Mo\u017ee li \u010dove\u010danstvo pre\u017eiveti u\u017earenu smrt Zemlje? Ho\u0107e li ikakav \u017eivot opstati u sveobuhvatnoj pustoši mra\u010dnog doba? Da li \u0107e i sama vaseljena netragom nestati?<\/p>\n
<\/p>\n
Pitalice-nedoumice se re\u0111aju u nedogled. Zaustavimo se i po\u0111imo na nedo\u017eivljeno putovanje. Prepustimo se da nas svojim znanjem i uobraziljom vode dvojica vrsnih pripoveda\u010da Fred Adams i Greg Lohlin, koji su u knjizi od koje zastaje dah, „Pet doba svemira" (na srpskom u izdanju „Informatike" iz Beograda), do\u010darali najdalju budu\u0107nost ili lice ve\u010dnosti. Proveli su nas kroz nezamislivo dugo trajanje: od trena u kojem se, pre 13 milijardi i 700 miliona godina, za\u010deo kosmos do samog kraja postojanja, a to se ispisuje brojem sa sto nula iza jedinice.<\/p>\n
Zapo\u010delo je „velikim praskom", završi\u0107e se „ve\u010dnom smr\u0107u". Nezaustavljivo širenje prostora-vremena, od nastanka do nestanka, ameri\u010dki fizi\u010dari su razdelili na pet velikih doba: praiskonsko, zvezdano, „crnih rupa", degenerativno i mra\u010dno. Prvo okon\u010dava prevlast gustine energije materije nad gustinom energije zra\u010denja, drugo, iš\u010deznu\u0107e zvezda i galaksija, tre\u0107e, opstanak retkih sme\u0111ih i belih patuljaka (zvezde), neutronskih zvezda i „crnih rupa", \u010detvrto, raspad protona i isparenje najve\u0107ih „crnih rupa" i, peto, preostajanje samo \u010detiri vrste \u010destica – fotona ogromnih talasnih du\u017eina, neutrona, elektrona i pozitrona.<\/p>\n
Velika praznina<\/p>\n
I upu\u0107enima i neupu\u0107enima je teško da shvate svekoliku prazninu: obi\u010dna galaksija popunjava jedva milioniti deo zapremine prostranstva u kojem se nalazi! Ukoliko bismo se otisnuli ka slu\u010dajno odabranoj ta\u010dki, verovatno\u0107a da se zaustavimo u nekom skupu razbacanih zvezda iznosi jedan prema milion!<\/p>\n
Koliko su razbacane, toliko su – prazne: iako ima na milijarde galaksija, izgledi da nabasate na zvezdu zanemarljivo su mali i iskazuju se srazmerom jedan prema milijardu! Prostor izme\u0111u zvezda ispunjen je gasom neujedna\u010dene gustine (i temperature), s jednom \u010desticom (proton) u kubnom santimetru.<\/p>\n
Dve sile, privla\u010denje (gravitacija) i neure\u0111enost (entropija), od prvog \u010daska jedna drugu potiskuju i istiskuju; na beskrajno dugo vreme – prema drugom zakonu termodinamike – nadvlada\u0107e druga.<\/p>\n
Svemir je, dakle, nastao u strahotnoj eksploziji („veliki prasak") i nastavio da se nadima poput balona koji duvate – isprva nezamislivom brzinom, kasnije nešto sporije. U si\u0107ušnom deli\u0107u sekunde širenja br\u017eeg od svetlosti narastao je milion biliona biliona puta (1030), verovatno i više. Danas vidljivi (sa oko hiljadu milijardi milijardi zvezda) s kraja na kraj se prote\u017ee 1028 santimetara. I sastoji se od deset do sto milijardi galaksija, koliko ima zvezda u jednoj ve\u0107oj galaksiji (Mle\u010dni put je blizu drugom iznosu).<\/p>\n
Vaseljena je, grubo re\u010deno, satkana od viška materije – 1078 protona i neutrona, sa zanemarljivim primesama antiprotona i drugih \u010destica antimaterije koja je iš\u010dezla u poništavanju s preteklom suparnicom (anihilacija) u najranijim trenucima. I samu materiju, na\u017ealost, \u010deka ista sudbina, ali \u0107e raspadanje i te kako dugo potrajati.<\/p>\n
Uo\u010deno je da u svekolikom beskraju (svemir nema ivicu ili se za tako nešto ne zna) postoji tamna (nevidljiva) materija koja – kako se pretpostavlja – prili\u010dno usporava da galaksije i galakti\u010dka jata jedni od drugih veoma brzo uteknu. Što su prostranstva ve\u0107a, tamna materija više deluje. Sa starenjem kosmosa ova neuhvatljiva materija sti\u010de klju\u010dnu ulogu, kao što sada na ve\u0107im prostranstvima ja\u010de deluje. U veoma dalekoj budu\u0107nosti pretvori\u0107e se u glavni izvor energije.<\/p>\n
Kona\u010dna tama<\/p>\n
Prelaze\u0107i iz zvezdanog u propadaju\u0107e (degenerativno) doba sadašnja galakti\u010dna jata pretvara\u0107e se u velike ili metagalaksije. Stopi\u0107e se cela grupa obli\u017enjih, uklju\u010duju\u0107i našu i Andromedu, koje jedna drugoj hrle u zagrljaj. S druge strane, iz umiru\u0107ih izbaciva\u0107e se sve \u010deš\u0107e u me\u0111ugalakti\u010dki prostor zvezde s najviše energije, i to brzinom od 300 kilometara u sekundi. Galaksije \u0107e se sa\u017eimati, sudari umno\u017eavati, a broj proteranih zvezda uve\u0107avati. Za 1019 do 1020 godina preostale zvezde, mo\u017eda jedan odsto, proguta\u0107e „crna rupa" u samom središtu galaksije.<\/p>\n
Iz osiromašenih me\u0111uzvezdanih oblaka za sto biliona godina iscedi\u0107e se poslednje zvezdano pokolenje. Krajnji ishod: gomila zvezdanih ostataka u vidu sme\u0111ih patuljaka, belih patuljaka, neutronskih zvezda i „crnih rupa".<\/p>\n
Do po\u010detka doba „crnih rupa" sve \u0107e, osim najve\u0107ih, osloba\u0111ati energiju i gubiti masu. Kada izgubi 95 posto, površina \u0107e se u\u017eariti kao Sunce, a ona \u0107e opstati još 1032 godina. Trostruko du\u017ee od dosadašnjeg veka vaseljene. U poslednjoj sekundi dogodi\u0107e se eksplozija milijardu puta sna\u017enija od atomske bombe ba\u010dene na Hirošimu. I dok se potonje \u010destice visoke energije budu udaljavale brzinom svetlosti, na svemir \u0107e se spustiti kona\u010dna tama.<\/p>\n
Posle rastakanja veli\u010danstvene zvezdane mašinerije, vaseljena \u0107e drasti\u010dno usporiti, ali nikada posustati. Da li bi takva mogla ve\u010dito da traje? Fizi\u010dar Pol Dejvis kona\u010dni rasplet naziva – ve\u010dna smrt.<\/p>\n
Šta \u0107e se dogoditi s \u010dove\u010danstvom?<\/p>\n
Ima nekoliko izlaza koji danas sli\u010de nau\u010dnofantasti\u010dnim kazivanjima. Ne nastrada li u sudaru sa zalutalim asteroidom ili kometom, za dve milijarde godina \u017eivot na Zemlji uništi\u0107e neizbe\u017ena „staklena bašta". Kako da se to izbegne? Ako zaluta neka zvezda dovoljno blizu i odvu\u010de našu planetu, ali tada \u0107emo se suo\u010diti s ledenom budu\u0107noš\u0107u. Verovatno\u0107a: jedan prema 100.000. Ukoliko ona uleti u putanju oko zvezde uljeza, \u017eivot mo\u017ee potrajati bilionima godina. U tom slu\u010daju ni narastaju\u0107e Sunce, koje \u0107e joj za šest milijardi godina spr\u017eiti lice, ne\u0107e nauditi \u010dovekovim potomcima. I ostaje preseljenje na planetu oko neke dalje zvezde.<\/p>\n
Nije sve izgubljeno ni kasnije: oko starih belih patuljaka \u017eivot mo\u017ee da opstane 1020 godina, što je sto milijardi puta du\u017ee od razdoblja koje je bilo potrebno da se razvije na Zemlji.<\/p>\n
A mo\u017eemo li nad\u017eiveti zvezde? Futuristi nagoveš\u0107uju da \u0107e veoma napredna civilizacija biti kadra da bitno uti\u010de na postoje\u0107u ili da stvori novu vaseljenu. <\/p>\n
Stanko Stojiljkovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mo\u017ee li \u010dove\u010danstvo pre\u017eiveti u\u017earenu smrt Zemlje? Ho\u0107e li ikakav \u017eivot opstati u sveobuhvatnoj pustoši mra\u010dnog doba? Da li \u0107e i sama vaseljena netragom nestati?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49074","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49074","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49074"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49074\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49074"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49074"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49074"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}