Stru\u010dnjaci za psihosomatske poreme\u0107aje tvrde da ništa toliko ne mijenja karakteristike \u010dovjekove li\u010dnosti koliko hroni\u010dne bolesti.<\/p>\n
Psihosomatski poreme\u0107aj predstavlja poreme\u0107aj rada nekog organa pod dejstvom psihi\u010dkih \u010dinilaca. Ukoliko je taj poreme\u0107aj intenzivan i dugotrajan, mo\u017ee do\u0107i do ošte\u0107enja samog organa. Stru\u010dnjaci za psihosomatske poreme\u0107aje tvrde da ništa toliko ne menja karakteristike \u010dovekove li\u010dnosti koliko hroni\u010dne bolesti. Kako pojedine boljke uti\u010du na karakter i kako na to treba reagovati? <\/p>\n
Od bolesti bubrega do nervoze samo je jedan korak <\/em><\/p>\n Bolesti bubrega izazivaju opštu intoksifikaciju organizma. To povla\u010di za sobom neraspolo\u017eenje, pad koncentracije i umor. Takve osobe obi\u010dno tra\u017ee da ih ostavite na miru. Bubre\u017eni bolesnici teško mogu da se usredsrede na posao i nateraju sebe da rade. Javljaju se nagle promene raspolo\u017eenja, a ponekad se dešava da iznenada briznu u pla\u010d. <\/p>\n Pogoršanje bubre\u017enih bolesti ili hroni\u010dni pijelonefritis stvara jednu veliku nelagodnost o kojoj je pacijentu neprijatno da govori: \u010desto mora da ide u toalet. To doprinosi opštoj nervozi, a ponekad se bolesnik plaši da iza\u0111e iz ku\u0107e na du\u017ee vreme jer se plaši da ne\u0107e imati gde da ode u WC. <\/p>\n Porodica mora da ima razumevanja za takve osobe. Svaku šalu i zadirkivanje treba izbegavati. U protivnom kod pacijenta mo\u017ee da se javi takozvana nervoza bešike, to jest potreba da se ide u WC \u010dim se na\u0111e u nekoj stresnoj situaciji, ma kako bezna\u010dajnoj. <\/p>\n Sr\u010dani bolesnici ne podnose usamljenost <\/em><\/p>\n Ishemijska bolest srca, povišen pritisak i astma izazivaju veliku zabrinutost i zebnju kod pacijenata, ali i iznenadne napade besa, koji se \u010desto završavaju suzama ili klonuloš\u0107u. Za to postoji nau\u010dno objašnjenje: sve te tegobe su povezane s hipoksijom (nedostatkom kiseonika) u krvnim sudovima i tkivima mozga, a upravo to izaziva agresiju s promenama raspolo\u017eenja. <\/p>\n Takvi ljudi postaju uvredljivi, teško praštaju tu\u0111e greške i postavljaju visoke kriterijume svima oko sebe. Na \u017eivot gledaju s više pesimizma i to ne samo kada je u pitanju njihova bolest. U trenucima pogoršanja stanja, sr\u010dani bolesnici i astmati\u010dari \u017eive u iš\u010dekivanju nekakve katastrofe i uvla\u010de u to svoje mra\u010dno raspolo\u017eenje svoje bli\u017enje. <\/p>\n Osobe koje su prele\u017eale infarkt plaše se da ostanu same, a \u010desto ih mu\u010di strah da \u0107e umreti u snu. Pošto su pre\u017eiveli to strašno iskustvo i pošto su svesni da su bili na korak do onog najstrašnijeg, odjednom postaju grozni\u010davo aktivni, istovremeno po\u010dinju masu poslova, plaše se da ih ne\u0107e završiti i kao da im se \u017euri da \u017eive. Ali \u010dak i kad se odli\u010dno ose\u0107aju, progoni ih pritajeni strah od iznenadne smrti. Zato se oni \u010desto plaše da voze kola ili vode ljubav. Pri tom lekari isti\u010du da muškarci mnogo te\u017ee od \u017eena podnose takvo stanje. <\/p>\n Ko\u017ene bolesti izazivaju stidljivost<\/em><\/p>\n Osobe koje pate od hroni\u010dnih ko\u017enih bolesti kao što su psorijaza ili dermatitis neretko zapadaju u depresiju i postaju izuzetno stidljivi. Ne \u017eele da izlaze me\u0111u ljude i veoma su osetljivi na svoj fizi\u010dki izgled. Postaju nepoverljivi i zlopamtila: svaku neopreznu izjavu ili pogled do\u017eivljavaju kao uvredu. <\/p>\n Bolest \u017deluca jednako depresija<\/em> <\/p>\n Ukoliko osoba ima probleme sa \u017eelucem ili sa varenjem, \u010desto je sumnji\u010dava i uvredljiva. Uzbu\u0111uje se zbog sitnica i sve vreme osluškuje svoj organizam. Takvi ljudi su uvek neraspolo\u017eeni, a mnogi me\u0111u njima pate od depresije. Oni se ne plaše smrti, ali se plaše bola. Veoma ih poga\u0111a ako njihove tegobe ne shvatate ozbiljno. <\/p>\n Psiholozi ka\u017eu da je teško \u017eiveti s hroni\u010dnim bolesnikom. \u017divot porodice se ponekad menja iz korena. Bitno je da imate razumevanja i ne vre\u0111ate se za svaku sitnicu. Ali ne smete da idete ni u drugu krajnost i da udovoljavate svakojakim hirovima. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Stru\u010dnjaci za psihosomatske poreme\u0107aje tvrde da ništa toliko ne mijenja karakteristike \u010dovjekove li\u010dnosti koliko hroni\u010dne bolesti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49007","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49007","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49007"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49007\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49007"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49007"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49007"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}