Pred onima koji \u017eele da budu sre\u0107ni su tri opcije: ili da sklope brak, ili da od šefa zatra\u017ee povišicu, ili da se okrenu nekoj vjeri.<\/p>\n
Tako sugeriše najnovija analiza Istra\u017eiva\u010dkog centra Pju, \u010diji su stru\u010dnjaci nedavno anketirali oko 3.000 Amerikanaca.<\/p>\n
Anketirani Amerikanci su u najve\u0107em broju, \u010dak 50 odsto njih, rekli da su "sre\u0107ni", jedna tre\u0107ina je rekla "veoma sre\u0107ni" , a 15 odsto da "nisu sre\u0107ni", pri \u010demu su nesre\u0107ni kao osnovni razlog navodili – loše zdravlje.<\/p>\n
Medju "veoma sre\u0107nim" je duplo više (43 odsto) onih koji su u braku od usamljenih (24 odsto).<\/p>\n
Sre\u0107nima se smatraju i oni koji bar jednom nedeljno prisustvuju nekoj verskoj slu\u017ebi, njih 43 odsto, dok isto ose\u0107anje ima i 26 odsto onih koji nikada ili retko pose\u0107uju bogomolje.<\/p>\n
Nimalo ne iznenadjuje podatak da u Americi polovina sre\u0107nih ima godišnju porodi\u010dnu zaradu od više od 100.000 dolara, dok je samo jedna tre\u0107ina onih koji zaradjuju godišnje ispod 30.000 dolara reklo da se ose\u0107aju sre\u0107nim. Zaklju\u010dak je, ko tra\u017ei povišicu, mo\u017eda \u0107e biti i sre\u0107niji!?<\/p>\n
Ono što je najviše iznenadilo anketare je da se pokazalo da ku\u0107ni ljubimci nimalo ne uti\u010du na to da li \u0107e neko biti sre\u0107an ili nesre\u0107an. Niti ma\u010dke, niti psi ili bilo kakav drugi ku\u0107ni ljubimac ne \u010dine svoje vlasnike sre\u0107nijim od onih koji ih nemaju, prenele su agencije.<\/p>\n
Pojam sre\u0107e su prou\u010davali mnogi, pre svih psiholozi, a upravo oni smatraju da sre\u0107a nije trenutno ushi\u0107enje ve\u0107 je \u010dine ispunjenost i zadovoljstvo koje ose\u0107amo du\u017ee. Upravo takvo ose\u0107anje na "du\u017ee staze" nude brak, povišica ili veronauk, ka\u017eu analiti\u010dari centra "Pju".<\/p>\n
Psiholozi pak isti\u010du da sre\u0107a ne zavisi od okolnosti u našim \u017eivotima, ve\u0107 od genetske komponente. Ka\u017eu: bez obzira šta se dešava u našim \u017eivotima, bi\u0107emo sre\u0107ni onoliko koliko je zapisano u našim genima, odnosno 90 odsto ljudi je "prirodno sre\u0107no" i zadovoljno svojim \u017eivotom.<\/p>\n
"Ve\u0107ina ljudi je, po sopstvenoj definiciji, zadovoljna svojim \u017eivotom. I to je dobra stvar. Ali, ukoliko je za nekog karakteristi\u010dno da je nesre\u0107an, onda za njega emocionalni bol gubi mo\u0107 da upozori ka eventualnim, bolnijim stanjima", tvrdi psiholog Dejvid Liken iz Velike Britanije, koji je napisao knjigu na ovu temu.<\/p>\n
Liken smatra da je sre\u0107a nešto na \u010demu se mo\u017ee raditi i poru\u010duje: ukoliko \u017eelite dosti\u0107i svoj nivo sre\u0107e, pokušajte da usvojite navike sre\u0107nih ljudi, a pre svega, zaposlite svoj um a da se ne premorite, odnosno "ve\u017eite um" nekim poslom.<\/p>\n
Liken ima "recept" sa više "lekova za sre\u0107u":<\/p>\n
– Razmišljajte kao optimista. Svi sre\u0107ni ljudi su optimisti, a optimizam je veština koja se u\u010di. Pesimisti se \u017eale, a optimisti se usresredjuju na rešavanje problema.<\/p>\n
– Smešite se. Ako se smešite, vaš mozak \u0107e automatski misliti da ste sre\u0107ni.<\/p>\n
– Zamišljajte i sanjarite, jer je to na\u010din da "prevarite" mozak. Ose\u0107a\u0107ete se bolje ako mislite pozitivne misli, jer se na taj na\u010din podi\u017ee nivo seratonina, hormona sre\u0107e.<\/p>\n
– Detoksikujte negativne misli, pokušajte da svaku negativnu misao pretvorite u pozitivnu. Negativne misli "truju" organizam i izazivaju promene u mozgu koje mogu, s druge strane, da izazovu depresiju.<\/p>\n
– Birajte društvo, izbegavajte onu vrstu ljudi koji "isisavaju" sre\u0107u iz vas: one koji se stalno \u017eale i one koji vas stalno kritikuju. Takvih se jednostavno otarasite.<\/p>\n
– Klju\u010d sre\u0107e je u malom: radite ono što volite, zaklju\u010duje Liken.<\/p>\n
Mondo<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pred onima koji \u017eele da budu sre\u0107ni su tri opcije: ili da sklope brak, ili da od šefa zatra\u017ee povišicu, ili da se okrenu nekoj vjeri.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-48957","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48957","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=48957"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/48957\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=48957"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=48957"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=48957"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}