Na Marsu mo\u017eda postoje \u017eivi organizmi koji su se prilagodili izuzetno teškim uslovima na ovoj planeti, ali ih dosadašnja ispitivanja nisu otkrila jer su nau\u010dnici tra\u017eili obilike poput onih koji postoje na Zemlji, ka\u017eu ameri\u010dki nau\u010dnici.<\/p>\n
Dve svemirske istra\u017eiva\u010dke sonde, koje su poslate na Mars pre 30 godina mo\u017eda su naišle na vanzemaljske mikrobe i mo\u017eda su ih nehotice i ubile, izjavio je ameri\u010dki nau\u010dnik Dirk Šulc Maku\u010d, profesor geologije na Dr\u017eavnom univerzitetu u Vašingtonu.<\/p>\n
On je, predstavljaju\u0107i svoj rad na nedavnom sastanku Ameri\u010dkog astronomskog društva u Sijetlu, u dr\u017eavi Vašington, izneo pretpostavku da su istra\u017eiva\u010dke sonde "Viking", iz 1976-77. godine, mo\u017eda tra\u017eile pogrešnu vrstu \u017eivota tako da je nisu ni prepoznale, preneo je Asošijeted pres.<\/p>\n
Taj novi izveštaj, zasnovan na širem vidjenju uslova u kojima mo\u017ee da se razvije \u017eivot na Marsu, mo\u017eda \u0107e navesti NASU da tra\u017ei druga\u010diju vrstu \u017eivota na popularnoj "Crvenoj planeti", posebno kada se imaju u vidu pripreme da na tu planetu uskoro bude poslat novi svemirski brod.<\/p>\n
Prošlog meseca nau\u010dnici su uzbudjeno saopštili da nove fotografije Marsa pokazuju geološke promene koje nagoveštavaju da tamo povremeno ima vode – što je dosada najjasniji znak da bi Mars mogao biti povoljna sredina za razvoj \u017eivota.<\/p>\n
U periodu sedamdesetih godina, svemirske sonde "Viking" nisu našle nikakve znake \u017eivota. Medjutim, tra\u017eile su \u017eive organizme, poput onih na Zemlji, kod kojih se \u0107elijska te\u010dnost sastoji od slane vode. Ali, imaju\u0107i u vidu hladne i suve uslove \u017eivota na Marsu, takav oblik \u017eivota je mogao evoluirati u oblik kod koga bi se \u0107elijska te\u010dnost zasnivala na mešavini vode i hidrogen-peroksida, smatra autor najnovijih istra\u017eivanja.<\/p>\n
Mešavnina vode i hidrogen-peroksida ostaje te\u010dna i na veoma niskim temperaturama (55,56 stepeni Celzijusa), ne uništava \u0107elije kada se zamrzne i mo\u017ee da izvu\u010de male koli\u010dine vodene pare iz vazduha.<\/p>\n
Svemirske letilice iz sedamdesetih godina prošlog veka ne bi primetile vanzemaljski \u017eivot zasnovan na hidrogen-peroksidu ve\u0107 bi ga uništile tako što bi ili pregrejale ili udavile mikrobe, izjavio je Šulc Maku\u010d.
U jednom odvojenom eksperimentu, tle sa Marsa je zagrejano da se vidi šta bi se dogodilo, ali to je verovatno spr\u017eilo mikrobe sa "Crvene planete", dodao je on.<\/p>\n
I na Zemlji su nau\u010dnici u skorije vreme našli \u017eive organizme u uslovima za koje su nekad verovali da su previše teški, kao što su jedna ultra-kisela reka u Španiji ili ledom pokrivena jezera na Antarktiku.<\/p>\n
Šulc-Maku\u010deva istra\u017eivanja poklapaju se sa istra\u017eivanjima u Nacionalnom istra\u017eiva\u010dkom savetu koji je u nau\u010dnim krugovima poznat po šaljivom nadimku kao "Komitet za \u010dudne \u017eive organizme". U tom institutu strahuje da su nau\u010dnici previše okrenuti onome što je uobi\u010dajeno na Zemlji kada prou\u010davaju vanzemaljski \u017eivot.<\/p>\n
Problem nau\u010dnika je u tome što uvek nadju ono što tra\u017ee, smatra profesor za geonauku univerziteta Pen.<\/p>\n
NASA za leto priprema novu misiju. Re\u010d je o letilici "Feniks" koja \u0107e, po svoj prilici, testirati novu teoriju o \u017eivotu na Marsu, preneo je AP.<\/p>\n
Medjutim, nau\u010dnici moraju da nadju na\u010din da to u\u010dine koriste\u0107i postoje\u0107e nau\u010dne instrumente na brodu, izjavio je Kris Mekje, astrobiolog i ko-istra\u017eitelj u okviru "Feniksa" .<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na Marsu mo\u017eda postoje \u017eivi organizmi koji su se prilagodili izuzetno teškim uslovima na ovoj planeti, ali ih dosadašnja ispitivanja nisu otkrila jer su nau\u010dnici tra\u017eili obilike poput onih koji postoje na Zemlji, ka\u017eu ameri\u010dki nau\u010dnici.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49051","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49051","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49051"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49051\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}