Broj meteoropata u Evropi porastao je sa nekadašnjih 30 odsto u 1950. godini na sadašnjih 50 odsto, pri \u010demu su dame znatno osetljivije od muškaraca.<\/p>\n
Visoko u vazduhu, osam kilometara iznad Zemljinih polova ili 16 kilometara iznad ekvatora vreme se slabo menja, i što bi rekli piloti, tamo je poprili\u010dno dosadno. Na tim visinama nema poniranja niti zanošenja aviona, a putnici ne znaju šta je to muka u stomaku. Ali kad se avion spušta, postepeno se ose\u0107a vreme, koje je, u suštini, atmosfersko stanje u odre\u0111enom mestu i u odre\u0111enom periodu. Meteorološke opservatorije na Zemlji ili u atmosferi, mere, registruju i izveštavaju nas o vremenskim promenama, tako da dobijamo podatke na osnovu kojih se lako organizujemo u datom danu.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i meteorolozima unapred znamo ho\u0107e li biti toplo ili hladno, šta \u0107e s neba padati i odakle \u0107e i kakav \u0107e vetar duvati. Pošto je odavno utvr\u0111ena veza izme\u0111u zdravstvenih problema i vremenske situacije, lakše se spre\u010davaju neke bolesti od koji se ne mora, ali se mo\u017ee izgubiti glava. Nazeb, kijavicu, grip i zapaljenje plu\u0107a savla\u0111ujemo bez teško\u0107a, ali sa karcinomom ko\u017ee, sa bolestima srca i zglobova stvari stoje malo druga\u010dije. Danas je svakome jasno da sunce i ultraljubi\u010dasto zra\u010denje (UQ) prouzrokuju rak ko\u017ee, ali pre samo pedesetak godina o tome se malo znalo i govorilo, a u vremenskim izveštajima nikome nije padalo na pamet da izveštava o UQ-indeksima ili o zaštitnim kremama i najpovoljnijem faktoru zaštite za taj dan.<\/p>\n
Meteorolozi, me\u0111utim, imaju konkurenciju. To su osobe koje predose\u0107aju promene vremena. Moja tetka, koja je sticajem prilika lekar, mogla bi biti meteorolog jer bez greške predvi\u0111a promene vremena, a naro\u010dito nailazak kišnih dana. Za nju nije va\u017eno da li na nebu ima ili nema oblaka ili obla\u010daka, niti kolika je spoljašnja temperatura. Bez greške \u0107e predvideti kišu, dva dana unapred. Tajni nema: pre petnaestak godina, \u017eure\u0107i negde, moja tetka se okliznula na ledu i slomila je levu nogu, nešto iznad gle\u017enja. Posle višemese\u010dnog le\u010denja i, sre\u0107om, izle\u010denja, godinama pati od bolova na mestu preloma, pred svaku kišu. Pošto bi se kiša ispadala, kao rukom bi odnela sve bolove. I tako, dobar deo \u017eivota bez omaške predvi\u0111a promenu vremena. Ona je meteoropata. <\/p>\n
Iako najve\u0107i broj lekara zna da vremenske okolnosti mogu izazvati pogoršanje ve\u0107 postoje\u0107ih bolesti, poput sr\u010dane slabosti, ili astme, hipersenzitivnost na promenu klimatske situacije, meteoropatiju, ne smatraju boleš\u0107u. Razlog tome je brz gubitak svih simptoma "bolesti", odmah po prestanku nepovoljnih vremenskih uslova. Me\u0111utim, mnogi medicinski specijalisti druga\u010dije gledaju na simptome i znake koji su izazvani promenom vremena i ne izbegavaju upotrebu izraza "meteoropatija", a konstituisali su i posebne medicinske centre za prevenciju i le\u010denje "bolesti od kojih se obi\u010dno ne umire". Uzorne institucije u Bazelu, Be\u010du i Frajburgu, modeli su po kojima bi se po Evropskoj uniji i okolnim zemljama mogla razviti sli\u010dna "outpatient" slu\u017eba.<\/p>\n
Epidemiolog zna\u010dajne svetske reputacije, dr Zoran Radovanovi\u0107 koji petnaestak godinama predaje na Kuvajtskom univerzitetu, prilikom povratka iz Pariza sa jednog stru\u010dnog sastanka na kome je bilo re\u010di o uticaju klime na ljudsko zdravlje, izneo nam je podatak o pove\u0107anju broja meteoropata u Evropi: u 1950. bilo ih je 30 odsto dok se danas ra\u010duna da ih ima oko 50 odsto, pri \u010demu su dame znatno osetljivije od muškaraca. Sli\u010dna situacija je i u našoj sredini. Po statistici veoma gledanog "Vremenskog kanala" u Americi, broj ljudi osetljivih na promenu vremena nije manji od 70 odsto. Razlog pove\u0107anju broja meteoropata su globalne i velike klimatske promene, koje ne samo da deluju na nervni sistem, ve\u0107 i promenom kvaliteta vazduha u kome danas, više nego ikad, ima ugljen-dioksida, ugljen-monoksida i nevidljivih \u010destica iz automobilskih motora i industrijskih postrojenja. Sama \u010dinjenica da se ku\u0107na potrošnja energije gradskog stanovništva pove\u0107ava u proseku za jedan odsto svake godine, uglavnom zbog \u010deš\u0107e upotrebe ure\u0111aja za klimatizaciju, govori mnogo. Evropsko udru\u017eenje za konzervaciju energije podnelo je prošle nedelje izveštaj u kome stoji da \u0107e emisija ugljen-dioksida iz doma\u0107ih erkondišna na našem kontinentu dosti\u0107i 4,9 miliona tona po godini, ve\u0107 2020. ovo \u0107e izazvati i opšte zagrevanje i zaga\u0111enje vazduha. Za petnaestak godina, o\u010dekuje se porast broja evropskih doma\u0107instava sa ure\u0111ajima za klimatizaciju sa današnjih pet odsto na 16 odsto. U Americi, 70 odsto stanovništva u\u017eiva u klimatizaciji, ali zato imaju 70 odsto meteoropata.<\/p>\n
Na kraju krajeva, pita se profesor Z. Radovanovi\u0107, zar se u dnevnom govoru ne \u010duje svakog \u010dasa: "ubi\u0107e me vru\u0107ina", "polude\u0107u od ovog vetra", "uguši\u0107e me gasovi" i mnogo drugih govornih stereotipa koji pokazuju koliko vreme uti\u010de na raspolo\u017eenje i efikasnost, ne samo ljudi, nego i svega \u017eivog na Zemlji. Mnoge \u017eivotinje i biljke unapred ose\u0107aju promene vremena. Ptice nepogrešivo reaguju na pad barometarskog pritiska i ubrzavaju kljucanje i potragu za hranom. Ma\u010dke postaju nemirne, a mravi popravljaju i zatvaraju mravinjake.<\/p>\n
Kad je ve\u0107 o\u010digledno da sve \u017eivo reaguje na promene vremena, a neki ljudi bukvalno pate, nauka se našla u situaciji ili da prepozna "bolest" uslovljenu promenom vremena ili da sve te ljude, kad ve\u0107 ne mo\u017ee \u017eivotinje, svrsta u hipohondre. O\u010digledno je da medicina ne objašnjava u\u010dinke kratkotrajnih i dugoro\u010dnih klimatskih promena, tako da je stvorena nova nauka pod nazivom biometeorologija. To je kombinacija više nau\u010dnih disciplina sa dominacijom meteorologije, biologije i klini\u010dke medicine.<\/p>\n
Zašto, u stvari, reagujemo na vreme i njegove promene? Izgleda da je naše odvajanje od prirode, kao i nov \u017eivotni stil, uz ure\u0111aje za klimatizovanje prostorija, ovla\u017eiva\u010de i greja\u010de vazduha, sve zajedno doprinelo hipersenzitivnosti na uticaje okoline. Po svoj prilici, \u010dula nam nisu više sposobna za izla\u017eenje na kraj sa udarima izazvanim brzim promenama vremena. Dok je zdravlje perfektno, vremenski udari ostaju neprime\u0107eni, ali \u010dula oslabljenog ili ostarelog tela nisu u stanju da prihvate i obrade sve ono što na njih deluje. O svemu ovom naširoko piše Manfred Kaizer u svojoj knjizi "Kako vreme uti\u010de na vaše zdravlje", koja je u fazi prevo\u0111enja na srpski jezik.<\/p>\n
Naše telo reaguje na klimatske promene, a da toga i ne moramo biti svesni. Profesor Z. Radovanovi\u0107 iznosi niz zanimljivih podataka o ponašanju spermatozoida pod uslovima naglih promena temperature: u slu\u010dajevima velikih vru\u0107ina, testisi se slabije hlade (priroda se postarala da oni zbog hla\u0111enja vise spolja), tako da se siroti spermatozoidi deformišu, a njihov repi\u0107 koji ih kao propeler gura napred, prema jajnoj \u0107eliji, postaje usporen; na vrhu spermatozoida gubi se akrozom koji pri dodiru sa jajnom \u0107elijom osloba\u0111a jednu hemijsku supstancu za probijanje spoljašnjeg sloja jajašca i olakšava prodiranje spermatozoida u njegovu unutrašnjost. To je razlog pogoršanja vitalnosti i drugih kvaliteta spermatozoida u letnjim mesecima, kao i smanjenog broja za\u010de\u0107a od šest do deset odsto, ukoliko su temperature za 10 stepeni više od prose\u010dnih. Profesor u šali ka\u017ee da to mo\u017ee biti jedan od razloga što nerotkinjama nikad nisu preporu\u010divana banjska i manastirska le\u010denja tokom vrelih letnjih meseci.<\/p>\n
Bebe napravljene u prole\u0107e obi\u010dno su te\u017ee i du\u017ee od letnjih beba, a njihov najve\u0107i mortalitet doga\u0111a se za vreme letnjih toplotnih udara. Iz jedne statistike ura\u0111ene pregledom austrijskih vojnika, ispostavilo se da su svi osamnaestogodišnji regruti ro\u0111eni tokom prole\u0107a, u proseku za šest milimetara viši od svojih vršnjaka ro\u0111enih u jesen. Stru\u010dnjaci spekulišu uticajem razli\u010ditog broja sun\u010danih sati kojima su tokom trudno\u0107e bile izlo\u017eene majke dveju razli\u010ditih grupa ispitivanih vojnika.<\/p>\n
Barometarski pritisak, vla\u017enost vazduha i sr\u010dane bolesti stoje u tako \u010dvrstoj vezi da u mnogim velikim centrima za kardiohirurgiju ima hirurga koji odustaju od izvo\u0111enja rizi\u010dnih poduhvata ukoliko tih dana preti nagla promena atmosferskih uslova. Ovo je naro\u010dito upadljivo u Švajcarskoj, jer tamošnji doktori dobro znaju za loše dejstvo alpskih vetrova: pove\u0107avaju broj saobra\u0107ajnih udesa, broj samoubistava i ubistava. Uzajamna veza vremena i nesre\u0107nih doga\u0111anja je o\u010digledna, iako ne potpuno objašnjena.<\/p>\n
Kad na Beograd udari košava i kad se vazduh naglo ohladi na prelasku iz jeseni u zimu, krvni pritisak raste za najmanje 10 odsto, a broj sr\u010danih bolesti se pove\u0107ava izme\u0111u 15 i 20 odsto, isti\u010de profesor patologije i naš istaknuti stru\u010dnjak za promene na koronarnim krvnim sudovima, doktor Dragan Velimirovi\u0107. On nam daje podatak da tokom zime umire za 50 odsto više bolesnika nego za vreme letnjih temperaturnih udara. Tokom naglo nastale hladno\u0107e, ko\u017ea postaje bleda jer se krvni sudovi su\u017eavaju, a krv se prebacuje u unutrašnje vitalne organe. Da bi smanjili tako povišeni krvni pritisak, bubrezi ubrzavaju eliminaciju vode, ali smanjenjem opšte zapremine te\u010dnosti pove\u0107ava se koncentracija holesterola i trombocita (najva\u017eniji krvni elementi za zgrušavanje krvi), a brzina cirkulacije usporena je zbog pove\u0107ane viskoznosti krvi za najmanje 20 odsto, objašnjava dr D. Velimirovi\u0107. On se poziva na jednu studiju svojih kolega iz Francuske u kojoj je pokazano da sr\u010dani i mo\u017edani udari nastaju naj\u010deš\u0107e petog dana od naglog pada temperature, ali i da osobe iz rizi\u010dnih grupa obi\u010dno predose\u0107aju vremensku promenu.<\/p>\n
Telesna temperatura odr\u017eava se stabilnom, bez obzira na vru\u0107inu i uvek ostaje, pribli\u017eno, na 36,9 stepeni. Aklimatizovane osobe na Arktiku imaju, ka\u017ee profesor, samo 0,2 stepena ni\u017eu telesnu temperaturu od onih koji \u017eive na ekvatoru. Ali, sve to va\u017ei za zdrave ljude. Adaptacioni mehanizmi sr\u010danih bolesnika nisu dovoljni, tako da se zbog toga mogu dogoditi ozbiljni problemi prilikom promene vremena. <\/p>\n
Nikakva tajna nije da se sva\u010dije raspolo\u017eenje poboljšava u vedrim i sun\u010danim danima bez vetra i sa stabilnom temperaturom, pa makar to bilo i za vreme ci\u010de zime. Nervni sistem i njegovi receptori na površini ko\u017ee po celom telu reaguju tako da bi fiziološki status tela ostao neizmenjen. Nema pa\u0107enika od migrene koji ne znaju da im vetar donosi glavobolju. Jedino što im mo\u017eda nije poznato jeste mehanizam reakcije potko\u017enih krvnih sudova na slepoo\u010dnicama i na vratu ispod potiljka, koji se na toploti šire i istezanjem pove\u0107avaju svoj pre\u010dnik, dovode\u0107i do glavobolje ili migrene (naj\u010deš\u0107e, jednostrana glavobolja). Potpuno obrnuto doga\u0111a se posle hladnog vetra koji izaziva gr\u010d miši\u0107a i su\u017eenje krvnih sudova, što je tako\u0111e pra\u0107eno glavoboljom.<\/p>\n
Ali, vreme ne uti\u010de samo na raspolo\u017eenje, niti je glavobolja glavni problem. Mnogo godina unazad, psihijatri razbijaju glavu pokušavaju\u0107i da prona\u0111u razloge šizofreniji, najozbiljnijoj mentalnoj bolesti. Nedavno je Australijanac, doktor Yon Mekgrat, izneo teoriju koja bi mogla biti klju\u010d rešenja: me\u0111u 60 miliona šizofreni\u010dnih bolesnika širom sveta, bolest se pojavljivala za 10 odsto \u010deš\u0107e izme\u0111u februara i aprila, za razliku od ostalih meseci, dok se u Brazilu najve\u0107i broj budu\u0107ih šizofreni\u010dnih bolesnika ra\u0111a ta\u010dno 90 dana po završetku kišne sezone. Doktor Mekgrat je ovo doveo u vezu sa nedostatkom sun\u010dane svetlosti koja je neophodna za sintezu vitamina D, \u010diji nedostatak na eksperimentalnim \u017eivotinjama dovodi do nekih simptoma sli\u010dnih šizofreniji. Ukoliko bi se ovo pokazalo ta\u010dnim, onda bi nedostatak vitamina D za šizofreniju bio ono što je nedostatak folne kiseline za spinu bifidu, odnosno uro\u0111eni rascep ki\u010dmenog stuba.<\/p>\n
Reumatizam i njegova uzajamna veza sa kišom i vlagom, tema je \u010destih razgovora naših starijih sugra\u0111ana. Nema reumati\u010dara koji ne\u0107e ta\u010dno predvideti nailazak vla\u017enog talasa. Razlog tome nije naro\u010dito komplikovan. Anatomski gledano, zglobovi su pokretni spojevi dveju ili više kostiju, zatvoreni su i zašti\u0107eni sa unutrašnje strane finim i glatkim membranama, dok su spolja grublji i ja\u010di omota\u010di, oja\u010dani ligamentima. Me\u0111utim, u reumati\u010dnih bolesnika oni su patološki izmenjeni zbog novostvorenih naslaga na okrajcima kostiju i zbog mnogo nenormalnih krvnih sudova koji su mlitavi i lako se prepunjavaju krvlju. Prilikom pada barometarskog pritiska, koji pod normalnim okolnostima deluje na celo telo, javlja se dekompresija, membrane u zglobu se olabavljuju, krvni sudovi se prepunjavaju, a patološki zadebljani okrajci kostiju oti\u010du, što nadra\u017euje nervne završetke i izaziva bol.<\/p>\n
Sli\u010dan proces odigrava se i na patrljku odse\u010dene noge ili ruke. O\u017eiljak u kome ima bezbroj nervnih završetaka, širi se prilikom pada barometarskog pritiska i gnje\u010di nerve koji su tu slepo završeni. U mozgu postoji šema celog tela, koja se aktivira iritacijom nerava, tako da se javlja fantomski bol, recimo, palca, prsta ili bilo kog dela amputiranog uda. To nije mali i lak problem, a da je tako najbolje znaju bolesnici i lekari, jer ga još uvek nisu rešili.<\/p>\n
Kad se govori o vremenu, ne mo\u017ee se zanemariti elektromagnetska radijacija koja je svuda oko nas, a koju ne mo\u017eemo registrovati svojim \u010dulima i privesti je svesti. Ukoliko ne prihvatimo nepotvr\u0111ene i, manje ili više, senzacionalisti\u010dke izveštaje o štetnom dejstvu elektromagnetske radijacije mobilnih telefona na mozak, mo\u017eemo se osloniti na eksperiment izveden na Univerzitetu u Gisenu (Nema\u010dka) gde je 1999. dokazano da simulirani elektromagnetski talasi iz atmosfere dovode do promena mo\u017edane aktivnosti. To je bila i potvrda istinitosti \u010duvene probe Lui\u0111ija Galvanija (1737- 1798) koji je u ki\u010dmenu mo\u017edinu mrtve \u017eabe stavio tanku bakarnu \u017eicu, a zatim je drugi kraj \u017eice izneo na balkon; kad se naobla\u010dilo uz grmljavinu, \u017eaba je po\u010dela da se mrda. To je bio o\u010digledan dokaz uticaja atmosferskih prilika na biološka tkiva.<\/p>\n
Svojevremeno je profesor na Medicinskom fakultetu Beogradu, neurohirurg dr Rade Repac, pokazivao svojim studentima i kolegama kako se specijalnom kamerom mo\u017ee prikazati osloba\u0111anje elektromagnetskih polja oko glave i tela ljudi, tj. stvaranje aure razli\u010ditih oblika i boja. Time je \u017eeleo da objasni mogu\u0107nost interferencije spoljašnje radijacije, ali i zašto spoljašnji vremenskih uslovi mogu uticati na raspolo\u017eenje. U suštini, radilo se o prakti\u010dnoj potvrdi Kirlijanovog (Semjon Kirlijan) fenomena Senj, slu\u010dajno otkrivenog 1939, a kasnije razra\u0111enog od strane dr Konstantina Korotkova, aktuelnog frontmena u ovoj oblasti koji je 18. i 19. marta ove godine odr\u017eao svoj redovni seminar u Montrou u Švajcarskoj.<\/p>\n
Šta se mo\u017ee u\u010diniti na smanjenju uticaja vremena i loše okoline na naše zdravlje? Jedan od poznatih stru\u010dnjaka za ku\u0107nu ventilaciju, Englez Teri Diks, proslavio se izjavivši da prvo treba izbaciti sve erkondišne i primeniti tradicionalne oblike zaštite od vru\u0107ine, a potom – kako se stru\u010dnjaci dogovore.<\/p>\n
Lista simptoma<\/strong><\/p>\n U Evropi je utvr\u0111ena slede\u0107a lista simptoma koji su posledica senzitivnosti na vreme:<\/p>\n – sr\u010dane smetnje i poreme\u0107aji cirkulacije<\/p>\n – glavobolja i migrene<\/p>\n – razdra\u017eljivost, agresivnost, strah, depresija, nemir, umor i pad koncentracije<\/p>\n – reumati\u010dki bolovi <\/p>\n – bolovi o\u017eiljaka, preloma i ose\u0107aj fantomskog uda (iako je noga odse\u010dena, ose\u0107a se, na primer, jak bol u palcu) <\/p>\n – poreme\u0107aji spavanja<\/p>\n – povra\u0107anje<\/p>\n – vrtoglavice<\/p>\n Saveti<\/strong><\/p>\n Medicinski stru\u010dnjaci savetuju: <\/p>\n – što manje nameštaja i prostorijama za \u017eivot<\/p>\n – svakodnevni boravak napolju, bez obzira na vremenske uslove – najmanje jedan sat<\/p>\n – obavezno tuširanje sa naizmeni\u010dnom upotrebom tople i hladne vode<\/p>\n Ne izgleda suviše komplikovano da se ne bi probalo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Broj meteoropata u Evropi porastao je sa nekadašnjih 30 odsto u 1950. godini na sadašnjih 50 odsto, pri \u010demu su dame znatno osetljivije od muškaraca.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-48959","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48959","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=48959"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48959\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=48959"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=48959"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=48959"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}