Vidiš, trepneš i gotovo…I kada je 200 ispitanika imalo na raspolaganju više vremena, osnovna ocena nije se bitno promenila <\/p>\n
Ljudi prosu\u0111uju u magnovenju, maltene posle (jednog) treptaja oka. I samo na temelju toga zaklju\u010de da li je neko od poverenja ili nije. Sve proleti u desetinki sekunde, pokazuje najnovije istra\u017eivanje.<\/p>\n
Kao u televizijskom oglasu jedne ovdašnje banke koji, ako smo iskreni, traje malo du\u017ee – u\u0111eš, iza\u0111eš i gotovo!<\/p>\n
A \u010dovek trepne, prose\u010dno, od 10 do 15 puta svakog minuta da bi ovla\u017eio oko, i svaki treptaj potraje od 100 do 150 hiljaditih deli\u0107a sekunde (milisekundi). Za to vreme delovi mozga zadu\u017eeni za vid privremeno se – isklju\u010duju. (Ljudsko oko, procenjuje se, mo\u017ee da prosledi deset miliona bitova u sekundi!)<\/p>\n
Deo mozga koji se ponaša kao na po\u010detku naše pri\u010de naziva se – prilagodljivo nesvesno, a to nije isto što i nesvesno kod Sigmunda Frojda. "Prema novom shvatanju, prilagodljivo nesvesno je neka vrsta ogromnog ra\u010dunara koja brzo i u tišini obra\u0111uje velike koli\u010dine podataka, potrebnih da bismo opstali kao ljudska bi\u0107a", piše u svojoj knjizi "Tren" (izdava\u010d "Portatlibris") Malkolm Gledvel, prvobitno novinar za nauku u "Vašington postu", a sada pisac istra\u017eiva\u010dkih eseja u magazinu "Njujorker". (Prvom knjigom "Ta\u010dka preokreta" izbio je u sam svetski vrh naj\u010ditanijih.)<\/p>\n
Mo\u0107 pogleda<\/em><\/p>\n Poziva se na psihologa Timotija Vilsona koji ka\u017ee da ljudi neprekidno prelaze iz svesnog u nesvesno razmišljanje i obrnuto, zavisno od okolnosti. Naš um najbolje funkcioniše kada veliki deo slo\u017eenog razmišljanja prebacuje nesvesnom, kao u savremenim avionima koji su u stanju da lete pomo\u0107u automatskog pilota, s najmanjim ili nikakvim u\u010deš\u0107em pilota u ljudskom obli\u010dju.<\/p>\n Svaki put kada nekog upoznamo ili moramo o\u010das da shvatimo novonastalo stanje, mi se\u010demo na "tanke kriške". Nije to nikakav osobit dar, svojstven je svim ljudima. U vojsci su najbolji generali koji imaju "mo\u0107 pogleda" – sposobnost da odmah vide i razumeju bojno polje.<\/p>\n Svojevremeno je poznati ameri\u010dki neurolog Antonio Damazio prou\u010davao šta se dešava kada se preveliki deo razmišljanja odvija iza "zatvorenih vrata", što je odlika trenutnih sudova. Ventromedijalni deo mozga ima klju\u010dnu ulogu u odlu\u010divanju, on razra\u0111uje mogu\u0107nosti i odnose, razvrstava \u010dinjenice iz spoljnjeg sveta, obele\u017eava va\u017ene koje iziskuju da im se smesta pokloni pa\u017enja.<\/p>\n Svi lako i automatski \u010ditamo tu\u0111e misli, zato što se o\u010ditavaju na licu, veoma bogatom izvoru saznanja u vezi sa ljudskim ose\u0107anjima. Ali, kada je razum suo\u010den sa \u017eivotnom opasnoš\u0107u, naglo se smanjuje koli\u010dina i opseg podataka kojima se bavimo. Kao u narodnoj izreci: "Pas koji juri ne zastaje da \u010deše buve!". Uzbu\u0111enje nas ostavlja slepog uma.<\/p>\n Ne zna se pouzdano odakle dolaze prvi utisci, zato nismo uvek svesni koliko su pouzdani.<\/p>\n Nervni titraj<\/em><\/p>\n Nedavno su istra\u017eiva\u010di na Prinston univerzitetu (SAD) snimili oko 200 ispitanika: jedne sekund, druge deli\u0107 sekunda. I potom su ih pitali da procene svako lice i objasne koliko su ube\u0111eni u svoje zaklju\u010dke. Šta se pokazalo?<\/p>\n I kada su imali na raspolaganju više vremena, osnovna ocena nije se bitno promenila. Sli\u010dno ispitivanje u prošlosti pokazalo je da je prosu\u0111ivanje na tren uobi\u010dajena pojava.<\/p>\n Veza izme\u0111u crta ne\u010dijeg lika i odlika li\u010dnosti mo\u017ee da bude, u najboljem slu\u010daju, veoma slabašna, ali to ne\u0107e spre\u010diti naše umove da druge procenjujemo na letimi\u010dan pogled. I da veoma hitro odlu\u010dimo da li ih neko ima više koje do\u017eivljavamo bitnim, kao što su ljubaznost i sposobnost, iako s doti\u010dnom osobom nismo ni re\u010d prozborili. \u010cini se da nas naše mo\u017edane veze vuku ka brzom zaklju\u010divanju, da nisu sklone razmišljanju.<\/p>\n Nau\u010dnicima nije jasno zašto ubrzano sudimo. Na snimcima mozga, me\u0111utim, pokazalo se da su u to uklju\u010dena podru\u010dja povezan sa strahom.<\/p>\n U odziv na pretnju umešana je amigdala, deo koji postoji još kod \u017eivotinja, milionima godina pre razvi\u0107a prednjeg \u010deonog mozga \u010doveka, zadu\u017eenog za razumno razmišljanje. (Amigdale su dve grupe \u017eivaca u obliku badema, smeštene duboko u srednjem slepoo\u010dnom re\u017enju.) Mi zamišljamo da \u010deš\u0107e verujemo smisaonom odgovoru, iako posmatranja ukazuju da je prosu\u0111ivanje smešteno u dubljim oblastima mozga.<\/p>\n Mo\u017eda nervni titraj, jednostavno, premosti mo\u017edanu koru. Nau\u010dnici još ne znaju koje fizi\u010dke odlike lica uti\u010du na takvo zaklju\u010divanje, ali je odranije poznato da nas privla\u010di skladan izgled i odnos pojedinih delova, što – u najkra\u0107em – nazivamo simetrijom. A šta nekog \u010doveka \u010dini sposobnim?<\/p>\n Taj odgovor bi\u0107e predmet drugog nau\u010dnog izu\u010davanja. <\/p>\n <\/p>\n Stanko Stojiljkovi\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vidiš, trepneš i gotovo…I kada je 200 ispitanika imalo na raspolaganju više vremena, osnovna ocena nije se bitno promenila <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49001","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49001","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49001"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49001\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49001"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49001"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49001"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}