Iako smo u naslednom smislu 99,5 odsto istovetni, i hiljadama godina \u017eiveli jedni pored drugih, nismo se ukrštali.<\/p>\n
Nema uverljivih dokaza da su se naši prapreci i neandertalci ukrštali, iako su u naslednom smislu, \u010dak, 99,5 odsto istovetni i hiljadama godina su \u017eiveli jedni pokraj drugih! <\/p>\n
Naprotiv, posle delimi\u010dnog \u010ditanja „naslednog otiska" jedne od najstarijih vrsta ljudskih bi\u0107a (hominidi) ispostavilo se da se nisu mešali, kao što se dugo pretpostavljalo. Od svojih najsrodnijih (evolucionih) prete\u010da današnji \u010dovek se razdvojio pre, otprilike, 400 hiljada godina, a i jedni i drugi su se od zajedni\u010dkog odvojili 700 hiljada godina ranije. <\/p>\n
Dve nau\u010dni\u010dke dru\u017eine – jedna iz SAD, druga iz Nema\u010dke – obelodanile su to, upravo, posle razvrstavanja deli\u0107a baznih parova ili nukleotida (\u010detiri slova – A, T, G i C – kojima je ispisana zbirka gena-genom) od tri milijarde i 300 miliona gena neandertalca, izva\u0111enih iz 38.000 godina stare butne kosti, prona\u0111ene u pe\u0107ini Vindija u Hrvatskoj pre 26 leta. Prvi su pro\u010ditali 65.000 „naslednih slova", drugi milion.<\/p>\n
Imali ve\u0107i mozak<\/p>\n
I na osnovu toga su zaklju\u010dili da se dve vrste hominida nisu ukrštale, mada se takav ishod sasvim ne isklju\u010duje. Uostalom, nekoliko dana ranije grupa antropologa je ustanovila da je najmanje jedan gen presko\u010dio genetski jaz koji iz razdvaja, i to za mikrocefalin, a veruje se da on usmerava razvi\u0107e mozga.<\/p>\n
Neandertalci (Homo neanderthalensis) su imali ve\u0107i mozak, ali su ih prvi ljudi (Homo sapiens), od kojih mi poti\u010demo, u evolucionom nadigravanju nadmudrili, mo\u017eda i do poslednjeg istrebili.<\/p>\n
U raširenim opisima hominidi nazvani prema prvom nalazištu u dolini Neander (Nema\u010dka), pre veka i po, više su li\u010dili na \u017eivotinje nego na \u010dovekove daleke ro\u0111ake. Vade\u0107i kre\u010dni kamen u jednom kamenolomu, kopa\u010di su naišli na mnoštvo kostiju, za koje su pomislili da su preostale od izumrlih medveda. Do danas su prona\u0111eni ostaci 400 neandertalaca, od ju\u017ene Engleske do Bliskog istoka.<\/p>\n
Prou\u010davanje anatomskih odlika potvrdilo je da su se odlikovali izba\u010denom gornjom vilicom i zubima, da su zbog nešto ve\u0107eg mozga imali ispup\u010denje na potiljku, da su bili veoma miši\u0107avi i krupnih kostiju i, verovatno, dobro prilago\u0111eni ledenom dobu. Slu\u017eili su se kamenim alatkama, izra\u0111ivali ukrase, sahranjivali mrtve, zbrinjavali bolesne, verovatno pevušili, verovatno umeli i da govore.<\/p>\n
Najnovija saznanja, objavljena uporedo u dva vode\u0107a svetska \u010dasopisa – „Nauka" (Science) i „Priroda" (Nature) – pokazuju da su se od razumnog \u010doveka (Homo sapiens) razlikovali jedva u tri miliona baznih parova, a to je oko pola posto!<\/p>\n
Nasledna zbirka (genom) šimpanze, najbli\u017eeg pre\u017eivelog srodnika, ne poklapa se s našom u 30 do 50 miliona nukleotida.<\/p>\n
Besmrtni podaci<\/p>\n
Najve\u0107e iskušenje za prou\u010davaoce je izdvajanje uzoraka kostiju koji se nakon tolikog vremena nisu rasto\u010dili pod uticajem hemijskih procesa, a nisu zaga\u0111eni mikroorganizmima, ni višekratnim premetanjem kroz ruke svakojakih ispitiva\u010da. Sre\u0107a im se osmehnula, jer su delovi bedrenja\u010de na koje je, nekoliko godina tragaju\u0107i po Evropi, naišao u Zagrebu Svante Pabo, iz Instituta za evolucionu antropologiju „Maks Plank", bili maltene netaknuti. Neko ih je, jednostavno, zaklju\u010dao u veliku kutiju. Postojala je, dakle, mala verovatno\u0107a da su se zalepili ostaci ljudske DNK, što se ispostavilo ta\u010dnim.<\/p>\n
Doti\u010dni paleogeneti\u010dar je 1997. zapo\u010deo temeljno izu\u010davanje sa idejom-vodiljom da su neandertalci u srodstvu s nama, ali nikako naši prethodnici. Zasnivaju\u0107i svoje istra\u017eivanje na mitohondrijskoj DNK, naslednoj tvari izvan \u0107elijskog jedra, pretpostavio je da su se dve vrste hominida razišle pre pola miliona godina. (Mitohondrije su organele koje \u0107eliju opskrbljuju energijom.) Iako mitohondrijske DNK du\u017ee potraju, DNK iz jedra \u010duva kudikamo više naslednih \u010dinjenica, gotovo sve gene jednog bi\u0107a.<\/p>\n
Lakonski kazano: svi biološki podaci su postali besmrtni.<\/p>\n
U Nacionalnoj laboratoriji „Lorens Berkli" (SAD) osmislili su tzv. metagenomski postupak koji se, u najkra\u0107em, sastoji od kloniranja (umno\u017eavanja) DNK u mikrobima, što je znatno ubrzalo \u010ditanje. I tako su saznali da su neandertalci i prete\u010de današnjih ljudi imali zajedni\u010dkog pretka pre 700.000 godina, a da su se zauvek zaputili dvema evolucionim stazama pre 400.000 godina.<\/p>\n
Prvi su netragom nestali pre 30.000-40.000 godina, nau\u010dnicima preostaje da odgonetnu zašto i kako. Poslednji put su nastanjivali pojedine krajeve Iberijskog poluostrva, a veruje se da su ih razumni ljudi potpuno potisnuli.<\/p>\n
Nau\u010dnici su, naravno, zavirili tek u deli\u0107 „naslednog otiska" neandertalaca, za \u010dije \u0107e potanko iš\u010ditavanje utrošiti još dve godine. I kakve to veze sada ima s nama? Kada se bude do tan\u010dina znalo biološko ustrojstvo tih pradavnih srodnika, otvori\u0107e se širom vrata da se izu\u010de sve promene koje su zadesile današnju ljudsku vrstu. Istra\u017eiva\u010di \u0107e zaviriti u svojevrsni „biološki vremeplov", šest miliona godina u prošlost, i kao na dlanu videti koje smo gene, od koga i kada nasledili. <\/p>\n
Stanko Stojiljkovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako smo u naslednom smislu 99,5 odsto istovetni, i hiljadama godina \u017eiveli jedni pored drugih, nismo se ukrštali.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49012","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49012","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49012"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49012\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49012"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49012"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49012"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}