Mladi danas nemaju seksualne odnose ranije nego prethodne generacije, a ljudi koji su u braku ipak imaju \u010deš\u0107e seks od onih koji su slobodni, pokazala je globalna studija o seksualnom ponašanju koju su pripremili britanski istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n
Prema podacima iz 59 zemalja koje su analizirali profesor Kaj Vejlings i njene kolege iz Fakulteta za higijenu i tropske bolesti u Londonu, ne mo\u017ee se na\u0107i ni \u010dvrsta veza izmedju promiskuitetnog ponašanja i seksualno prenosivih bolesti, piše agencija AP. <\/p>\n
Stru\u010dnjaci ka\u017eu da \u0107e podaci biti korisni ne samo za razbijanje popularnih mitova o seksualnom ponašanju, ve\u0107 i za planiranje dr\u017eavne politike koja bi trebalo da pomogne poboljšanju seksualnog zdravlja širom sveta. <\/p>\n
Vodja istra\u017eivanja Vejlings ka\u017ee da je i sama bila iznenadjena rezultatima. <\/p>\n
"Neki naši stavovi i pretpostavke su poljuljani", ka\u017ee ona, navode\u0107i recimo da se o\u010dekivalo da \u0107e napromiskuitetnije ponašanje biti u regionima poput afri\u010dkog, gde je najve\u0107a stopa seksualno prenosivih bolesti. <\/p>\n
Medjutim, to nije zabele\u017eeno, jer je \u010desto menjanje partnera prisutnije u razvijenim zemljama, gde je pojava seksualno prenosivih bolesti relativno mala. <\/p>\n
Postoji pogrešno verovanje da u Africi ima dosta promiskuitetnog ponašanja, i da je širenje side posledica toga, ali to shvatanje nije potkrepljeno \u010dinjenicama. <\/p>\n
Vejlings pretpostavlja da je promiskuitet manje zna\u010dajan faktor od siromaštva i nedostatka informisanja, poput onog o zna\u010daju koriš\u0107enja kondoma. <\/p>\n
Suprotno uvre\u017eenom shvatanju, studija je takodje pokazala da se starosna granica za stupanje u prvi seksualni odnos nije pomerila na dole. Naime, skoro svuda u svetu ve\u0107ina mladih stupa u seksualne odnose u kasnijim tinejd\u017eerski godinama (izmedju 15 i 19 godine), s tim što devojke to urade ranije od mladi\u0107a. <\/p>\n
Ipak, postoje razlike od zemlje do zemlje. Dok u Velikoj Britaniji muškarci gube nevinost u proseku u 16,5 godina, a \u017eene u 17,5, u Indoneziji je starosna granica za muškarce 24,5 a za \u017eene 18,5 godina. <\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su otkrili i da najviše seksa imaju osobe koje su u braku, a potvrdili da ljudi sve kasnije stupaju u brak, posebno u razvijenijim zemljama. <\/p>\n
Muškarci i \u017eene u razvijenim zemljama su izjedna\u010deni po pitanju broja seksualnih partnera u toku \u017eivota što nije slu\u010daj u siromašnijim sredinama, pokazala je studija. <\/p>\n
Tako, na primer, \u017eene i muškraci u Australiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD uglavnom imaju pribli\u017eno jednak broj partnera, za razliku od Kameruna, Haitija i Kenije, gde muškarci promene više partnerki, dok \u017eene uglavnom imaju samo jednog partnera u toku celog \u017eivota. <\/p>\n
Takav nesklad ima velike posledice po zdravlje stanovništva: "U zemljama gde \u017eene imaju samo jednog partnera, malo je verovatno da od njega mogu da zahtevaju upotrebu kondoma, a verovatno ne znaju mnogo o (ne)vernosti svojih partnera", ka\u017ee Vejlings. <\/p>\n
Zbog raznovrsnosti seksualnog ponašanja širom sveta, Vejlings upozorava da se ne mo\u017ee napraviti jedinstvena strategija o\u010duvanja zdravlja. <\/p>\n
"Širom sveta imamo veoma razli\u010dita ekonomska, verska i društvena pravila po kojima se ljudi ponašaju kada je u pitanju seksualni \u017eivot", zaklju\u010duje ona.<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mladi danas nemaju seksualne odnose ranije nego prethodne generacije, a ljudi koji su u braku ipak imaju \u010deš\u0107e seks od onih koji su slobodni, pokazala je globalna studija o seksualnom ponašanju koju su pripremili britanski istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-48993","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48993","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=48993"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48993\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=48993"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=48993"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=48993"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}