Tim nau\u010dnika na Nordvestern univerzitetu radi na proizvodnji nove generacije "pametnih" tkanina, oblo\u017eenih senzorima, koji bi mogli da poslu\u017ee osobama s posebnim potrebama.<\/p>\n
Ovaj sistem je u još uvek u eksperimentalnoj fazi, ali se njegovi izumitelji nadaju da \u0107e im pomo\u0107i da uz pomo\u0107 senzora identifikuju idealni niz pokreta koji su neophodni svakom pojedincu da bi uspešno davao komande svojim pomagalima.<\/p>\n
Osobe sa ošte\u0107enjima ki\u010dme \u010desto gube kontrolu nad svojim rukama, ali mogu da pokre\u0107u ramena ili grudi. Ali takvi ljudi imaju ograni\u010dene opcije u izboru sprava koje \u0107e im pomo\u0107i da pokre\u0107u invalidska kolica ili kompjutere. Mogu da iskoriste duvanje ili srkutanje da pomo\u0107u toga pokrenu odgovaraju\u0107e komande, ili prekida\u010d na zadnjem delu kolica koji registruje pokrete glave, od kojih svaki mo\u017ee da zna\u010di odre\u0111enu vrstu naloga. Pošto su ti pokreti ograni\u010deni, mašine i pomagala moraju se prilago\u0111avati svakom pacijentu. Na primer, ako je njegova leva strana pokretljivija, mašina ili kolica moraju da imaju inteligentni interfejs koji \u0107e to da zapazi i iskoristi u cilju bolje interakcije sa pacijentom.<\/p>\n
Da bi se to postiglo, koristi se tkanina sa utkanim senzorima. Ova ode\u0107a ima naštampanih preko pedeset piezo-otpornih senzora napravljenih na Unvierzitetu u Pizi. Oni su napravljeni od elektroaktivnih polimera koji menjaju volta\u017eu u zavisnosti od ugla pod kojim se šire. Ovi senzori otkrivaju najneznatnije pokrete gornjeg dela tela i ruku.<\/p>\n
Koncept umnogome podse\u0107a na snopove senzora koje animatori koriste da bi pokrete iz stvarnog \u017eivota pretvorili u animaciju, ure\u0111aj sa jedeinstvenom komponentom za analizu. Taj sistem sastoji se od specifi\u010dnih statisti\u010dkih algoritama koji analiziraju signale dobijene od svakog senzora ponaosob, da bi se otkrili specifi\u010dni pokreti koji odgovaraju nekom pojedincu. Taj algoritam tako\u0111e odre\u0111uje maksimalni broj razvijenih pokreta koje neka osoba mo\u017ee da u\u010dini, i time odre\u0111uje broj komandi koje isti pojedinac mo\u017ee da koristi. Da bi se ure\u0111aj uigrao, istra\u017eiva\u010di nala\u017eu korisnicima da se prirodno kre\u0107u, a onda ure\u0111aj selektuje specifi\u010dne pokrete koji se mogu koristiti za kontrolu brzine, ubrzanja ili pravca kretanja invalidskih kolica. Treniranje u virtuelnoj stvarnosti poma\u017ee pacijentu da uve\u017eba i podesi one pokrete koje je kadar da izvodi, na osnovu feedback-a, kako bi njima izazivao odgovaraju\u0107e po\u017eeljne reakcije invalidskih kolica ili drugih pametnih pomo\u0107nih sprava.<\/p>\n
Senzorska ode\u0107a ve\u0107 je testirana na pacijentima koji su u virtuelnom okru\u017eenju uspevali pomo\u0107u nje da uspešno komanduju. Uskoro \u0107e biti obavljeni testovi i sa pacijentima koji su pretrpeli znatno te\u017ea motorna ošte\u0107enja.<\/p>\n
Najzad, cilj \u010ditavog projekta je ne samo da se omogu\u0107i bolja pokretljivost i komande poluoduzetim pacijentima ve\u0107 i da se njihove sposobnosti pokretanja poprave. Osim ovog, a od senzorske tkanine o\u010dekuje se da pomogne u oporavku motorike i kod ozbiljnih ozleda mozga, tako što \u0107e se zahvaljuju\u0107i ve\u017ebama razvijati centri u neošte\u0107enom regionu mozga, umest o onih koji su disfunkcionalni.<\/p>\n
Osim invalidskih kolica, pokretljivi senzori mogli bi da se koriste i za upravljanje raznim drugim ure\u0111ajima i mašinama, recimo TV, zatim za igranje igrica i sl.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tim nau\u010dnika na Nordvestern univerzitetu radi na proizvodnji nove generacije "pametnih" tkanina, oblo\u017eenih senzorima, koji bi mogli da poslu\u017ee osobama s posebnim potrebama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49008","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49008","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49008"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49008\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49008"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49008"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49008"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}