Pripadnici Legije i dalje nose francuske bele vojne kape sa štitnikom i šunjaju se po d\u017eunglama i pustinjama, ali stare metode, poput zakopavanja dezertera do vrata u pesak da bi ih prepustili na milost i nemilost šakalima, više nisu u modi.<\/p>\n
Odbegle ubice, tako\u0111e, nisu više dobrodošle. Ono što je, me\u0111utim, najozbiljniji problem za tu oru\u017eanu formaciju, koja je ovekove\u010dena u filmovima i literaturi, jeste to što polako gubi zna\u010daj, piše Asošijeted pres. <\/p>\n
U kampanjama u Al\u017eiru, Vijetnamu, Madagaskaru, Tajvanu, Meksiku i drugde, legionari su \u010dinili glavnicu borbenih snaga i imali najve\u0107e gubitke. Ccak i u ratu u Bosni i Hercegovini, gde su prvi put slu\u017eili u okviru mirovnih snaga UN, legionari su \u010dinili zna\u010dajan deo francuskog kontingenta. Ali kada je Pariz nedavno odlu\u010dio da u mirovne snage UN u Libanu pošalje 2.000 francuskih vojnika, u njih je uklju\u010dio samo 200 in\u017eenjera iz Legije stranaca. <\/p>\n
Istina je da Legija, koja ima 7.770 vojnika, gubi svrhu i danas se po malo \u010demu razlikuje od francuske vojske. Francuska je pre \u010detiri godine ukinula vojnu obavezu, \u010dime je prestala potreba za Legijom stranaca kao profesinalnom formacijom koja je mogla brzo da se pošalje na udaljena poprišta sukoba. <\/p>\n
Svih 250.000 pripadnika francuskih oru\u017eanih snaga sada su profesionalci i dobrovoljci. <\/p>\n
‘Legionari su anahronizam, poslednji ostaci srednjevekovne tradicije pla\u0107enika’, ka\u017ee politi\u010dki analiti\u010dar Dominik Moazi. ‘Dok je Legija stranaca bila jedina profesionalna grupa u vojsci, njeno postojanje je imalo smisla, ali sada su u vojsci svi profesionalci’. <\/p>\n
Portparol Legije stranaca, potpukovnik Kristijan Rakl smatra, me\u0111utim, da \u0107e francuskim vlastima i dalje biti potrebna elitna jedinica za brzo reagovanje na kriznim podru\u010djima u svetu. <\/p>\n
‘Politi\u010dki, uvek \u0107e biti lakše da se pošalju stranci nego francuski vojnici na takva mesta’, ka\u017ee Rakl. <\/p>\n
Kroz istoriju, Legija stranaca je pre\u017eivela razne pretnje po svoj opstanak. Ccak je i njen osniva\u010d, francuski kralj Luj-Filip, koji je formaciju ustanovio 1831. godine, pokušao da je ugasi nekoliko godina kasnije. <\/p>\n
Najozbiljniji izazov Legija stranaca je do\u017eivela 60-ih godina, kada je francuski predsednik Šarl de Gol pokušao da je raspusti, pošto se nekoliko pukova pobunilo protiv njegove odluke da okon\u010da francusku vladavinu u Al\u017eiru. <\/p>\n
Sada, kao i nekada, ve\u0107inu regruta u Legiji \u010dine muškarci koji su pobegli iz svoje domovine iz politi\u010dkih i ekonomskih razloga ili zbog potrebe da ‘po\u010dnu \u017eivot iz po\u010detka’, navodi Rasl. J.Beganovi\u0107, iz BiH, ka\u017ee da se prijavio u Legiju kada su po\u010deli sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, po\u010detkom 1990-ih. <\/p>\n
‘Ja sam pola Srbin, pola Musliman, i svi su hteli da pri\u0111em njima’, rekao je taj veteran. ‘Umesto toga, ja sam pristupio Legiji’. <\/p>\n
Poput Beganovi\u0107a, ve\u0107ina pripadnika Legije je iz isto\u010dne Evrope. Oni predstavljaju najnoviji ‘talas’, posle ‘anglofona’ 1980-ih, Madjara 1950-ih i Nemaca koji su masovno dolazili u Legiju 1940-ih i medju kojima je bilo dosta bivših pripadnika nacisti\u010dkih Š snaga. <\/p>\n
Preko svoje slu\u017ebe bezbednosti, Legija stranaca, u saradnji s Interpolom i francuskom policijom, brzo izbacuje okorele kriminalce, ali oni koji \u017eele da izbegnu zakon zbog manjih prestupa, mogu da u Legiji potra\u017ee novi identitet. <\/p>\n
Mnogi legionari su naturalizovani dr\u017eavljani Francuske, pošto mogu da zatra\u017ee dr\u017eavljanstvo kada im istekne petogodišnji ugovor i 80 odsto njih to i u\u010dini. <\/p>\n
Regruti više nisu izlo\u017eeni iskušenjima kao nekada i ve\u0107ina njih sada mirno provodi vreme u kasarni u Obanju, kod Marseja, dok \u010deka na preliminarne fizi\u010dke i psihološke provere. Nakon pregleda, samo jedan od osam kandidata dobija odobrenje da stupi u slu\u017ebu. <\/p>\n
Dezerterstvo, koje je nekada morilo Legiju stranaca, sada je retka pojava, pošto novajlije imaju na raspolaganju godinu dana da odlu\u010de da li \u0107e ostati ili se vratiti civilnom \u017eivotu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pripadnici Legije i dalje nose francuske bele vojne kape sa štitnikom i šunjaju se po d\u017eunglama i pustinjama, ali stare metode, poput zakopavanja dezertera do vrata u pesak da bi ih prepustili na milost i nemilost šakalima, više nisu u modi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-48996","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48996","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=48996"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48996\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=48996"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=48996"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=48996"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}