Nekada davno, deca nisu bila izlo\u017eena ni\u010demu drugome sem školi, i to je bilo sasvim dovoljno. Utopije su danas mnogo, mnogo ambicioznije i pokvarenije <\/p>\n
Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/em><\/p>\n Obo\u017eavam nau\u010dnu i nenau\u010dnu fantastiku u svim oblicima, od knjiga, televizije, filma, sve do stripa. Neumorno gledam sve epizode pet glavnih serija Star Trek (me\u0111u mojim uku\u0107anima va\u017ei ime Star Drek, koje jasno pokazuje stav prema mojoj popkulturnoj slabosti), Stargejte (tri serije do sada), Galaktika, Andromeda i druge: nema mnogo dobrih. Sve su one po definiciji jeftine, sa modeli\u0107ima koji vise na koncu pred kamerom, uvek istim enterijerima, i ponekim gipsano-kartonskim \u010dudovištem, i, ako ponestane zapleta, tu\u010dom. Kvalitet SF je zavisan pre svega od dijaloga i ideja: to je prevashodno retori\u010dki \u017eanr, u kojem se izve\u017ebavaju odbrana i napad na opšteljudske osobine, prikazane kroz razli\u010ditosti – vanzemaljaca, njihovih obi\u010daja, verovanja i filozofije. Veoma va\u017ean deo ovog retori\u010dkog bavljenja eti\u010dkim problemima je podrazumevaju\u0107a jednakost Zemljana. Tu su serije Star Trek posebno va\u017ene, jer od samoga po\u010dekta propovedaju – komunizam.<\/p>\n Ne samo da su društveni problemi, kao što su glad, nejednakost i eksploatacija iskorenjeni, nema novca (sem u primitivnim kulturama), u politici svemira vladaju federalizam i nesvrstanost, nego su i i ljudi postali bolji, u\u017eivaju u razvijanju svoga znanja, kulture, talenata. To je posebno vidljivo u seriji Star Trek – Slede\u0107a generacija, u kojoj posada svemirskoga broda neguje pozorište i koncerte. Ameri\u010dka komunisti\u010dka utopija imala je svoj prostor u popularnoj kulturi, gde je niko nije dirao.<\/p>\n Veza sa naukom, posebno "tvrdim" naukama, klju\u010dno je opredelila SF \u017eanr, po\u010dev od \u017dil Verna, koji je prakti\u010dno izmislio \u017eanr da bi u njemu opisao sva tehni\u010dka \u010duda koja su logi\u010dno izlazila iz ostvarenja industrijskog 19. veka, ali nije bilo nikoga da razmišlja o novim upotrebama, i da ih poetizuje: jedino je \u017eeleznica uspela da mimo Verna u\u0111e i u prozu i u poeziju. Linija ozbiljnog, nau\u010dno zasnovanog promišljanja drugih svetova se nastavila, premda je tanka. Najbolji primer visoke knji\u017eevnosti koji se pribli\u017eava SF je delo ameri\u010dke knji\u017eevnice Ursule Le Gvin, koja kao antropolog uvodi teme socijalnih problema, ekologije, rasizma, feminizma, i poliseksualnosti u svoje cikluse romana i pri\u010da o imaginarnim svetovima, kakav je recimo Zemljamore.<\/p>\n Njen roman Leva ruka tame, sa bi\u0107em iz svemira koje periodi\u010dno menja pol, je jedna od najuzbudljivijih knjiga o kulturnim konvencijama koje danas tako katastrofalno opredeljuju politiku i ljudska prava. <\/p>\n Po osnovnom klju\u010du za \u010ditaoca, da poznaje i priznaje kodove \u017eanra, SF \u017eanrovi su zapravo najbli\u017ei bajci. Ovo ogromno podru\u010dje proizvo\u0111enja zna\u010denja je davno napustilo male zelene, premda još dobar deo SF kulture ekspolatiše strah od drugoga. No bajka i verovanja su našli nov izraz, napuštaju\u0107i nauku i tehniku. Nesumnjivo je najbolji primer takvoga pisanja imaginarni svet D\u017e. R. R. Tolkina, \u010dije delo, zasnovano na skandinavskoj i anglosaksonskoj mitologiji, upozorava na strahote i opasnost drugog svetskoga rata. Njegov prijatelj i pripadnik iste knji\u017eevne grupe u Oksfordu, Inklingovci, koja je sastajala u istome pubu nekih dvadeset godina, K.S. Luis, otišao je u neku vrstu hriš\u0107anstva, premda ga je Tolkin opominjao na opasnost. Njegova fantasti\u010dna hronika o Narniji je postala dodatno popularna zbog filmske serije, ali je, u pore\u0111enju sa Tolkinovim romanima, naprosto dosadna. Postoji samo jedna stvar zbog koje Tolkin nije prvi me\u0111u mojim omiljenim SF autorima: u njegovim romanima ima veoma malo, ili uopšte nema sun\u010deve svetlosti.<\/p>\n Danas su stvari veoma razli\u010dite: inteligentnih SF autora ima ogromno, to je jedan od najbolje pre\u017eivelih knji\u017eevnih \u017eanrova. Jedan od najboljih je Filip Pulman. Kao i svi gore pomenuti autori, i on je pre svega akademik, nau\u010dnik, pa onda i pisac – bez obzira na ogromnu popularnost. Njegova serija Njegovi tamni materijali, u kojoj je najpoznatiji roman Zlatni kompas (pojavio se i kao film) je kriti\u010dka vizija verovanja – svih verovanja. Pulman je naime ateista. U Zlatnom kompasu svaka li\u010dnost ima dušu – \u017eivotinju koja se menja sve do puberteta, a onda se ustali kao spoljni identitet osobe. Pulmanovi romani su puni pametnih, ljupkih, duhovitih \u017eivotnja, uz nešto zlobnih, naravno.<\/p>\n Dubravka Ugreši\u0107, koja je ve\u0107 na po\u010detku karijere pisala fantasti\u010dne pri\u010de (\u017divot je bajka) i knjigu o ku\u0107nim \u010dudovištima za decu, napisala je duhovitu persifla\u017eu fantasti\u010dne mitološke literature, Baba Jaga snela jaje, u kojoj bajkovitu pri\u010du o starim \u017eenama preostalim iz socijalisti\u010dke kulture razvija u novom, nemilosrdnom svetu posttranzicijskog divljaštva. Bajka groze, koja bez prestanka izaziva smeh, i sasvim nov pristup fantastici. Dogodilo se da je Dubravka Ugreši\u0107 gostovala u Sloveniji skoro istovremeno sa novim knji\u017eevnim uspešnikom treš fantastike, D\u017eord\u017eom R. R. Martinom. Na drugoj strani treš fantastike od D\u017e. K. Rauling, autorke "Poterijade". Oboje pišu sa znanjem iz Vikipedije, ne iz sopstvenog intelektualnog iskustva. Umesto kritike realnosti, koju prepoznajemo iz imaginarnih svetova, ovo dvoje najuspešnijih (i najprevo\u0111enijih) autora treš fantastike opisuju svetove koji su eti\u010dki savršeno irelevantni, intelektualno plitki, i grubo senzacionalisti\u010dki. Ona \u017ealosna de\u010dica koja u šiljatim šeširima u gluvo doba no\u0107i \u010dekaju na novu knjigu \u017eive u uverenju da je TO jedina knjiga, jer u Poterijadi nema ni\u010dega što bi izazivalo na druga \u010ditanja. Kupi knjigu, kostim, igru, gledaj film, pojedi jogurt ili \u010dokoladu sa likom: \u010ditalac je nezanimljiv ako ne mo\u017ee da kupuje. Martin je u Ljubljani do\u017eiveo veli\u010danstven do\u010dek, potvr\u0111en kupovinom ogromne koli\u010dine njegovih ve\u0107 prevedenih romana. U njima su glavni psovanje, seks, prolivanje krvi i drugih telesnih te\u010dnosti, uli\u010dni jezik, savršena nepovezanost sa istorijom. Dvoje najpopularnijih autora od ostalih koje sam navela razlikuje pre svega potpuna neodgovornost prema znanju: njihovi imaginarni svetovi ne referiraju na istoriju i kulturu, ne izazivaju pore\u0111enja, ne provociraju mišljenje. Ofucani motivi zmajeva,veštica, \u010dudovišta zamenjuju kako misao o tehnici i tvrdoj nauci, tako i o humanistici. Tako prose\u010dni skinhed, bez trunke znanja o Srednjem veku \u010dak i u svojoj zemlji, mo\u017ee da beskona\u010dno u\u017eiva u uzorima groze i vulgarnosti, i da dobije sve mogu\u0107ne obrasce netolerancije i jezika mr\u017enje: ne mora da \u010dita, stvar je ve\u0107 na TV i na filmu, mo\u017ee da svoj stav samo minimalno aktualizuje pomo\u0107u teku\u0107eg politi\u010dkog i medijskog diskurza, i eto ga u imaginarnom svetu u kojem je dozvoljeno posegati u realnost na isti na\u010din. Iza ugla je rat. <\/p>\n Na razgovoru sa Dubravkom Ugreši\u0107 i Nenadom Veli\u010dkovi\u0107em, još jednim piscem koji voli da povezuje fantastiku i humor da bi opisao nepodnošljiv svet u kojem \u017eivi, bilo je nekih pedesetak ljudi. Knjige dva autora su uglavnom kupili i pro\u010ditali. Nemam ništa protiv odnosa snaga – stotine na Martinu, odabrano duštvo kod Dubravke i Nenada. U SF i uopšte fantasti\u010dnom sazve\u017e\u0111u su neke planete manje naseljene i udobnije. Ono što ne mogu da ne primetim, jeste opasna proizvodnja stereotipa koja, u velikoj izlo\u017eenosti trashu, mo\u017ee da ima posledice u društvenim odnosima. Jeste, nekada davno je Karl Maj bio proglašen opasnim za omladinu, i branio ga je samo Ernst Bloh, filozof koji se ozbiljno bavio sre\u0107om obi\u010dnog \u010doveka. No deca toga doba nisu bila izlo\u017eena ni\u010demu drugome sem školi, i to je, kako je tvrdio i Bloh, sasvim dovoljno: ostatak slobodnog vremena sa Majom nije mogao škoditi. Utopije su danas mnogo, mnogo ambicioznije i pokvarenije. <\/p>\n Peš\u010danik.net<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nekada davno, deca nisu bila izlo\u017eena ni\u010demu drugome sem školi, i to je bilo sasvim dovoljno. Utopije su danas mnogo, mnogo ambicioznije i pokvarenije <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47808","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47808","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47808"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47808\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47808"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47808"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47808"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}