Sve pouzdanije naziranje Tre\u0107eg svetskog rata u suštini ve\u0107 odre\u0111uje našu budu\u0107nost <\/p>\n
Pi\u0161e: Konstantin Gordejev<\/strong><\/em><\/p>\n Više nikoga ne \u010dude pri\u010de o kraju sveta. Na vrh glave su i dokona predskazanja i oni koji o njima pri\u010daju. Ali tu i situacija poma\u017ee: neodre\u0111enost, nesigurnost, izazvani sve dubljim finansijskim, privrednim, politi\u010dkim, vojnim itd. krizama i pomno\u017eeni sa brzinom društvenog \u017eivota, koja lomi. Ali koliko je stvarno realna i bliska opasnost katastrofe \u010dove\u010danstva? I zašto u njenom centru mora da se na\u0111e baš Evropa? <\/p>\n * * * <\/p>\n Da odmah ostavimo po strani pojave koje su mogu\u0107e, ali su slu\u010dajne i zato teško predvidive kao što je pad asteroida ili neo\u010dekivana erupcija vulkana Jelouston. Ali zato je potpuno o\u010dekivana katastrofa za koju je Mihail Hazin još 2000. godine rekao da \u0107e biti finansijsko-ekonomska apokalipsa (1). Njena suština je u tome da je privredna struktura, sagra\u0111ena tokom realizacije globalizacionog projekta, od po\u010detka nestabilna i da \u0107e se neizbe\u017eno završiti materijalnom istrošenosti kompletnog društvenog sistema. <\/p>\n Tr\u017eištu je u uslovima privredne zatvorenosti svojstveno da se monopolizuje (zbog neograni\u010dene konkurencije sa ograni\u010denom bazom izvora). A globalizacija nije samo pretvorila svetsku ekonomiju u celovit sistem, ograni\u010den prostorom zemljine lopte ve\u0107 joj je dala izgled mre\u017ene igre u kojoj, kao pumpom, zajedni\u010dke privredne vrednosti po\u010dinju da se prebacuju u ruke onih koji su je stvorili (2). <\/p>\n Baš kao u kockarnici. I rezultat je isti: u ruke organizatora igre (\u010ditaj: globalnog tr\u017eišta, organizovanog na principima Vašingtonskog koncenzusa) prelazi materijalna baza njenih u\u010desnika, a ovi opet ostaju sa \u017eetonima. Zbog ograni\u010dene koli\u010dine gotovine i broja \u017eetona koji zavisi od kapaciteta mašine za njihovo štampanje, \u017eetoni na kraju prestaju da imaju vrednost ostavljaju\u0107i igra\u010de u totalnoj bedi. <\/p>\n Eto takav je mehanizam. Kriza 2007-2008. je postala njegova prva slikovita ilustracija (3). Me\u0111utim, pošto su upotrebljeni dopunski izvori dr\u017eavnih blagajni a delimi\u010dno i me\u0111unarodne devizne strukture tipa MMF i Svetske banke, finansijska istrošenost bankarskog sistema SAD i Evrope uspela je da bude spre\u010dena. Me\u0111utim, pumpa koja je ispumpavala vrednosti iz relativno suverenih dr\u017eava još nije prestala da radi, obzirom da je za bankrot pripremila \u010ditave regione. Tako se konkretno „pojavila realna pretnja bankrota Gr\u010dke, a odmah posle nje i celog niza drugih zemalja ju\u017ene (Portugalija, Španija, Italija), isto\u010dne (Ma\u0111arska, Rumunija, Bugarska, Ukrajina, Latvija i Litvanija), pa \u010dak i severne (Island, Irska) Evrope, kod kojih su se u toku krize, uz deficit bud\u017eeta nagomilali kolosalni dr\u017eavni dugovi" (4). <\/p>\n U ovom trenutku Gr\u010dka je realno pred objavom bankrota, prete\u0107i partnerima iz evrozone da \u0107e se vratiti na staru valutu (drahmu), koja \u0107e za sobom povu\u0107i pad vrednosti evra ukoliko Gr\u010dku ne podr\u017ee EU i MMF. U vrlo sli\u010dnoj situaciji su Portugalija, Španija i Irska. Astronomsku veli\u010dinu je dostigao i dr\u017eavni dug SAD. Govore\u0107i grubo, \u017eetoni – dolar i valute koje su vezane za dolar su toliko obezvre\u0111ene da je finansijska piramida spremna za realno rušenje ostavljaju\u0107i sve koji su u tome u najte\u017eoj mogu\u0107oj situaciji. <\/p>\n BEZ REŠENJA Novi izvor koji bi pomogao da se tu\u017eni kraj odlo\u017ei za sada se i ne nazire. Zaustavljanje mašine za štampanje \u017eetona, prema Hazinovom mišljenju, za Stari i Novi svet \u0107e da zna\u010di dugogodišnju „veliku depresiju" a ubrzanje hiperinflacije \u0107e da „spali dugove", ali \u0107e du\u017enike da ostavi „bez ga\u0107a" (pogl. fusnotu 3). <\/p>\n Tu\u017eno je, ali ovo karakteriše samo dugotrajnu sistemsku komponentu krize, tj. ono, što je u principu i stvorilo. Ali, postoji i situaciona specifi\u010dnost. Ona je u tome da, za razliku od 2007. godine, niko nema nameru da tra\u017ei put ka razrešenju krizne situacije. Naprotiv, dolazi do potpunog ose\u0107anja da strukture globalnog upravljanja iz sve snage pokušavaju da potpuno zaljuljaju zajedni\u010dku la\u0111u. <\/p>\n Tako je šef Svetske banke Robert Zelik nedvosmisleno izjavio da „rast cena prehrambenih proizvoda i nafte, kao i nestabilnost na Bliskom Istoku, u svetskoj ekonomiji stvaraju pretnju sveobuhvatne krize". Prema njegovim re\u010dima, za po\u010detak novog talasa krize „dovoljan je samo jedan potres" (5). Njegove re\u010di ponavlja jedan od šefova FAO: „Pad dolara i pove\u0107anje cena nafte poma\u017ee odr\u017eavanje visokih cena prehrambenih proizvoda, posebno u domenu proizvodnje \u017eitarica… Obzirom da je potra\u017enja uvek na visokom nivou, stabilizacija cena u velikoj meri zavisi od toga koliko \u0107e se pove\u0107ati koli\u010dina poljoprivredne proizvodnje u 2011. godini i za koliko \u0107e se smanjiti rezerve \u017eitarica u toj sezoni" (6). A prema Hazinovoj tvrdnji, „ve\u0107 sada je na internet postavljen jedan od najva\u017enijih izveštaja foruma iz Davosa, koji je upravo završen na engleskom jeziku. Smisao izveštaja je – „razumeli smo da onih izvora koje imamo za ispetljavanje iz rizika i sa kojima danas \u017eivimo – nemamo dovoljno". Druga\u010dije re\u010deno, konstatuje se da je nemogu\u0107e sa\u010duvati sadašnji finansijsko-ekonomski sistem" (7). <\/p>\n Da izdvojimo glavne faktore destabilizacije i da ozna\u010dimo njihove uzroke. <\/p>\n 1. Skoro istovremeno rasplamsavanje revolucija na prostoru koji obuhvata ceo Bliski Istok i Srednju Aziju – od Maroka do Avganistana. Pretpostavlja se da su se sve revolucije javile spontano. Me\u0111utim, bez u\u010deš\u0107a specijalnih slu\u017ebi koje sara\u0111uju sa strukturama globalnog upravljanja, takva spontanost je nemogu\u0107a. Štaviše, jedinice NATO i dr\u017eava \u010dije vlade aktivno sara\u0111uju sa „globalnim liderima" sada neposredno u\u010destvuju u intervenciji u Libiji sa namerom da vojne operacije prošire na Siriju, Jemen i u perspektivi na Iran. Ukoliko je za pomeranje situacije ka kolapsu dovoljan „jedan potres" (\u010ditaj: lokalni, koji nema strateške posledice kakve donosi rat), postepeno i sve pouzdanije naziranje Tre\u0107eg svetskog rata u suštini ve\u0107 odre\u0111uje našu budu\u0107nost; <\/p>\n 2. Rast cena prehrambenih proizvoda. Ovde se pojavljuju dve komponente. Jedna, skoro prirodna, sastoji se u promeni klime, zbog \u010dega je svetska potra\u017enja za \u017eitaricama za 4-6 odsto ve\u0107a od ponude. Skoro da nije bez veze kako te promene umnogome nose vešta\u010dki tehnogeni karakter – od više ili manje spornog uticaja efekta staklene bašte do nestanka Golfske struje, koji se poja\u010dava katastrofom u Meksi\u010dkom zalivu, do dva okeana (Tihog i Atlantskog), koji su otrovani petrohemijskim proizvodima, hemijskim reagensima, radijacijom „japanskog \u010cernobilja" (Fukušima). Osim toga, mnogo eksperata smatra da je promena klime na planeti posledica namernog delovanja na prirodnu sredinu ure\u0111aja HARP. <\/p>\n FAKTOR HRANE Druga komponenta, koja ima veze sa obezvre\u0111ivanjem dolara, predstavlja posledicu namernih postupaka u realizaciji sadašnjeg globalnog ekonomskog modela, o \u010demu je ve\u0107 govoreno. <\/p>\n Još je jedan va\u017ean momenat koji pokazuje da problemi sa prehrambenom robom i bliskoisto\u010dne revolucije imaju efekat sinergije. Nedovoljna koli\u010dina hrane, konkretno, bila je katalizator za po\u010detak doga\u0111aja u Tunisu i Egiptu (8), a revolucije su te koje ko\u010de rešenje problema sa hranom u tim zemljama (pogl. fusnotu 5); <\/p>\n 3. Rast cena nafte. Ve\u0107 danas naftni deficit iznosi 1,1 milion barela dnevno, a do kraja godine mo\u017ee postati i ve\u0107i (9). Jedan od najva\u017enijih razloga za to je napetost na Bliskom Istoku i intervencija snaga za globalnu upravu u Libiji. Ukoliko Iran, koji za sada još nije dospeo u pa\u017enju tih „mirotvoraca", nastupa u ime OPEK, govore\u0107i da deficitarna potra\u017enja nafte mo\u017ee da se zadovolji, po\u010detkom rata protiv njega situacija \u0107e postati nepopravljiva. „Prema mišljenju analiti\u010dara Goldman Saksa, slede\u0107ih 12 meseci cena nafte \u0107e da poraste do 130$ za barel" (10) i, zajedno s njom, i cene benzina i na evropskom i na svetskom tr\u017eištu, teraju\u0107i do neba hiperinflaciju svih vrsta robe (11). <\/p>\n Uostalom, prognoza Goldman Saksa izgleda ubla\u017eeno jer o\u010digledno ne vodi ra\u010duna o rastu potra\u017enje naftnih proizvoda, do \u010dega \u0107e do\u0107i gubitkom poverenja u nuklearnu energiju posle havarije na Fukušimi. Osim toga, skoro je neverovatno da \u0107e devalvacija ameri\u010dke valute i ve\u0107 zapo\u010dete špekulacije na tr\u017eištu cena nafte i zlata (12), karakteristi\u010dne za po\u010detak velike krize, dozvoliti da se cena nafte zadr\u017ei na 130 dolara po barelu: to jednostavno odgovara empirijskim i prora\u010dunskim podacima (pogl. fazni dijagram). <\/p>\n Sve što je re\u010deno svedo\u010di da \u010dove\u010danstvo neprimetno ide ka situaciji u kojoj mora da se menja, pri \u010demu se ne ostavlja ni najmanji izbor u vezi sa tim – na koju stranu. Onome kome se \u010dini da je ovo paranoidna konspirologija mo\u017ee se, kao dopuna ve\u0107 re\u010denom, ukazati na drugostepene znake. Tako, na primer: „U aprilu je ekonomista Jegor Susin konstatovao interesantnu \u010dinjenicu: bez obzira na evro koji je tada poskupeo i neverovatno jeftinu likvidnost u SAD, strane banke koje rade u Americi su svojim ameri\u010dkim jedinicama vratile skoro 400 milijardi dolara. Ima ih koji se spremaju za najgore…" (13) <\/p>\n SLU\u010cAJ STOS-KAN Ili da uzmemo hapšenje direktora MMF Dominika Stros-Kana. Teško je pretpostaviti da je mogu\u0107e me\u0111unarodnog \u010dinovnika njegovog ranga, bez obzira na postojanje krivice i njen stepen, tek tako, mogu\u0107e demonstrativno uz stra\u017eu zadr\u017eati bez dogovora sa odgovaraju\u0107im krugovima svetske elite (14). To je mogla da odobri navedena elita samo ukoliko je visoki finansijer napravio ozbiljnu grešku prema toj istoj eliti. Pa se, kao krivica, navode tri teze koje je izneo Stros-Kan: <\/p>\n 1. „Deveti talas" globalne ekonomske krize; <\/p>\n 2. Kraj Vašingtonskog konsenzusa; <\/p>\n 3. Prelaz sa dolara, kao glavne svetske valute, na zlato i specijalna prava pozajmljivanja (15). <\/p>\n U prevodu na jezik koji svi razumeju, to zna\u010di „fakti\u010dki, priznanje da savremeni finansijski sistem više nije za ovaj svet, sa svim posledicama koje iz toga proisti\u010du, pa i potrebom da se preispita obim dobiti koja se formira u ekonomiji, a koju finansijski sektor raspodeljuje u svoju korist". Ako se povede ra\u010duna da je još jako mnogo onih kojima je navedeni „kraj" o\u010digledan, izjava direktora MMF spada u razglašavanje korporativne tajne, koja je štetna za posao itd. Pa su ga kaznili tako što su dezavuisali usput i sve njegove prethodne izjave. <\/p>\n Ako je to istina, onda nije teško da se proceni vreme po\u010detka globalnog kolapsa, i to po analogiji. Otprilike pola godine pre po\u010detka bankarske krize SAD 2008. godine, guverner dr\u017eave Njujork E. L. Spicer bio je prinu\u0111en da podnese ostavku zbog izmišljenog seksualnog skandala zato što je otkrio da se sistem osiguranja finansijskih rizika nalazi u dubokoj krizi te je zatra\u017eio da osiguravaju\u0107e kompanije registrovane u dr\u017eavi Njujork u roku od dve nedelje pove\u0107aju svoj kapital do nivoa koji odgovara riziku koji se pove\u0107ao ili da prihvate upravu regulacione komisije dr\u017eave. Zakoniti zahtev se našao u sudaru sa superdobiti globalnih finansijskih grupa, a zbog pokazivanja prljavog veša došlo je i do ka\u017enjavanja. <\/p>\n Još jedan indirektni pokazatelj da se pribli\u017eava „nova revolucija u Evropi" je veliko upumpavanje migranata iz arapskih zemalja Severne Afrike. Dimenzije toga su tolike da su ve\u0107 naterale EU da razmišlja o tome da bi mo\u017eda trebalo zatvoriti granice Šengenske zone (16). Mo\u017ee se pretpostaviti da je za to kasno jer je jasno i zbog \u010dega su ti migranti potrebni. U uslovima „globalne velike depresije" oni predstavljaju niskokvalifikovane jeftine štrajkbrehere, kastinski i nacionalno zatvorene u svoju sredinu. Oni bi trebalo da nastupe snagom koja \u0107e obezbediti stabilno odr\u017eavanje haosa i nemogu\u0107nost uspostavljanja dotadašnjeg kulturnog poretka. <\/p>\n ZAŠTO BAŠ U EVROPI Zašto je to potrebno i zašto baš u Evropi? Ovde se mogu dati najmanje dva odgovora. Za one koji u ovome, što se dešava vide misti\u010dni smisao jasno je da globalni kolaps koji se pribli\u017eava, bez svake sumnje, predstavlja poslednju završnu bitku sa kulturom i civilizacijom ukorenjenim u hriš\u0107anstvu. Me\u0111utim, postoji i \u010disto pragmati\u010dno objašnjenje. Racionalno ure\u0111enje mre\u017enog sveta, u koji „novi svetski poredak" ima nameru da zapakuje \u010dove\u010danstvo, koje \u0107e biti re\u0111e od sadašnjeg za otprilike 25 puta, predstavlja struktura oaze ili \u010dvorišta, u kojima \u0107e svaka regija dobiti vrlo odre\u0111en spisak funkcija. Za današnju Evropu to bi mogle da budu isklju\u010divo muzejsko-istorijska i mo\u017eda obrazovna funkcija. <\/p>\n Zahla\u0111enje, do koga dolazi nestankom Golfske struje, \u0107e neizbe\u017eno da zna\u010di smanjenje efikasnosti za evropsku poljoprivredu. Proizvodnja se pomerila ka Kini i Vijetnamu. Finansije su se podelile po \u010ditavom svetu. A tehnologije – jedina prednost koja je ostala zemljama EU – samo što nisu postale svojina Kine. Tako da skoro ništa, osim obrazovanja i istorije, nije ostalo Evropljanima za trgovinu. Zato, ako se gleda sa pozicija globalnog upravljanja, potpuno su neopravdani visok \u017eivotni standard i brojnost evropskog stanovništva. Pa se zato i udara preko njih. <\/p>\n Uostalom, i stanovnici SAD \u0107e iz istog razloga dobiti, i u istoj meri. <\/p>\n __________<\/p>\n Napomene: <\/p>\n (1) O. Grigorjev, M. Hazin „Da li \u0107e SAD uspeti da izazovu apokalipsu?", Ekspert, \u2116 28 (241) ot 24.07.2000 g, http:\/\/worldcrisis.ru\/crisis\/562770<\/a> <\/font><\/p>\n (2) K. Gordejev, Pogled kroz krizu, http:\/\/www.kongord.ru\/Index\/Articles\/lookthrghcris.html<\/a> <\/font><\/p>\n (3) Od bankrota 2001. ameri\u010dki finansijeri su se spasili, prema mišljenju Hazina, zahvaljuju\u0107i „kontrateroristi\u010dkoj operaciji", koja je organizovana u pravo vreme. Pogl. „Ekonomski scenario apokalipse" (intervju sa M. Hazinom, http:\/\/www.apokalipsis.su\/index.php?option=com_content&view=article&id=203:2009-10-20-21-58-28&catid=55:2009-10-20-21-27-26&Itemid=78<\/a>) <\/font><\/p>\n (4) S. A. Strojev, Rezultati2010: Ekonomska i socijalna kriza Evrope, http:\/\/kprf.ru\/international\/86493.html<\/a> <\/font><\/p>\n (5) Svet je na pragu opšte krize, http:\/\/news.mail.ru\/economics\/5730274\/?frommail=1<\/a> <\/font><\/p>\n (6) Apokalipsa \u0107e po\u010deti lošom \u017eetvom, http:\/\/www.utro.ru\/articles\/2011\/05\/27\/976775.shtml<\/a> <\/font><\/p>\n (7) Mihail Hazin: Mno\u017eite se – penzija i tako ne\u0107e biti, intervju sa novinarom Rosbalt P. Kazarinom http:\/\/hvylya.org\/interview\/geopolitics\/10677-mihail-hazin-rozhajte-pensii-ne-budet.html<\/a> <\/font><\/p>\n (8) D\u017eord\u017e Soroa: Svetski rat valuta je ve\u0107 proglašen, http:\/\/www.newsru.com\/finance\/21feb2011\/soros.html<\/a> <\/font><\/p>\n (9) OPEK je spreman da pove\u0107a eksploataciju nafte i da pokrije deficit, http:\/\/www.vesti.ru\/doc.html?id=455891<\/a> <\/font><\/p>\n (10) Banke predvi\u0111aju pove\u0107anje cena nafte, http:\/\/www.newsru.com\/finance\/24may2011\/brent.html<\/a> <\/font><\/p>\n (11) Monopol pet krupnih petrohemijskih koncerna je FRG naterao na pove\u0107anje cena benzina, http:\/\/www.newsru.com\/finance\/24may2011\/benzin_ger.html<\/a> <\/font><\/p>\n (12) D\u017eord\u017e Soros je rasprodao sve svoje zlato, http:\/\/www.newsru.com\/finance\/05may2011\/soros.html. Pogledaj tako\u0111e defoltogram i njegov opis prema „Projektu \u017eivota posle krize" (http:\/\/www.2bz.ru\/<\/a>) <\/font><\/p>\n (13) Ko \u0107e da odgovara zbog Stros-Kana, http:\/\/www.itogi.ru\/kapital\/2011\/21\/165437.html<\/a> <\/font><\/p>\n (14) M. Hazin, Iza napada na Stros-Kana su špekulanti sa Vol Strita? http:\/\/oko-planet.su\/politik\/newsday\/68591-mihail-hazin-za-atakoy-na-stross-kana-stoyat-delcy-uoll-strit.html<\/a> <\/font><\/p>\n (15) Direktor MMF je podr\u017eao ideju o novoj rezervnoj valuti, http:\/\/lenta.ru\/news\/2009\/03\/25\/legit\/<\/a> <\/font><\/p>\n (16) Generalni sekretar Saveta Evrope: Postoji opasnost da mi više ne\u0107emo imati otvorene granice, http:\/\/www.newsru.com\/world\/19may2011\/yagland.html<\/a> <\/font><\/p>\n