Uz sve uva\u017eavanje koje iskreno gajim prema ruskoj \u201cbra\u0107i\u201d, ili ta\u010dnije re\u010deno ruskom narodu, a naro\u010dito ruskoj kulturi, moje je mi\u0161ljenje da oni nisu ta snaga pod \u010dijom upravom bi radili Crnogorci u svome najve\u0107em preduze\u0107u<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan D. Dragovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U nadmetanju za kupovinu kontrolnog paketa akcija KAP-a, svi u\u010desnici na tenderu su se povukli, osim Rusala – ruskog aluminijskog giganta, i to se ve\u0107 moze smatrati njegovom pobjedom, ali zato i porazom tenderske komisije.<\/p>\n Sti\u010de se utisak da mi, ustvari, i nismo imali pravu strategiju razvoja ovog najve\u0107eg i najzna\u010dajnijeg crnogorskog preduze\u0107a, a ako i jesmo, onda nismo imali dovoljno snage da je striktno i dosledno sprovodimo.<\/p>\n Ako je to tako, a, na\u017ealost, izgleda da jeste, onda \u0107emo postati laki plijen ovog giganta, koji je \u2013 pored ostalog – poznat i po tome da se izuzetno dobro snalazi u takvim neregularnim i nedefinisanim situacijama, \u0161to je, u ostalom, i pokazao u svom dosada\u0161njem poslovanju.<\/p>\n Ako mislimo da \u0107e Rusal tehnolo\u0161ki da unaprijedi KAP i njena prera\u0111ivacka postrojenja, modernizuje ovaj kombinat i da ulo\u017ei ogromna sredstava na za\u0161titu \u017eivotne sredine, onda smo mi izuzetno naivni, jer takva poslovna politika nije svojstvena ovom gigantu. <\/p>\n Dovoljno je pogledati \u0161ta i kako Rusal radi u Rusiji, i sve \u0107e nam biti jasno, pa, tako i nema potrebe da se putuje Ne bi trebalo \u017eivjeti u iluziji niti se zavaravati da Rusal ima namjeru da ula\u017ee u KAP, jer ako je namjerio da investira samo 50-tak miliona eura u razvoj KAP-a onda su to- najbla\u017ee re\u010deno – kopejke; \u010dak i u bukvalnom smislu; jer, za bilo kakve ozbiljnije namjere, ovom kombinatu su potrebne neuporedivo ve\u0107e investicije. A, kad smo ve\u0107 kod toga, onda treba re\u0107i da je i za samog Deripasku 50 \u2013tak miliona eura isto \u0161to i za prosj\u010denog stanovnika Crne Gore, 50\u2013 tak eura.<\/p>\n A Deripaska je \u2013 ka\u017eu \u2013 \u201cte\u017eak\u201d 5.000 miliona eura. Predpostavljam da bi vi bili sre\u0107ni i sa jednim milionom, a on ih ima 5.000, pa i zato ka\u017eem da je ulaganje u KAP, u iznosu od 50-tak miliona obi\u010dna sitnica, ili, kako Rusi vole da ka\u017eu \u201cmelo\u010d\u201d.<\/p>\n No, bez obzira na Deripasku i njegovo materijalno stanje, i bez obzira na to \u0161to je Rusal u svijetu druga po veli\u010dini aluminijska kompanija, sa gotovo 100 % akcija u najve\u0107im Al zavodima Rusije, ona (tj. \u201cRuski Alumijum\u201d) nema svojih obrtnih sredstava. To tvrdi \u010dovjek iz samog vrha Rusala, kome se mora vjerovati. Taj gospodin je ugledni ekonomista Aleksandr Liv\u0161ic, rukovodilac eksportno-importnim operacijama kompanije \u201cRuski aluminijum\u201d, a koji je javnosti vi\u0161e poznat kao eks-ministar, tj. kao biv\u0161i ekonomski savjetnik Borisa Jeljcina i Vladimira Putina. Poznavaoci ruskih poslovnih prilika i neprilika tvrde da g-din Liv\u0161ic za takvu izjavu ve\u0107 ima odre\u0111enih neprijatnosti od prvog \u010dovjeka Rusala.<\/p>\n Dakle, ako je ta\u010dno ovo \u0161to pri\u010da g-din Liv\u0161ic, onda novac za kupovinu kontrolnog paketa akcija KAP-a mora do\u0107i odnekud drugo, ali, svakako, ne iz Rusije.<\/p>\n U dana\u0161nje vrijeme, izgleda, nije ni va\u017eno odakle i kakav novac dolazi, bitno je samo da do\u0111e, jer, kako ka\u017ee prof. dr Veslin Vukoti\u0107, \u201csiva eminencija i kreator crnogorske privatizacije\u201d, u jednom od svojih intervjua: \u201cNije va\u017eno kako je ste\u010den kapital, ve\u0107 da u\u0111e u biznis\u201d, i dodaje: \u201ci ja sad ne znam da li je to prljav novac, ili nije, ali \u010dini mi se da je najva\u017enije da se stvore uslovi da on u\u0111e u biznis\u201d. <\/p>\n Ako smo dobro shvatili \u0161ta je prof. Vukoti\u0107 imao namjeru da ka\u017ee, onda se sa njim u potpunosti sla\u017ee i g-din Sergej \u0160ojgu, sada\u0161nji ministar za vanredne situacije u vladi Ruske Federacije, koji, za razliku od prof. dr Vukoti\u0107a, manje sofisticirano, tj. prostim jezikom, ka\u017ee (parafraziram): Kad ste vi (predpostavljam da misli na Crnu Goru), prali pare u vrijeme raspada Jugoslavije, i unosili ih vre\u0107ama u Rusiju, mi se nismo pitali za porijeklo para, a sada, kada mi vra\u0107amo novac u Crnu Goru, za vas je to odjedanput postalo od izuzetne va\u017enosti.<\/p>\n Vremena se mijenjaju, g-dine \u0160ojgu; \u010dinjenica je da vi niste pitali za porijeklo para iz Crne Gore, koje \u2013 ako su bile (tj. pare), ipak su one bile nemjerljivo mala veli\u010dina u odnosu na novac koji se iznosio iz Rusije, zahvaljuju\u0107i, izme\u0111u ostalog, ruskim oligarhima, pa time i samom Olegu Deripaski \u2013 vlasniku Rusala. A kontrola odliva tog novca, saglasi\u0107ete se g-dine \u0160ojgu, je neuporedivo bila va\u017enija za vas od kontrole crnogorskih para.<\/p>\n Ho\u0107u da ka\u017eem, da ovdje, mo\u017eda, i nije toliko va\u017eno otkud novac i kakav je to novac, nego je mnogo va\u017enije ko \u0107e da upravlja najve\u0107im crnogorskim preduze\u0107em, a time i sveukupnom crnogorskom privredom.<\/p>\n Ako je u biti filozofije biznisa oligarha Deripaske, Abramovi\u010da ili Berezovskog samo i isklju\u010divo novac, a u ovom slu\u010daju nesumnjivo jeste, onda se na\u0161a i njihova gledi\u0161ta i o\u010dekivanja po ovom konkretnom pitanju nalaze u sasvim razli\u010ditim ravnima.<\/p>\n Naime, analiti\u010dari predpostavljaju da Rusal za svoje poslovne uspjehe (tj. ostvarivanje velikih profita) treba da zahvali, prije svega, jevtinoj radnoj snazi, sirovinama i struji, a isto tako \u201coptimizaciji\u201d poreza i \u201ctoplingu\u201d, a ne novim tehnologijama, savremenoj opremi i proizvodnim procesima, vrhunskom menad\u017ementu i efikasnim sistemom upravljanja, a \u0161to smo mi od u\u010desnika na tenderu i trazili; ili se ja varam, tj. mo\u017eda takav zadatak i nije stajao pred tenderskom komisijom?!<\/p>\n Poznavaoci privrednih kretanja ka\u017eu da se situacija u Rusiji mijenja na bolje. Istina je da se jos uvijek koristi jevtina radna snaga, ali je sve manje jevtinih sirovina, dok Anatolij \u010cubajs, ka\u017eu, ve\u0107 uveliko ratuje sa Deripaskom zahtijevaju\u0107i da se struja pla\u0107a po tr\u017ei\u0161nim cijenama.<\/p>\n Takozvanom \u201coptimizacijom\u201d poreza se dugo godina bavio jedan od najbogatijih oligarha Rusije, Mihail Hodorkovskij (a naro\u010dito njegov partner Platon Lebedev), pa je, izme\u0111u ostalog, i to bio razlog (ili, ta\u010dnije re\u010deno, povod) \u0161to se njih dvojica nalaze iza re\u0161etaka, ve\u0107 vi\u0161e od godinu dana. A ovo zapravo zna\u010di da je u Rusiji od toga vremena, postalo veoma opasno baviti se takvim na\u010dinom \u201coptimizacije\u201d poreza. <\/p>\n Sto se ti\u010de \u201ctoplinga\u201d, isti je u Rusiji bio uveden kao privremena zakonska mjera u vrijeme Jeljcinove vladavine i najvi\u0161e se ticala velikih kombinata, kojima je \u2013 zbog takve zakonske regulative – bila u potpunosti uskra\u0107ena mogu\u0107nosti da u\u010destvuju u kupovini sirovina kao i u prodaji metala, jer takvim transakcijama su se uglavnom bavile neke, za te svrhe specijalno registrovane, of\u0161or firme. Od takvog ogromnog ostvarenog profita, kombinatima su stizale mrvice, koje, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, nisu bile dovoljne ni za regularnu isplatu i tako mizernih plata radnicima kombinata, uostalom kako to i obi\u010dno biva u takvim sistemima.<\/p>\n Ovakav na\u010din poslovanja se dugo zadr\u017eao u Rusiji, jer je svesrdno bio podr\u017eavan od odre\u0111enih dr\u017eavnih struktura, zato \u0161to su od toga ogromnog profita (u ruskom slengu, poznat pod imenom \u201ckormu\u0161ka\u201d tj. hranilica), imali izuzetne koristi direktori kombinata, lokalni \u010dinovnici, poreski inspektori, \u010dlanovi dr\u017eavne strukure iz redova FSB-a, koji bi upravo trebalo da se bore protiv takvog ekonomskog kriminala, a bogami, ka\u017eu, nije hvalilo ni za sami vrh. Dakle, svima je pristizalo, osim onima koji su neposredno radili u proizvodnji, a to, prizna\u0107ete, zvu\u010di poznato.<\/p>\n Ljudi koji su Deripaski otkrili vrata takvog biznisa, a u isto vrijeme i njegovi u\u010ditelji, bra\u0107a Lav i Mihail \u010cernoj, kao i bra\u0107a David i Sajmon Ruben, su bili majstori takvog poslovanja. Zahvalju\u0107i toj zakonskoj povlastici (tj. \u201ctoplingu\u201d), oni su prodavali tonu aluminijuma na svjetskom tr\u017eistu za, recimo, 1.500 dolara, a imali su tro\u0161kova tri puta manje. Bra\u0107a Ruben, koja su imala monopol na eksport ruskog aluminijuma u vrijeme Jeljcinove vlade, \u010desto su uobi\u010davali da ka\u017eu: \u201cBudala je onaj koji u Rusiji ne mo\u017ee da ostvari profit bar najmanje 60%\u201d. Naravno, oni nisu bili budale; daleko od toga \u2013 bar za 200-300 procenata, a i vi\u0161e.<\/p>\n I tako je ovaj \u010detverac, zahvalju\u0107i tome, profitirao stotine i stotine miliona dolara. Ilustracije radi, u jednom momentu oni su imali neuporedivo vi\u0161e of\u0161or firmi nego \u0161to su imali zapo\u0161ljenih; a, ka\u017eu, da ni sami nisu znali koliki je ta\u010dan broj of\u0161or firmi, ali se predpostavlja da su posjedovali vise od 300, upravo stvorenih za takvu vrstu poslovanja, i registrovanih na raznim bjelosvetskim ostrvima.<\/p>\n Danas se situacija izmijenila u odnosu na onu koja je bila u vrijeme brace Ruben i \u010cernoj; me\u0111utim i danas je ona jo\u0161 uvijek povoljna za Rusal, ali je samo pitanje do kada.<\/p>\n Dakle, ako je ovo su\u0161tina poslovanja Rusala, onda KAP ne mo\u017ee da ra\u010duna na neku svijetlu perspektivu; a Rusal je , kako analiti\u010dari predpostavljaju, zaintersovan, prije svega, za preradu boksita i proizvodnju glinice, tj. za prljavu industriju, takvu kakvu on ve\u0107 ima u Gvineji, tako da se mo\u017ee lako o\u010dekivati da Podgorica postane \u201ccrnogorska Gvineja\u201d; a u Gvineji, \u0161to je, predpostavljam, poznato tenderskoj komisiji, nalazi se jedan od Rusalovih kombinata za preradu boksita i proizvodnju glinice, pa predla\u017eem tenderskoj komisiji da, ipak, i to obi\u0111u i da svojim o\u010dima vide kako to tamo izgleda \u2013 bar u ekolo\u0161kom smislu.<\/p>\n Uz sve uva\u017eavanje koje iskreno gajim prema ruskoj \u201cbra\u0107i\u201d, ili ta\u010dnije re\u010deno ruskom narodu, a naro\u010dito ruskoj kulturi, moje je mi\u0161ljenje da oni nisu ta snaga pod \u010dijom upravom bi radili Crnogorci u svome najve\u0107em preduze\u0107u. Jer, Rusal, sa poslovnom tradicijom od 5-6 godina je jo\u0161 uvijek daleko ispod savremenog poslovanja zapadnih aluminijskih kombinata, kao \u0161to su, recimo, ameri\u010dki ili kanadski aluminijski giganti, AlCao ili AlCan, tj. ogromni sistemi sa 100-godi\u0161njom poslovnom tradicijom, a takvi su, zapravo, nama i potrebni.<\/p>\n Naro\u010dito ako su njihovi stvarni interesi kompatibilni na\u0161im strate\u0161kim interesima, i koji mogu da nas nau\u010de radu, redu i disciplini. A to Rusi ne mogu; jer oni, na\u017ealost, ne mogu da se \u201csprave\u201d ni sa svojom mukom, a mi o\u010dekujemo od njih da \u0107e da rje\u0161avaju na\u0161u.<\/p>\n I jo\u0161 ne\u0161to, u ovom biznisu, kao \u0161to znamo, nema mjesta za ljubav, koju, naravno, niko ne podcjenjuje. Naprotiv, tu vi\u0161evjekovnu crnogosko-rusku ljubav bi trebalo da i dalje njeguju panslavjanske institucije, crkve i razna udru\u017eenja, a ne biznismeni; me\u0111utim, da se ne zavaravamo, u ovom konkretnom slu\u010daju rije\u010d je o najprimitivnijoj i najogljenijoj realnosti, bez imalo pozitivnih emocija, sa bilo koje pregovara\u010dke strane, a najmanje sa ruske. <\/p>\n A ako ve\u0107 do\u0111e do toga da Rusal kupi ve\u0107inski paket akcija KAP-a , onda \u0107e se dugo komentarisati ta \u201csdjelka\u201d, praviti kafanske analize, naga\u0111ati koliko je koji \u010dlan tenderske komisije dobio \u201cispod stola\u201d, polemisati uz povi\u0161ene tonove, a onda \u0107e, u jednom momentu, kao po komandi, sve da zatihne; a nakon toga ne\u0107e dugo pro\u0107i, kada \u0107e, na\u017ealost, biti postavljen eksploziv ispod nekog ferarija ili bentlija, Rusalovog v.d. upravnika KAP-a, koji \u0107e se, na svu sre\u0107u, u to vrijeme nalaziti u nekom klubu ili fitnis centru; a taj incident \u0107e predstavljati reakciju nezadovoljstva odre\u0111enog kruga ljudi, koji su o\u010dekivali jedno, a dobili sasvim ne\u0161to drugo.<\/p>\n Ta impulsivna i krajnje primitivna i negativna reakcija \u0107e biti osu\u0111ena, ali i vrlo brzo zaboravljena, ono \u0161to \u0107e dugo ostati bi\u0107e posledice, koje \u0107e za Crnu Goru biti nesagledive – na\u017ealost u negativnom smislu.<\/p>\n Dragan D. Dragovi\u0107 Uz sve uva\u017eavanje koje iskreno gajim prema ruskoj \u201cbra\u0107i\u201d, ili ta\u010dnije re\u010deno ruskom narodu, a naro\u010dito ruskoj kulturi, moje je mi\u0161ljenje da oni nisu ta snaga pod \u010dijom upravom bi radili Crnogorci u svome najve\u0107em preduze\u0107u<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-47919","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-huskanje-na-dijalog"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47919","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47919"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47919\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47919"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47919"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47919"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\u010dak do Gvineje da bi se tamo vidjeli njihovi pogoni.<\/p>\n
\nMoskva<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"