Iako se prave od istog materijala kao i grafitne olovke, ono što ih \u010dini "malo" skupljim" jeste specifi\u010dna kristalna struktura.<\/p>\n
Ka\u017eu da otkako su Feni\u010dani izmislili novac više niko nikome ne mora da zahvaljuje. \u010cemu zahvalnice, ode, hvalospevi, kad novac govori br\u017ee, kra\u0107e i jasnije? Ništa se ne ceni toliko kao moneta. Osim, mo\u017eda, dijamanti. \u017dene bezrezervno veruju da su dijamanti novac, slava i uspeh zajedno. U dijamantima le\u017ee mo\u0107, ljupkost i snaga. Da nije tako, ne bi Sara D\u017eesika Parker, kao producent serije „Seks i grad", glavnim glumicama poklonila po veliki dijamantski prsten. Ve\u010dni sjaj najcenjenijeg dragog kamena govorio je umesto nje: „Hvala, devojke, uradile smo superposao".<\/p>\n
I dame koje nisu navikle na raskalašan \u017eivot na Menhetnu volele bi da poseduju jedan takav prsten. Ili, još bolje, dijamantsku ogrlicu ili narukvicu. Makar kami\u010dak, samo da je fino obrušen, sjajan i misti\u010dan. <\/p>\n
– \u017dene vole dijamante zato što su sinonim za ve\u010dnost i savršenstvo. Analogija zaista postoji, jer je ovaj dragi kamen napravljen od naj\u010dvrš\u0107eg materijala na svetu. Muškarci kupuju dijamante povodom godišnjica, veridbi i va\u017enih datuma, biraju ih sa \u017earom jer znaju koliko \u0107e obradovati lepšu polovinu. I \u017eene se odlu\u010duju na ovakav korak, da same sebe obraduju. Ako imaju dovoljno novca, nikad se ne\u0107e odlu\u010diti za drugi nakit, zlato ili srebro, na primer. Samo su dijamanti ve\u010dni – objašnjava Kosta Andrejevi\u0107, vlasnik jedne od najstarijih beogradskih zlatarskih radnji.<\/p>\n
Zagonetno privla\u010dni <\/p>\n
Ovaj juvelir, kao i mnogi drugi, dok brusi drago kamenje inspiraciju pronalazi u nedoku\u010divom svemiru i svetlucavim zvezdama. Takvi su i dijamanti. Zagonetni, privla\u010dni, sjajni.<\/p>\n
Ko bi rekao da su na\u010dinjeni od istog materijala kao i grafitne olovke – od ugljenika. Ono što ih \u010dini „malo" skupljim" jeste specifi\u010dna kristalna struktura. To najbolje znaju u „Tifaniju", koji trguje sa najskupljim nakitom. Kod njih kupuju holivudske zvezde. Dodela „Oskara" ili premijera blokbastera prave su parade ogrlica, prstenja i narukvica koje vrede koliko i vile u brdima Beverli Hilsa. D\u017eenifer Lopez i Viktorija Bekam se redovno šepure po raznim prijemima nose\u0107i opasno skupo „naoru\u017eanje" oko vrata. Nekad su to bile D\u017eeki Kenedi, Marlen Ditrih i, ponajviše, Elizabet Tejlor. Uz njene neobi\u010dne ljubi\u010daste o\u010di pristajao je redak i vredan nakit. Ima neprocenjivu kolekciju. Jedan od njenih mu\u017eeva, glumac Ri\u010dard Barton, poklonio joj je srcoliki \u017euti dijamantski prsten koji je, prvobitno, šah D\u017eahan darivao svojoj supruzi Mumtaz Mahal 1621. godine, i kojoj je kasnije sagradio grobnicu Tad\u017e Mahal, velelepnu gra\u0111evinu, ponos Indije. <\/p>\n
Dijamant opravdava svoje ime, \u010diji je koren u gr\u010dkoj re\u010di adamas, što zna\u010di nepobediv. On spada u prvu grupu dragog kamenja, pored rubina, safira i smaragda. Naj\u010deš\u0107e se dijamant brusi tako da na kraju dobije okrugli oblik, i tada se naziva brilijant. <\/p>\n
Kupovina samopouzdanja<\/p>\n
Skupocen nakit privla\u010di pa\u017enju na negovan dekolte, ne\u017ene ruke i dug vrat. Kupiti takav komad uglavnom zna\u010di i pazarenje samopouzdanja, nadmo\u0107i i zadovoljstva. Sjaj sa kamena mo\u017ee pre\u0107i i na \u017eenu koja, znaju\u0107i da ima razloga, po\u010dinje da zra\u010di. Veruje se da drago kamenje, osim estetske, ima i energetske funkcije. Rubin otvara srce za ljubav, smaragd pozitivno deluje da fizi\u010dko zdravlje, a dijamant uti\u010de na samopouzdanje. Njegova energetska vrednost je najve\u0107a, simbol je ve\u010dne ljubavi i zato ga naj\u010deš\u0107e biraju za vereni\u010dko prstenje. Zato se i ka\u017ee da su dijamanti najbolji \u017eenini prijatelji.<\/p>\n
A pošto su prava prijateljstva retka, i dijamanti su za najve\u0107i broj \u017eena nedostupni, zamenjuju ih znatno jeftiniji bezbojni cirkoni. U juvelirstvu se ve\u0107 vekovima koriste kao imitacija za otmene dijamante. Najve\u0107a nalazišta originala nalaze se u Ju\u017enoafri\u010dkoj Republici, na Jakuti u Sibiru, na Uralu, u Indiji i Brazilu.<\/p>\n
Dok u\u017eivaju u privilegiji, \u017eene ne zanima da li su svoju zbirku upotpunile prokrijum\u010darenim brilijantom. Ali, šverc dijamanata je afri\u010dka svakodnevica. Zato su Ujedinjene nacije i donele poseban pravilnik za trgovinu ovom robom. Potreban je sertifikat na kome je obavezno napisana zemlja porekla dijamanta, lanac posredovanja i obrade kroz koji je kamen prošao od rudnika do izloga. Iako su dijamanti bezbojni, D\u017eord\u017e Buš ih je nazvao krvavim, jer se švercom ove dragocenosti finansiraju brojne pobunjeni\u010dke grupe u Africi koje terorišu civile.<\/p>\n
Ozbiljniji ton u pri\u010di o dijamantima ne menja njihovu eleganciju kad, posle mnogo kopanja u rudnicima, dobijanja dozvola i zamornog brušenja, blistavi i otmeni stignu u juvelirske radnje. Dame koje sebi udovoljavaju luksuzom izabra\u0107e oblik i veli\u010dinu dijamanta koji je za priliku za koju ga kupuju. Ostale \u0107e se odlu\u010diti za jeftinije replike. Kao i u svemu drugom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako se prave od istog materijala kao i grafitne olovke, ono što ih \u010dini "malo" skupljim" jeste specifi\u010dna kristalna struktura.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-48972","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48972","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=48972"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48972\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=48972"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=48972"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=48972"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}