odredi mogu\u0107e mesto pada.<\/p>\n U slede\u0107ih nekoliko meseci doti\u010dna organizacija bi\u0107e doma\u0107in niza sastanaka koji treba da utru put za delovanje UN u slu\u010daju Apofisa i ostalih asteroida blizu Zemlje (NEAs). O\u010dekuje se da nacrt dokumenta bude gotov do sastanka Komiteta za miroljubivo koriš\u0107enje udaljenog svemira 2009.<\/p>\n U protekloj deceniji astronomskim posmatranjima otkriveno je oko 90 odsto asteroida koji bi mogli da izazovu sveopšte razaranje na našoj planeti. A u dolaze\u0107oj bi pretrage trebalo da razotkriju mnoštvo manjih asteroida koji su u stanju da unište milione \u017eivota i na manjoj površini uzrokuju ogromnu štetu. Za sada je NASA pobrojala 127 sa izgledima da jednog dana pogode.<\/p>\n Rasel Švejkart najavljuje da \u0107e se lista do 2020. upotpuniti hiljadama još neopa\u017eenih "kosmi\u010dkih stena". Zbog oskudice ta\u010dnih podataka uklju\u010denih u izra\u010dunavanje putanja izgleda\u0107e u po\u010detku da mnogi imaju malu, ali opipljivu verovatno\u0107u, da u slede\u0107ih nekoliko decenija valjano prodrmaju Zemlju. U ve\u0107ini slu\u010dajeva bojazan \u0107e iš\u010dileti s dodatnim osmatranjima koja \u0107e suziti raspon mogu\u0107ih putanja, a u pojedinim \u0107e potrajati dovoljno dugo da \u0107e iziskivati kakvu-takvu odbranu.<\/p>\n "Mo\u017ee biti prekasno, \u010dekamo li da budemo sasvim sigurni", upozorava Rasel Švejkart.<\/p>\n Guranje planine<\/em><\/p>\n "Apofis nas prisiljava da mislimo na to šta valja preduzeti ako se pretnja pribli\u017ei našem pragu", naglašava Ed Lu iz Svemirskog centra "Lindon D\u017eonson" u Hjustonu u sastavu NASA. Nedavno na godišnjem sastanku Ameri\u010dkog udru\u017eenja za napredak nauke (AAAS) on je objasnio kako da se asteroidi skrenu, istakavši da "jednostavni zahvati nisu tako jednostavni" kada treba odgurati "svemirsku planinu" ustremljenu ka našem delu Sun\u010devog sistema.<\/p>\n Me\u0111u najmanje po\u017eeljne korake svrstava se slanje atomskih bojevih glava u susret jure\u0107em asteroidu. "Mogli bismo sebi da zagor\u010damo \u017eivot razbijanjem jednog velikog na mnoštvo manjih", objašnjava Ed Lu. Za ovog znalca najpovoljniji ishod je slanje takozvanog gravitacionog gura\u010da (ili teglja\u010da). A to je zamašni svemirski brod koji doleti nadomak asteroida i malom privla\u010dnom silom mu izmeni putanju kretanja.<\/p>\n Iako ovaj zadatak iziskuje dosta vremena i nije svaki put pouzdan, najve\u0107a mu je prednost što se nadzire opasno telo u jednom komadu. Apofis je pogodan za takav pothvat: pre sudbonosnog pribli\u017eavanja 2036. on \u0107e u prole\u0107e 2029. prošišati pored Zemlje na udaljenosti od 32.000 kilometara. Promeni li mu se tada mal\u010dice polo\u017eaj, umanji\u0107e se bitno ili potpuno poništiti izgledi da pogodi planetu sedam godina docnije.<\/p>\n Guranje smrtonosne stene moglo bi da uspe ako se Apofisu, najkasnije do 2027. godine, pribli\u017ei letelica teška jednu metri\u010dku tonu!<\/p>\n "Ne mo\u017eemo da spre\u010dimo uragan, ali mo\u017eemo pad asteroida. U protivnom, skon\u010da\u0107emo kao dinosauri", zaklju\u010duje Rasel Švejkart. <\/p>\n Stanko Stojiljkovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li \u0107e asteroid Apofis 2036. uništiti ljudski rod kao što je nebeski udar prije 65 miliona godina zauvijek istrijebio dinosaure? Kolika je vjerovatno\u0107a da Zemlju zadesi "kosmi\u010dka Katrina"? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49087","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49087","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49087"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49087\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49087"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49087"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49087"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}