Kikinda – još jednom o "najtu\u017eenijem" novinaru u Srbiji<\/p>\n
Pi\u0161e: Gordana Perunovi\u0107 Fijat<\/strong><\/em><\/p>\n \u017deljko Bodro\u017ei\u0107, novinar, glavni i odgovorni urednik, odnedavno i vlasnik, „Kikindskih", gra\u0111anskog glasila i jednog od „brendova" Kikinde, gostovao je na sesiji „Forsiranje novinara u slici i re\u010di" u programu „Anatomija ljudske kreativnosti: kultura \u017eivljenja" koji se sredom odr\u017eava u Kulturnom centru Kikinda, nekadašnjem Domu omladine. Program je namenjen afirmaciji kreativnosti kao pojave koja daje smisao \u017eivotu i svemu što \u010dovek u \u017eivotu radi, te su u njemu od 2009. godine gostovali knji\u017eevnici, slikari, grafi\u010dki dizajneri, glumci, stru\u010dnjaci za pozorišnu masku, istori\u010dari, muzi\u010dari, piloti, psiholozi, odgajiva\u010di vina, ekolozi, fotografi, filmski monta\u017eeri, osobe oba pola i svih uzrasta koje svoj posao ili hobi predstavljaju kikindskoj javnosti kroz razgovor sa publikom. <\/p>\n Trideset tu\u017ebi protiv Bodro\u017ei\u0107a<\/strong><\/p>\n Bodro\u017ei\u0107 je u Kikindi poznata li\u010dnost: novinarstvom se bavi celog \u017eivota, dobitnik je nagrada za novinarsku hrabrost i eti\u010dnost, anga\u017eovao se politi\u010dki (osniva\u010d DS, istaknuti \u010dlan GSS, kasnije LDP), a kao kikindski kandidat mo\u017eda \u0107e u\u0107i u Ginisovu knjigu rekorda kao najtu\u017eeniji novinar mo\u017ee biti i u svetskim razmerama, a u Srbiji, svakako. Protiv njega je podneto više od trideset tu\u017ebi, ka\u017ee da ni sam ne zna koliko ih je ukupno bilo, a prijatelji su mu po\u010detkom XXI veka ozbiljno predlagali da preseli krevet u kikindski sud, jer je u tom trenutku protiv \u017deljka bilo aktivno \u010dak šesnaest tu\u017ebi istovremeno, tako da je mal'tene svakog dana imao bar po jedno ro\u010dište. <\/p>\n – Jeste bilo mnogo tu\u017ebi protiv mene, ali ne bih se saglasio s kvalifikacijom da sam „najtu\u017eeniji" novinar: kao glavni i odgovorni urednik, išao sam na ro\u010dišta i kad je redakcija tu\u017eena i zbog tekstova koje nisam ja napisao. Prva tu\u017eba stigla je 1998. godine; redakcija „Kikindskih" bila je tada još „nova", svi smo radili sa velikim entuzijazmom – koji nas nekim \u010dudom i posle svega i dalje dr\u017ei. Me\u0111utim, fotografija velikog crnog psa na naslovnoj strani nekako je postigla da se Rajko Popovi\u0107, u ono doba mo\u0107an \u010dovek, oseti uvre\u0111en i da nas tu\u017ei. Posle nas je tu\u017eio ukupno osam puta i nije bio jedini. To je bilo vreme zloglasnog Šešeljevog zakona o medijima: redakcije su bile tu\u017eene, po pravilu osu\u0111ivane na velike nov\u010dane kazne. Mi smo skoro stalno bili blokirani zbog tih kazni, što je zna\u010dilo, nema plata, nema honorara, nemaš od \u010dega da platiš štampanje. Duta (Duško Francuski, u to doba direktor Doma omladine) i ja stalno smo išli na su\u0111enja, mnogo puta smo svi iz redakcije bili u sudnici – koja su se završavala osu\u0111uju\u0107om presudom i još jednom kaznom, ne mogu da se setim da smo nekada bili oslobo\u0111eni. Tada smo, uz svu ogor\u010denost, mislili da prisustvujemo samo još jednom teatru apsurda, koji se, kako god, mora jednom završiti, ako ne pre, a ono rušenjem Miloševi\u0107a – izjavio je Bodro\u017ei\u0107. <\/p>\n Ni posle Petog oktobra tu\u017ebe ne prestaju <\/strong><\/p>\n Kakva ironija! I posle 5. oktobra, tu\u017ebe protiv „Kikindskih" i \u017deljka Bodro\u017ei\u0107a nastavile su da sti\u017eu. Dovoljno je bilo da se neko „zašti\u0107eno" ime samo pojavi u tekstu, svejedno u kom kontekstu, pa da stigne još jedna tu\u017eba. Me\u0111u tu\u017eiocima \u017deljka Bodro\u017ei\u0107a i „Kikindskih" su Dmitar Šegrt, dr Branislav Bla\u017ei\u0107, SRS predsednik opštine Kikinda u periodu 2004-2008. godine, ali i osobe koje bi ostale potpuno anonimne da nisu podnosile tu\u017ebe protiv novina. Jednog dana, istori\u010dar ili novinar \u017eeljan dobre teme pretresa\u0107e podatke iz Kikinde na prelazu vekova, \u010dudom se \u010dude\u0107i kako se ime \u017deljka Bodro\u017ei\u0107a \u010desto spominje. <\/p>\n – Vreme tu\u017ebi prestalo je kad me je zastupala ekipa stru\u010dnjaka iz YUCOM-a pred Komitetom za ljudska prava u Njujorku i dobila sud. Obra\u0107ao sam se i Me\u0111unarodnom sudu u Strazburu, u dva navrata – podse\u0107a Bodro\u017ei\u0107, uz napomenu da od tada „novinari barem dobijaju platu", ali, od 800.000 dinara koliko je trebalo da mu bude ispla\u0107eno iz bud\u017eeta Republike Srbije, dobio je oko 10.000 evra, od \u010dega je ve\u0107ina otišla na troškove. „Kikindske" su u me\u0111uvremenu od 5. oktobra prešle dug put: prvo su (voljom DOSa) spojene sa lokalnom novinom „Komuna" (koja je u Miloševi\u0107evo doba bila na suprotnoj strani); zatim su radikali 2004. godine došli na vlast, pa su Bodro\u017ei\u0107 i ve\u0107i deo ekipe „Kikindskih" nastavili da izdaju svoje novine, nekad sami (uz uvek neizvesnu finansijsku potporu), pa u okviru novosadskog Dnevnika. Sada je izdava\u010d „Kikindskih" DOO „TNT – novine i magazini". <\/p>\n – U toku bombardovanja 1999., pola redakcije nam je mobilisano. Privo\u0111en sam u policiju, u vojsku, gde me je tri sata gnjavio viši oficir, dok su njegovi podre\u0111eni najstrašnije frktali u mom pravcu, a privo\u0111en sam i na „razgovor" sa šefovima lokalnih kriminalnih grupa. Ne mogu da ka\u017eem da se nisam bojao – pa ko se ne boji pred stvarnom opasnoš\u0107u, taj je lud. Ispred zgrade u kojoj \u017eivim s porodicom ispisivani su grafiti s uvredljivim porukama, mnogi su se bavili mojim poreklom, jer, ja sam dete iz mešovitog braka, po ocu sam dalmatinskog porekla, iskreno mi je \u017eao što s tim krajem više nemam nikakvih kontakata, tamo nemam ni kvadrat zemlje, a kamoli vikendicu, uz more. Šta je moja \u017eena sve podnela uz mene, pa ja joj se divim. Neko vreme sam skenirao sve te prete\u0107e poruke koje su mi stizale, posle sam prestao, zašto da se optere\u0107ujem tim gadostima kad svakako niko ništa ne preduzima. <\/p>\n Svaka vlast te\u017ei da disciplinuje novinare<\/strong><\/p>\n Od kako se bavim novinarstvom, vidim sve pokušaje da se novinarstvo, bilo pretnjom bilo novcem, nekako „disciplinuje", da objavljuje samo ono što nekom odgovara. Na takve predloge uvek odgovaram da \u0107emo svi iz redakcije rado po-mo\u0107i onima koji ho\u0107e da prave svoj strana\u010dki bilten, pokaza\u0107emo im kako se to radi, naravno, uz pristojnu nov\u010danu nadoknadu – ali, novine moraju da imaju svoj stav. \u010covek nije biljka, a štampani medij, ako nema stav, pa to nije medij, to je informator, sa kojekakvim strana\u010dkim saopštenjima prenetim u celosti. Svakako mi iz nedeljnih novina ne mo\u017eemo ni na koji na\u010din da pariramo televiziji i radiju u pogledu brzine prenošenja informacija. Na primer, konferencija za medije u nekoj stranci istog dana se prika\u017ee na televiziji, dok novine iza\u0111u, u me\u0111uvremenu se desi toliko stvari, da je ta konferencija ve\u0107 pre\u017evakana tema. Ali, mo\u017eemo \u010ditaocima da pru\u017eimo analizu, kriti\u010dki stav i duhovitost – ono zbog \u010dega kupuju „Kikindske" svakog petka i zbog \u010dega nas \u010ditaju. Nekad smo bili prepoznatljivi zbog svog anga\u017emana protiv Miloševi\u0107evog re\u017eima, i to je bio razlog što smo mnogima bili simpati\u010dni i kao medij i kao ekipa; danas, politi\u010dka scena je sasvim druga\u010dija, moja deca idu u školu sa decom radikala, socijalista, naprednjaka, nekadašnji protivnici sad se trude da budu korektni, nekadašnji „saveznici" u me\u0111uvremenu su zaboravili šta smo ono radili devedesetih, sve nekako pokušava da nas ugura „u šine" i da se zaboravi vreme kad su hrabrost i stav nešto zna\u010dili – ka\u017ee Bodro\u017ei\u0107. Ne smatra da je „ka\u017enjen" za hrabrost: smatra da je sre\u0107an zato što se u \u017eivotu dru\u017eio i sara\u0111ivao sa sjajnim ljudima. Publika na sesiji je postavljala pitanja, podse\u0107ala na trenutke iz istorije politi\u010dkog \u017eivota Kikinde, a Bodro\u017ei\u0107 je upotpunio doga\u0111aj bogatim izborom fotografija iz arhive „Kikindskih", koje su putem video bima emitovane na zidu sale Kulturnog centra tokom cele ve\u010deri. <\/p>\n