U staroj Gr\u010dkoj, osim rijetkih prirodnih plavuša, \u017eene su naj\u010deš\u0107e bojile kosu mješavinom polena i mljevenih latica šafrana, a zatim bi sjedjele na suncu dok ne bi postigle odgovaraju\u0107u nijansu plave boje.<\/p>\n
Grci i Rimljani predstavnici su mediteranskog tipa koji se odlikuje tamnom kosom i o\u010dima i maslinastim tenom, ali u anti\u010dko doba ideal ljepote bio je sasvim druga\u010diji. Za njih je to bila svetla kosa koja je ukazivala na ono što je bilo najdragocenije u njihovoj kulturi – mladost i lepotu. <\/p>\n
Poznato je da se mnoga deca radjaju sa svetlom, gotovo plavom kosom koja ne tamni sve dok ne udju u pubertet. Otud je plava kosa simbol mladosti.<\/p>\n
S obzirom na to da su skulpture Afrodite uvek bile prikazane sa zlatnom kosom, \u010duvena pesnikinja Sapfo zaklju\u010dila je da je ova boja koriš\u0107ena zbog otpornosti i trajnosti ovog plemenitog metala. Zato se zlatna boja vezuje za postojanost, dugove\u010dnost i besmrtnost, pa su je vladari tokom istorije \u010desto koristili za svoje krune i perike.<\/p>\n
U staroj Gr\u010dkoj, osim retkih prirodnih plavuša, \u017eene su naj\u010deš\u0107e bojile kosu mešavinom polena i mlevenih latica šafrana, a zatim bi sedele na suncu dok ne bi postigle odgovaraju\u0107u nijansu plave boje.<\/p>\n
Rimljanke su vodile pravu bitku da bi o\u010duvale naklonost svojih mu\u017eeva koji su ludovali za germanskim robinjama plave kose. One su za izbeljivanje kose koristile mešavinu esencija raznih biljaka, pepela i ustajalog vina, zbog \u010dega se \u010desto dešavalo da ostanu bez kose. Tako su po\u010dele da se nose i prve perike, naravno, od plavih vlasi.<\/p>\n
\u010cak su i vladari, Neron i Komod na primer, imali plave perike koje su posipali zlatnim prahom, ali iz druga\u010dijih razloga: oni su hteli da budu bogovi, a bogovi su imali – zlatnu kosu.<\/p>\n
Tokom srednjeg veka crkva je imala veliku mo\u0107, a plava, naga Venera poistove\u0107ena je s dvema hriš\u0107anskim grešnicama, Evom i Marijom Magdalenom, koje su zamenile paganske boginje i preuzele sav teret njihovog greha. U to vreme sveti Bernandin propovedao je da je plava kosa odlika grešnog \u010doveka.<\/p>\n
Istovremeno s tim stavom crkve, razvijao se još jedan, kroz lik i delo druge svetiteljke, svete Bri\u017eite, koja je bila poznata po svojim vizijama u kojima joj se javljala Bogorodica kao lepa mlada \u017eena duge plave, sjajne kose koja joj je padala na ramena.Njene propovedi ostavile su traga u delima umetnika koji po\u010dinju svoje heroine da slikaju sa plavom kosom, a svest o plavušama po\u010dinje da se menja. <\/p>\n
Po\u010dinje era u kojoj svetla kosa ozna\u010dava ujedno osobu dobrog srca i \u010dasnih namera.<\/p>\n
Postepeno i crkva po\u010dinje da prikazuje Bogorodicu kao \u017eenu zlatne kose okru\u017eenu andjelima koji su takodje plavokosi, zbog toga što se smatralo da su deca bezgrešna i bespolna , kao i Bogorodica. \u010cesto je zlatna boja na staklu ili freskama zaista i pozla\u0107ivana, a slikana je na na\u010din koji je stvarao privid prirodnog svetla.<\/p>\n
Mit o plavušama prohujao je od srednjeg veka preko renesanse i zatekao moderno doba sasvim nespremno. Pitanje je ostalo i dalje nerešeno – svetice ili bludnice?<\/p>\n
Po\u010detkom 20. veka bilo je opasno \u017eeleti plavu kosu. Tada se jaljaju prve boje za vešta\u010dko izbeljivanje kose, koje su \u010desto izazivale opadanje kose, ili, u nešto bla\u017eoj varijanti, opekotine na ko\u017ei glave.<\/p>\n
Drugi svetski rat donosi ideal plavuše – od izbeljenih zavodnica kakve su bile D\u017ein Harlou i Me Vest, do dobrodušnih miljenica publike kao što su Širli Templ i Beti Grejbl.<\/p>\n
Za stvaranje mita o plavušama zaslu\u017ean je bio i Volt Dizni, \u010diji su dobri likovi uvek i lepi, i obrnuto, zli likovi uvek su ru\u017eni. Njegove junakinje su na pragu devojaštva, krupnih o\u010diju, dobro\u0107udne i krotke, i uglavnom imaju dugu svetlu kosu, a nevolje rešavaju ili magijom ili uz pomo\u0107 nekog muškarca.<\/p>\n
Ova "sigurna formula" mo\u017eda je doprinela stvaranju mita o "glupim plavušama", kojima uvek treba neko da se brine o njima, da bi one mogle da budu bezbri\u017ene i ljupke.<\/p>\n
Gotovo sve \u017eene ‘50. godina \u017eelele su da budu plavuše kao Merilin Monro. Iz ovoga sledi da se zamisao o "glupoj plavuši" pojavila s Merilin, iako ona nije bila baš tako naivna – ona je bila jedina glumica tih godina koja je u ugovoru imala posebnu stavku kojom joj je bio zagarantovan procenat od zarade filma. Ipak, neke od \u010duvenih plavuša tog doba svesno su be\u017eale pod okrilje mita – D\u017eejn Mensfild imala je nekoliko dobro \u010duvanih tajni, medju kojima su i završen fakultet i natprose\u010dan IQ. <\/p>\n
Uloga plavuše na filmu i televiziji se menjala od aseksualnih junakinja kakve su bile Debi Rejnolds i Doris Dej ‘50. i ‘60. godina, preko Fare Fosit, tipi\u010dne predstavnice kalifornijske plavuše ‘70. i ‘80. godina, koja je bila prete\u010da popularne Barbike, plava, savršenih proporcija i, naravno, prelepa.<\/p>\n
U skladu sa uobi\u010dajenom predstavom o plavušama, kompanija "Matel" je 1992. godine tr\u017eištu ponudila Barbiku koja je izgovarala fraze kao što su "Volim da kupujem!" i "Matematika je baš teška!".<\/p>\n
Bilo kako bilo, svako vreme stvara sopstvene predrasude. Dvadeset prvi vek je tek po\u010deo, ali je ve\u0107 uo\u010dljivo da se stereotipi koje name\u0107u reklame i televizija lakše razotkrivaju, jer potroša\u010di više nisu masa, ve\u0107 pojedinci.<\/p>\n
Medjutim, i dalje ostaje otvoreno pitanje na koje \u0107e mo\u017eda neke budu\u0107e generacije dati odgovor: plavuše – andjeli ili djavoli?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U staroj Gr\u010dkoj, osim rijetkih prirodnih plavuša, \u017eene su naj\u010deš\u0107e bojile kosu mješavinom polena i mljevenih latica šafrana, a zatim bi sjedjele na suncu dok ne bi postigle odgovaraju\u0107u nijansu plave boje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49063","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49063","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49063"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49063\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49063"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49063"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49063"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}