{"id":47804,"date":"2011-07-20T12:58:17","date_gmt":"2011-07-20T12:58:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47804"},"modified":"2011-07-20T12:58:17","modified_gmt":"2011-07-20T12:58:17","slug":"ja-ferhadija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/07\/20\/ja-ferhadija\/","title":{"rendered":"Ja, Ferhadija"},"content":{"rendered":"

Ukoliko \u017eelite da me ikad opet vidite, gordu i ponositu kakvu ste me vi\u0111ali na mese\u010devom odsjaju u banjalu\u010dkoj zlatnoj prašini, sa \u017eutim haljinama davnivna koje sam nosila, mora\u0107ete i svoja tela i duše izgraditi<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Uglje\u0161a Vukovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Lepota je uvek gonjena i lepota je uvek svesna sama sebe. Ja sam oduvek znala da sam sazdana od najfinijeg kamena i da je sva moja ode\u017eda bo\u017eije tkanje polo\u017eeno na moje dugo, meko tijelo. Ose\u0107ala sam svoju lako\u0107u i kako je svaki moj korak nehajan i slobodan jer sam svesna lepote koju nosim. Bila sam svesna i svih pogleda što upiru o\u010di u mene i nikada nisam okretala lice u stranu dok bi me divlja\u010dki pro\u017edirao sludeli posmatra\u010d.<\/p>\n

Lepota je gorda i izazovna. Mislila sam da niko ne mo\u017ee podi\u0107i ruku na stole\u0107a gordosti i bitnosti. Moje vreme suviše dugo traje da bi me mogao ubiti varvar jednog trenutka. Zapravo, moram priznati da sam umela biti drska, kako to samo lepotice znaju, znala sam podviknuti upadljivoš\u0107u na nesre\u0107nog zaljubljenika što je kukavi\u010dki proklinjao moju veru, prošlost i tradiciju. Dopuštala sam da me diraju komunisti\u010dki apart\u010dici, pravoslavni i katolici, bezbo\u017enici i nevernici, jer znala sam da \u0107e ih moje platno i miris smekšati. Malo sam govorila, tiho sam pevala i privla\u010dila sam izgledom i duhom ljude druge muzike. Bila sam veoma samouverena i nikada se nisam hvalila ajetima i surama koje sam znala napamet, a naro\u010dito se nisam hvalila da imam bogatu i raskošnu sestru bliznakinju u dalekoj Turskoj. <\/p>\n

O lepoti se sve zna. Nije bilo potrebno da ja, Ferhadija, govorim o sebi. Drugi su govorili o meni. Drugi su gledali u mene. Drugi su me pose\u0107ivali. Drugi su me osetili. Drugi su o meni pisali. Drugi su o meni pri\u010dali. Ja sam \u0107utala i nisam ose\u0107ala druge jer lepota oseti samo samu sebe. <\/p>\n

\u017divela sam sa svojom lepotom i ogromnim, nesagledivim vremenom u kojem su upisane pri\u010de, legende, uglednici, neimari, hafizi, hod\u017ee, paše, posetioci, derviši, isposnici, umetnici. <\/p>\n

Haljine koje nosim su jednostavni materijal skrojen od vekova što menjaju boje kako svetlost menja dan. Ornament mi je sun\u010dev zrak što iskosa pada po meni. Ali nijedno tkanje ne mo\u017ee da prekrije istoriju koju nosim na sebi. Nema tog pokrova što krije moje pri\u010de i tajne. <\/p>\n

Oko mene, u meni, i zbog mene dogodilo se mnogo velikih stvari. Ja sam uvek govorila \u0107utnjom. Lepotica uvek \u0107uti. Pogled lepote je dovoljno jasan da sve ka\u017ee. Najviše sam volela mirne i \u0107utljive opsenare što su me posmatrali u sazvu\u010dju tišine u mese\u010devim no\u0107ima. Sa takvima sam bešumno i nemirno vodila ljubav do jutra. Moji ljubavnici su stanovnici svih krajeva. Najviše volim kada isko\u010de iz Pamukovih romana i stanu na banjalu\u010dku kaldrmu nakon što se provuku kroz usko grlo Haništa. Onda stave ruke u d\u017eep, pomere blago glavu prema dole, nabace smešak i upišu se senkom u ve\u010dnost. Moji su ljubavnici veliki ljudi. Pasavand\u017eije koje jezde strašnim ulicama da bi odagnali dosadu. Najviše sam volela zaljubljene hriš\u0107ane. Oni više vole moj pokrov i spoljašnost, dive se mojim draguljima i ne razumeju moju suštinu, a to svaka lepota pri\u017eeljkuje. <\/p>\n

Smisao je nebitan, izgled je bitan, govori raskošje lepote koja se obo\u017eava.<\/p>\n

Moji su ljubavnici pesnici i sladostrasnici i njih sam, kao i hriš\u0107ane, odbijala i privla\u010dila tišinom i daljinom iz koje sam došla.<\/p>\n

Bila sam sigurna u sebe i u poglede na sebi. Mislila sam da niko ne mo\u017ee zlo da mi u\u010dini, iako sam znala da mi mnogi zlo \u017eele. Mislila sam da je dovoljno da zamandalim kapiju, sakrijem pogled i poprsje, ali nisam znala, tj. nisam htela znati šta se dešava oko mene. Lepota je odviše ponosna da bi mogla poverovati kako neko zaista ho\u0107e da je ubije. A i odviše hraba da bi se bojala ubica koje bezbri\u017enost lepote ne prime\u0107uje jer spodobe sam odbijala \u010dvrstinom svog tela i stava. <\/p>\n

Ja, Ferhadija, verovala sam da sam banjalu\u010dka tvr\u0111ava, i da uzdasi mojih meraklija i esteta, svakovrsnih nazora, nikada ne\u0107e dopustiti moje urušavanje, propadanje, a komoli ubistvo. Mislila sam kako prizemna zavist zavidljivaca ne mo\u017ee naškoditi otmenosti mog trajanja. <\/p>\n

Banjaluka je bila tiha, mirna i uspavana, njeni \u017eitelji su silazili na vodu i delovali su pitomo i vodenasto. Obo\u017eavala sam zvuk njenih \u010damaca što se odbijaju od moju \u010dvrstu obalu.  Ali neko je uzburkao vodu i posva\u0111ao \u010damce. Po\u010deli su da me izbegavaju, da me kude i šalju nikad prekornije poglede. Ose\u0107ala sam strah, ali oko lepote postoji previše naklonjenih branilaca i nisam ni pomišljala da mi sleduje smrt. Znam da je i ve\u010dnost podlo\u017ena propadanju, to zna svako ko je proglašen kao ve\u010dan, ali zar da moj kraj bude izvestan pored svih \u010dvrstih temelja na kojima sam po\u010divala? Bila sam umišljena i nisam se bojala. <\/p>\n

Pohotnici su me silovali i ubili u jednoj no\u0107i. Nestala sam u bestrag kao da nikad nisam postojala. Ostalo je ime i pomen. Nisu ostale \u010dak ni ruševine. Ubijena je i moja manje poznata sestra Arnaudija. Glas mi se dugo nije \u010duo. Tijelo su mi zakopali u nigdinu. Mesto mog postojanja me je zaboravilo i mrzelo. Prestala sam postojati, misliti i ose\u0107ati u jednoj no\u0107i, a zvali su me ve\u010dnom. Moje revnosne sluge su po\u010dele pevati o mojoj lepoti i bitnosti tra\u017ee\u0107i moj nestati trag. Tra\u017eili su me uporno i predano, i iskopali su moje tijelo sa namerom da me o\u017eive. Sada me pokušavaju povratiti iz nepostajanja, a posle smrti još jednom sam sna\u017eno probodena kamenicama mr\u017enje koju ja ne mogu pojmiti i objasniti. <\/p>\n

Moje znanje i istorija me u\u010de da bednike ne mo\u017eeš objasniti i razumeti jer se tu nema šta objasniti i razumeti. Ne \u017eelim mistifikovati moje rušitelje, siled\u017eije i ubice. Njihov \u010din je nedvosmislen i jasan, oni ne zaslu\u017euju epitete. Njihovo prisustvo još prisustvuje. <\/p>\n

Pose\u0107uju me u mojoj nemo\u0107i mnogi ljudi sa istim pitanjima i ja im svima ka\u017eem isto: <\/p>\n

Ja, Ferhadija, ne\u0107u se vratiti dok god \u017eive, misle, delaju i mrze oni koju u \u010dasku opet mogu iz mirne i bezbri\u017ene vlastite dnevnice uputiti kamen na moje nejako telo. <\/p>\n

Ja, Ferhadija, ne mogu oprostiti ono što još traje. <\/p>\n

Ja, Ferhadija, prognana sam lepotica sa teškim o\u017eiljcima.<\/p>\n

Rane se vidaju novim ro\u0111enjem i vremenom. <\/p>\n

Moje se telo još gradi, a moja duša \u0107e se tek izgraditi. <\/p>\n

Ukoliko \u017eelite da me ikad opet vidite, gordu i ponositu kakvu ste me vi\u0111ali na mese\u010devom odsjaju u banjalu\u010dkoj zlatnoj prašini, sa \u017eutim haljinama davnivna koje sam nosila, mora\u0107ete i svoja tela i duše izgraditi. <\/p>\n

Ja, Ferhadija, se u vaš grad mogu vratiti samo ako shvatim i osetim da se oko mene skupljaju dobronamerni pogledi u\u017eivalaca lepote. <\/p>\n

No\u0107 mora pustiti dašak vetra severca, Vrbas mora zahu\u010diti pozdravljaju\u0107i svoju najstariju sestru, posetioci i obo\u017eavaoci zaljubljeni u mene moraju iza\u0107i iz zamršenih pri\u010da, moraju pro\u0107i kroz uske hodnike  što vode do mene, moraju stati korakom \u010doveka ispred mene i osmotriti prizor fiksiraju\u0107i udivljeni\u010dki o\u010di na mene. <\/p>\n

Isto ono što sada \u010dine likovi iz pri\u010de utkani u stvarnost ispred veli\u010danstvenog Hrama Hrista Spastitelja. <\/p>\n

Ja, Ferhadija, o\u017eive\u0107u i \u017eive\u0107u, zasija\u0107u i svetli\u0107u samo ako ima dovoljno ljudi sa razigranima \u010dulima što smelo staju pred moja stole\u0107a i umetnost, bez obzira kojoj veri po ro\u0111enju ili izboru pripadaju. <\/p>\n

Ja, Ferhadija, oprosti\u0107u ovom gradu sve nakon no\u0107i u kojoj \u0107u dugo o\u0107utati prisnost sa znati\u017eeljnim gledaocem druge vere koji \u0107e me osmatrati sa svih strana zamišljaju\u0107i moje gipko telo u svojim blagim dodirima druga\u010dijih navika, misli i ose\u0107anja. <\/p>\n

Ja, Ferhadija, ucrta\u0107u se u panoramu Banjaluke ako ovaj grad ubedi mene u svoju promenu, ako ovaj grad dopusti u\u017eivaocima da me o\u010dima glasno ljube nao\u010digled svih, ako ovaj grad dopusti mojim vernicima da u nutrini mene stanuju ispovedaju\u0107i molitvu.<\/p>\n

Buka<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ukoliko \u017eelite da me ikad opet vidite, gordu i ponositu kakvu ste me vi\u0111ali na mese\u010devom odsjaju u banjalu\u010dkoj zlatnoj prašini, sa \u017eutim haljinama davnivna koje sam nosila, mora\u0107ete i svoja tela i duše izgraditi<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47804","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47804","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47804"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47804\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47804"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47804"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47804"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}