Koliko puta vam se dešavalo da nikako ne mo\u017eete da nau\u010dite sva pitanja za ispit u oktobarskom roku, od kojeg vam zavisi uslov? <\/p>\n
Ameri\u010dka nau\u010dnica Kornelija Bargman i njen saradni\u010dki tim došli su do zaklju\u010dka koji bi mogao kona\u010dno da pomogne svim studentima koji muku mu\u010de sa ovim problemom. <\/p>\n
Kako prenosi "Politikin zabavnik", istra\u017eivanje koje je Bargmanova radila na univerzitetu Rokfeler u Njujorku pokazalo je da je ve\u0107ini ljudi potrebno da najmanje pet puta ponove neki sadr\u017eaj kako bi on ostao u se\u0107anju. Ima, medjutim, i izuzetaka, jer je nekim ljudima dovoljno jedno iskustvo kako bi zapamtili ono što je potrebno. Ova pojava zove se „uslovljena odbojnost na ukus" i smatra se jednom od najosnovnijih i najutemeljenijih, posebno kod \u017eivotinja. <\/p>\n
Najva\u017enije otkri\u0107e do kojeg je Bargmanova u svom istra\u017eivanju došla je da su za pam\u0107enje neke \u010dinjenice potrebna dva neurona, odnosno dve nervne \u0107elije. Jedna \u0107e poslu\u017eiti kao prijemnik za prihvatanje nadra\u017eaja i druga povezana za neki miši\u0107 koji \u0107e odreagovati na nadra\u017eaj i izazvati neku vrstu ponašanja. Tako su nau\u010dnici došli do saznanja da je za izazivanje bilo kakvog ponašanja dovoljno uspostaviti neuronsko kolo od svega 50-50 \u0107elija. <\/p>\n
Ako znamo da u našem mozgu postoje milijarde neutrona, jasno je koliko „memorijsku karticu" ima naš li\u010dni ra\u010dunar u glavi. Memorija je fizi\u010dka \u010dinjenica, stalno prilagodjavanje našeg mozga, što je dokazano na primeru crvi koja sa svoja skromna 302 neurona mo\u017ee da odredi šta jeste, a šta nije dobro za jelo. <\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i pomenutom istra\u017eivanju nau\u010dnici su takodje otkrili da belan\u010devina statmin igra odlu\u010duju\u0107u ulogu kod urodjenog i ste\u010denog straha. \u017divotinje koje nemaju gen za izdavanje naredjenja za proizvodnju statmina, mnogo su hrabrije i kao da ne prime\u0107uju opasnost. Urodjeni strah predstavlja borbu za opstanak, ali ako se tome pridru\u017ei i neka dodatna pretnja, kao što je elektri\u010dni udar ili prodoran zvuk, to onda postaje ste\u010deni, nau\u010deni strah. <\/p>\n
Ovo istra\u017eivanje bi\u010de nastavljeno i na višem nivou, gde postoji mogu\u0107nost za otkri\u0107em ne\u010dega što predstavlja samu suštinu neurologije – razumevanje naše svesti. Naime, krajem 20. veka nema\u010dki neurolog Hans Kornuber pokušao je nešto sli\u010dno. Okupio je grupu dobrovoljaca od kojih je tra\u017eio da pomere prst desne ruke i pritom je merio elektri\u010dnu aktivnost mozga u trenutku svesnog pokreta prsta. <\/p>\n
Pre svakog pokreta, uredjaj je bele\u017eio jedan mali „blip", odnosno bljesak slobodne volje. Taj „blip" Kornuber je nazvao „potencijalom spremnosti" i utvrdio da se on javlja sekund pre voljnog pokreta! Sa druge strane, ameri\u010dki nau\u010dnik Bend\u017eamin Libet uradio je sli\u010dno istra\u017eivanje u kojem je došao da zaklju\u010dka da se potencijal spremnosti javlja 200 mili-sekundi pre nego što osoba odlu\u010di da pomeri prst. <\/p>\n
Ova dva razli\u010dita rezultata uzbudila su duhove medju nau\u010dnicima i postavila pitanje da li su naši postupci i odluke unapred odredjene? Odgovor na ova uznemiruju\u0107a pitanja mora\u0107emo još da sa\u010dekamo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koliko puta vam se dešavalo da nikako ne mo\u017eete da nau\u010dite sva pitanja za ispit u oktobarskom roku, od kojeg vam zavisi uslov? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49081","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49081","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49081"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49081\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49081"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49081"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49081"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}