U susret recesiji i regresiji u Evropi neophodno je prona\u0107i novi put politi\u010dke emancipacije<\/p>\n
Pi\u0161e: Edgar Moren<\/strong><\/em><\/p>\n Levica. Oduvek sam se protivio unifikovanju koje zamagljuje razlike, suprotnosti i antagonizme. Jer, levica je jedan slo\u017een koncept koji u sebi uklju\u010duje jedinstvo, rivalstva i antagonizme. Jedinstvo je u njegovim izvorima: te\u017enja ka boljem svetu, emancipacija ugnjetenih, eksploatisanih, poni\u017eenih, uvre\u0111enih i univerzalnost u pravima za muškarce i \u017eene. Ovi izvori, podstaknuti od strane humanisti\u010dke misli i iz ideja francuske revolucije i republikanske tradicije, od XIX veka su hranili socijalisti\u010dku, komunisti\u010dku i libertersku misao. <\/p>\n Re\u010d ”liberter” se fokusira na autonomiju individua i grupa, re\u010d ”socijalista” na usavršavanju društva a re\u010d ”komunista” na potrebi zajednice me\u0111u ljudima zasnovane na bratstvu. Me\u0111utim, struje socijalista, komunista i libertera su postale konkurentske. Ove struje su se isto tako nalazile u odnosu me\u0111usobnih neprijateljstava od kojih su neka postala smrtonosna, po\u010devši od gušenja spartakisti\u010dke pobune od strane vlade nema\u010dkih socijaldemokrata pa sve do eliminacije socijalista i anarhista od strane sovjetskog kominizma.<\/p>\n Protiv petrifikovanja i la\u017ei na levici<\/strong><\/p>\n Narodni frontovi i Unije otpora su bili ništa drugo do efemerni doga\u0111aji. I posle pobede socijalista 1981., njihov ”poljubac smrti” je, kao delo veoma vešte strategije Fransoa Miterana, ugušio Komunisti\u010dku partiju.<\/p>\n Eto zašto sam se uvek borio protiv petrifikovanja i la\u017ei na levici, ujedno prepoznaju\u0107i jedinstvo izvora i te\u017enji. Te\u017enje ka boljem svetu su oduvek odre\u0111ivale rad mislilaca. Prosvetiteljstvo Voltera i Didroa je, spojeno sa antagonisti\u010dkim Rusoovim idejama, hranilo 1789. godinu. Marks je bio veliki mislilac koji je inspirisao u isto vreme i socijaldemokratiju i komunizam, do momenta kada socijaldemokratija postaje reformisti\u010dka. Prudon je bio inspirator nemarksisti\u010dkog socijalizma, dok su Bakunjin i Kropotkin nadahnjivali liberterske struje. <\/p>\n Ovi autori su nam neophodni ali ne i dovoljni za promišljanje današnjeg sveta. Obavezni smo da preduzmemo ogroman napor u razmišljanju – koji bi mogao da pove\u017ee bezbrojna raspršena i usitnjena znanja – kako bismo shvatili našu poziciju u savremenom Univerzumu, biosferi, u našoj istoriji. <\/p>\n Treba promisliti našu epohu koja je uzela formu globalizacije u tehni\u010dko-ekonomskom unifikovanju po\u010devši od 1990-ih godina. Prostrani brod Zemlja je guran vrtoglavom brzinom od strane \u010detiri nekontrolisana motora: naukom, tehnikom, ekonomijom i profitom. Ovaj kurs nas vodi ka pove\u0107anju opasnosti od kriti\u010dne i, krizi podlo\u017ene, turbulencije razularene kapitalisti\u010dke ekonomije i degradaciji biosfere koja je naš \u017eivotni prostor, dok se rastu\u0107i ratoborni potresi podudaraju sa umno\u017eavanjem oru\u017eja za masovno uništenje. Sve ove opasnosti se me\u0111usobno podra\u017eavaju.<\/p>\n Mora se imati u vidu da se trenutno nalazimo u regresivnoj fazi naše istorije. ”Kolaps” komunizma, koji je \u010dinio religiju zemaljskog spasenja je bio pra\u0107en najezdom religija bo\u017eanskog spasenja. Zaspali nacionalizmi su postali virusi, a etno-religijske te\u017enje su, kroz nastojanja za pristupanje dr\u017eavi-naciji, pokrenule secesionisti\u010dke ratove.<\/p>\n Uva\u017eimo veliku evropsku regresiju. Relativizujmo je, najpre, time da se dogodio veliki progres u emancipaciji kod pot\u010dinjenih nacija SSSR-a. Me\u0111utim, nezavisnost ovih nacija je izazvala jedan sku\u010deni nacionalizam i ksenofobiju. Talas liberalne ekonomije je podgrejao istovremena nastojanja ka stilu \u017eivota zapadnja\u010dkog konzumerizma ali i epohe sigurnosti iz sovjetskog perioda, sve sa aktuelnom mr\u017enjom prema Rusiji. Tako\u0111e, ideje i partije levice su u ovim bivšim narodnim demokratijama na nultom stupnju razvoja. <\/p>\n "Nestajanje" levice i njenih socijalnih tekovina<\/strong><\/p>\n Nije samo globalizacija ta koja je na Zapadu po\u010distila posleratne socijalne tekovine eliminišu\u0107i veliki broj industrija nesposobnih da izdr\u017ee azijsku konkurenciju i izazivaju\u0107i premeštanje ugašenih radnih mesta; nije samo razuzdana usmerenost ka produktivnosti ta koja je ”izbrisala” preduze\u0107a proteruju\u0107i zaposlene i radnike; ve\u0107 tako\u0111e nesposobnost partija koje se smatraju predstavnicima sveta naroda da razviju politiku kao odgovor ovim izazovima. <\/p>\n Komunisti\u010dka partija (PCF) je postala jedan minorni patuljak dok su trockisti\u010dki pokreti, i pored istinskog denunciranja kapitalizma, nesposobni da artikulišu alternativu. Socijalisti\u010dka partija (PS) se dvoumi izme\u0111u svog starog jezika i ”modernizacije” koja tra\u017ei da se bude realan, iako je modernost u krizi.<\/p>\n Još ozbiljniji je proces nestajanja ”ljudi levice”, tj. levi\u010dara. Ovi ljudi formirani na tradiciji ishoda 1789. godine, reaktuelizovanom sa Tre\u0107om Republikom, bili su kultivirani humanisti\u010dkim idejama od strane svojih nastavnika u školama – sa socijalisti\u010dkom, a onda i komunisti\u010dkom obukom – u kojima su u\u010deni o idejama internacionalnog bratstva i te\u017enji ka boljem svetu. Borba protiv eksploatacije radnika, prihvatanje imigranata, odbrana slabijih, staranje o socijalnoj pravdi – sve je to odgajalo u toku jednog veka levi\u010dare, dok je Otpor pod okupacijom regenerisao tu poruku. <\/p>\n Ali srozavanje uloge nastavnika, zaboravnost partija levice i dekadencija sindikata su prekinuli pothranjivanje emancipoatorskom ideologijom levi\u010dara, \u010diji \u0107e poslednji predstavnici, sada ljudi u godinama, nestati. Ostaje samo tzv. bobo (bur\u017eoasko-boemska, prim.prev) i kavijar levica. Posledica toga je da se rasizam i ksenofobija – koji su kod radnika koji glasaju za levicu bili prisutni samo u privatnoj sferi – vra\u0107aju u sferu politike i ubudu\u0107e vode ka glasanju za Le Pena. Reakcionarna Francuska prognana u drugi plan u XX veku, izuzev u vreme Régime de Vichy, dolazi u prvi plan tvrdo, šovinisti\u010dki, suvereno. <\/p>\n Ona pri\u017eeljkuje izbacivanje imigranata bez papira, okrutnu represiju prema mladima iz predgra\u0111a; ona manipuliše teško\u0107ama svakodnevnice kroz izazivanje mr\u017enje prema islamu, doseljenim gra\u0111anima iz dr\u017eava Magreba, afrikancima, i diskretno, Jevrejima, uprkos radosti što vidi da se Izrael ponaša prema Palestincima na isti na\u010din na koji su se hriš\u0107ani ponašali prema Jevrejima. <\/p>\n Pobeda Sarkozija je mnogo manje rezltat njegovog politi\u010dkog lukavstva, koliko odsustva levice. U razli\u010ditim formama, isto stanje je u Italiji, Nema\u010dkoj i Holandiji, gde slobodno-misle\u0107e zemlje postaju ksenofobne i reakcionarne. Ova situacija iziskuje u isto vreme i suprotstavljanje ali i o\u017eivljavanje politi\u010dkog mišljenja. <\/p>\n Artikulisati Put kroz stapanje više puteva<\/strong><\/p>\n Ne radi se o tome da treba smisliti jedan ”model društva” (koji bi bio samo stati\u010dan u dinami\u010dkom svetu) ili tra\u017eiti smisao u nekoj utopisti\u010dkoj ideji. Mi treba da artikulišemo jedan Put, koji bi mogao da se oblikuje samo kroz stapanje višestrukih reformisti\u010dkih puteva, i koji bi mogao da dovede, ukoliko se ne zakasni previše, do preusmeravanja ovog ludog i suicidnog kursa koji nas vodi u ambis. <\/p>\n Put koji se danas \u010dini nepremostiv mo\u017ee biti premoš\u0107en. Novi put bi mogao voditi ka jednom preobra\u017eaju \u010dove\u010danstva i pristupanju potpuno novom tipu svetskog društva. On bi mogao dozvoliti udru\u017eivanje progresivnosti u reformizmu i radikalnosti u revoluciji. Naizgled, još ništa nije po\u010delo. Ali u svim mestima, zemljama i kontinentima, uklju\u010duju\u0107i i Francusku, postoji umno\u017eavanje inicijativa svih vrsta – ekološke, ekonomske, socijalne, politi\u010dke, pedagoške, urbane, ruralne – koje pronalaze rešenja za vitalne probleme i koje predstavljaju nosioce budu\u0107nosti. One su raštrkane, podeljene, razmeštene i me\u0111usobno nepoznate; one su ignorisane od strane partija, administracija i medija; ali one zaslu\u017euju da se za njih zna i da njihovo spajanje omogu\u0107i uvid u reformisti\u010dke puteve.<\/p>\n Kako je neophodno sve reformisaati i pošto su sve reforme povezane i me\u0111uzavisne, ja ih ne mogu ovde pobrojati; to \u0107e biti posao naredne knjige, mo\u017eda poslednje. Ovde samo skiciramo veoma šematski puteve demokratske reforme. <\/p>\n Putevi demokratskih reformi<\/strong><\/p>\n Parlamentarna demokratija, ako je neophodna, nije dovoljna. Trebalo bi osmisliti i predlo\u017eiti moduse participativne demokratije, naro\u010dito na lokalnim nivoima. U isto vreme bi bilo korisno podupirati gra\u0111ansko bu\u0111enje, koje je i samo nerazdvojno od obnavljanja politi\u010dkog mišljenja, podjednako kao i od obrazovanja aktivista o velikim problemima. Bilo bi, tako\u0111e, korisno i umno\u017eavanje narodnih univerziteta koji bi nudili gra\u0111anima upoznavanje sa osnovama politi\u010dkih nauka, sociologije i ekonomije.<\/p>\n Isto tako bi trebalo – u javno-administrativnim poslovima i profesijama koje imaju gra\u0111ansku misiju (lekari, predava\u010di) – usvojiti i prilagoditi datim uslovima jedan oblik neokonfu\u010dijanske koncepcije. To bi podrazumevalo promovisanje na\u010dina regrutovanja osoba u ovim slu\u017ebama uzimaju\u0107i u obzir moralne vrednosti kandidata, njihove kapacitete za ”\u010dovekoljublje” (pa\u017enju za druge), saose\u0107anje, predanost javnoj slu\u017ebi i brigu za pravdu i poštenje. <\/p>\n Obezbedimo jedan novi po\u010detak povezuju\u0107i tri vrste stabala (libertersko, socijalisti\u010dko i komunisti\u010dko), dodaju\u0107i im i ekološko stablo u toj tetralogiji. Ovo o\u010digledno implicira dekompoziciju postoje\u0107ih struktura – ali i jednu veliku rekompoziciju prema širokoj i otvorenoj formuli – kao doprinos o\u017eivljavanju politi\u010dkog mišljenja.<\/p>\n Naravno, najpre se treba odupreti varvarstvima koja nam dolaze. Ali ”ne” u tom protivljenju mora da odgoji jasno ”da” naših te\u017enji. Otpor prema svemu što vodi degradiranju \u010doveka od strane \u010doveka, podjarmljivanju, preziru i poni\u017eavanju se pretvara u nastojanja, ne ka najboljem od svih svetova ve\u0107 ka boljem svetu. Ova nada, koje se oduvek ra\u0111ala iznova tokom istorije, ponovo \u0107e se roditi. <\/p>\n